sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 05.06.2016. u 08:04 Jelica Antelj

Kako da povećamo izvoz sira u Evroazijsku uniju

U Rusiju već izvozimo sir u vrednosti od 12 miliona dolara, a prihod možemo uvećati za pet do deset miliona dolara ako tvrde i polutvrde sireve oslobodimo carine
(Фото Беокапра)

Srbija godišnje u Rusiju izveze sira u vrednosti od 12 miliona dolara, a postoji šansa da se ovaj rezultat i poveća. Ukoliko uspemo da i polutvrde i tvrde sireve oslobodimo carine i ograničenja za izvoz u Evroazijsku uniju, vrednost izvoza samo ovih vrsta visoko kvalitetnih mlečnih proizvoda mogao bi da dostigne dodatnih pet miliona dolara godišnje, kaže za „Politiku” Dejan Delić, koordinator Centra za saradnju sa Ruskom Federacijom pri PKS.

Nekoliko domaćih kompanija u ovom trenutku izvozi sireve, a među njima su „Šabačka mlekara”, „Imlek” i „Kuč”, dok je još nekoliko manjih proizvođača dobilo dozvole i kreće sa prodajom mlečnih proizvoda na ovim tržištima. Bilo bi značajno da uspemo da i posebne vrste sireva oslobodimo troškova od oko 15 odsto, koliko iznosi carina, i omogućimo im da budu konkurentni, ističe Delić.

Potpisivanjem Evroazijskog trgovinskog sporazuma, osim Rusije, u koju su ovdašnji proizvođači izvozili, otvaraju se i nova tržišta Belorusije, Kazahstana, Jermenije i Kirgizije,

koja mogu da donesu nove poslove. Ovo je trenutno odlična prilika za proizvođače specijalnih vrsta sireva koji sada nisu konkurentni na ruskom tržištu, a dobro su prihvaćeni kod tamošnjih potrošača.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković kaže da naše mlekare, zbog situacije na domaćem tržištu i male kupovne moći, imaju ogromne zalihe polutvrdih i tvrdih sireva i muče se da ih plasiraju. Zato bi imali veliku šansu, a izvoz bi, dodaje, mogao da se poveća i više od pet miliona dolara koliko očekuju u PKS.

– Nije preambiciozno ako kažem i do 10 miliona dolara. Mi možemo biti konkurentni sa tim proizvodima, naravno ukoliko sankcije prema EU ostanu na snazi. Zato bi i trebalo da iskoristimo sve pogodnosti koje nam se sada nude prema tržištu Ruske Federacije – kaže naš sagovornik.

Srbija, kako objašnjava, nije iskoristila u potpunosti šansu ni sa belim sirevima za koje je tržište Rusije zahvalno. Međutim, trebalo bi standardizovati tu proizvodnju i omogućiti isti kvalitet, jer bi na taj način proizvođači lakše nalazili kupce.

– Zalažem se za formiranje klastera proizvođača koji bi imao direktne veze sa tržištima na koja plasiramo robu. Čak i u Srbiji često nemamo isti kvalitet sira jednog proizvođača. To je problem, naročito kada je reč o izvozu – kaže Stanković i dodaje da imamo veliki potencijal u ovoj proizvodnji.

U industrijskim pogonima i mlekarama zapošljavamo oko 4.300 radnika. Imamo veliku proizvodnju mleka koje u ovom trenutku vredi 434 miliona dolara.

– Tu je i raspoloživi stočni fond sa kojim bismo lako mogli da podignemo proizvodnju mleka sa sadašnjih 1,5 na čak dve milijarde litara – dodaje Stanković.

Jedan od izvoznika sira na tržište Rusije kompanija „Beokapra”, iz Kukujevaca kod Šida, specijalizovana je za proizvode od kozjeg mleka. Njihovi ekstramasni kozji sirevi sa plesnima u našoj maloprodaji koštaju od dve do 3.500 dinara, dok su na ruskom tržištu među najcenjenijim i prodaju se do 50 evra za kilogram. Vest o proširenju liste zemalja u koje bi ovaj proizvođač mogao da plasira robu potpisivanjem evroazijskog sporazuma o slobodnoj trgovini je, kažu za „Politiku”, ipak malo precenjena.

 – Tako je generalno sa izvozom prehrambenih proizvoda u Rusiju. Bojim se da će ukidanjem sankcija između Evropske unije i Rusije izvoznicima iz Srbije pasti promet sa Rusijom. Sa druge strane, kod njih je pao standard i ljudi kupuju manje, a kada je takva ekonomska situacija kupci se najpre odriču skupljih proizvoda, među kojima su i naši – kaže za „Politiku” Srđan Kovačević, jedan od vlasnika „Beokapre“.

Ova kompanija, dodaje, zbog toga već trpi posledice. Oni izvoze u proseku tri tone sira mesečno, a cilj im je da bude i do 10 tona.

– Reč je o specifičnim proizvodima koje konzumira tek jedan odsto populacije. Da biste i toliko dostigli potrebno je mnogo truda i ulaganja. Očekujemo da će se ekonomska situacija popraviti i u Rusiji i da ćemo krenuti i sa izvozom u Kazahstan, koji može biti zanimljiv za naše proizvode – kaže Kovačević.

Na oko 100 kilometara od Beograda i na površini od četiri hektara „Beokapra“ proizvodi oko hiljadu litara sopstvenog sirovog kozjeg mleka, a zajedno sa mlekom iz otkupa prerađuje oko dve hiljade litara dnevno. Ideja da se opredele za ovu vrstu proizvodnje je, kažu, bila logična.

Prema podacima iz 2008. godine u Srbiji je od ukupne proizvodnje mleka, tek 0,4 odsto bilo kozjeg. U Evropi je to između tri i pet odsto, što je vlasnicima ove kompanije bio dovoljan podatak da je Srbija, koja je i sa kravljim mlekom u deficitu, odlično tlo za značajne pomake u uzgoju mlečnih koza.

– U početku smo imali isključivo proizvodnju sirovog mleka. Koze smo 2009. uvezli iz Austrije, a pre dve godine smo uspeli da izvezemo 300 priplodnih koza u Kazahstan. Imali smo čak i zahteve da se to nastavi svake godine, ali izvoz ka udaljenim destinacijama otežava zabrana transporta žive stoke preko teritorije zemalja EU – kaže naš sagovornik iz „Beokapre”.

Proizvođači su, objašnjava on, prepušteni sami sebi. Bilo bi dobro da država više učestvuje i pomaže u organizaciji izvoza, da ih usmerava, jer sada sami traže partnere, distributere i obezbeđuju transport koji je veliki problem posebno za manje proizvođače.

– U regionu su subvencije na kozje mleko tri-četiri puta veće nego u Srbiji. Ono se tretira isto kao kravlje mleko, a to ipak ne bi trebalo da bude tako, budući da je reč o mnogo zahtevnijoj proizvodnji. Mi za sada izvozimo pet vrsta sireva, pokušavamo da izvozimo i jogurt, međutim zbog transporta koji traje dugo i kratkog roka trajanja proizvoda problem je da to i realizujemo – kaže naš sagovornik iz „Beokapre”.

Komеntari15
66175
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja