sreda, 11.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:23

Hoće li svaki Švajcarac dobijati 2.500 franaka mesečno

Na biralištima alpske konfederacije danas pada odluka o uvođenju osnovnog dohotka za sve građane
Autor: Miloš Kazimirovićnedelja, 05.06.2016. u 11:40
Плакат иницијативе: „Основни доходак = мање државе и вишe слободе” (Фото: Иницијатива за безусловни основни доходак)

Dve hiljade i pet stotina švajcarskih franaka mesečno – za svakog punoletnog građanina alpske konfederacije, a njihovoj maloletnoj deci po četvrtina tog iznosa: toliko bi svakom Švajcarcu trebalo da „legne” na tekući račun, ukoliko današnji plebiscit o uvođenju bezuslovnog, osnovnog dohotka bude usvojen većinom glasova birača.

Šanse na uspeh su relativno male – sve analize raspoloženja javnog mnjenja ukazuju da današnji referendum o osnovnom dohotku građana ne samo da neće dobiti potrebnu većinu, već će njegovi organizatori pretrpeti „politički brodolom”. Ipak, u Evropi se sa interesovanjem gleda na ovaj eksperiment „grupice sanjara”, kojima je pošlo za rukom da zadobiju naklonost i potpis 126.408 Švajcaraca za svoju ideju. Ako je verovati političkim liderima Zapadne Evrope – štaviše onima iz tabora protivnika inicijatora švajcarskog referenduma, poput sledbenika nemačke kancelarke Angele Merkel, na primer – model osnovnog dohotka bi u nekoj daljoj budućnosti mogao da se nametne kao rešenje, a u najmanju ruku, kao alternativa aktuelnom, neoliberalnom poretku bogatog Zapada.

Nemački dnevnik „Fraknfurter rundšau” zabeležio je u „Uvodniku s povodom”, da će ova „konkretna utopija” još neko vreme ostati ono što jeste, dakle utopija, ali da u doglednom vremenu ima perspektivu. Uvodničar nemačkog dnevnika parafrazirao je tezu neomarksističkog teoretičara i filozofa Ernsta Bloha – i svrstao se u red komentatora koji su ideju o osnovnom dohotku već okvalifikovali kao levičarsku utopiju. Međutim, u pristalice i pionire teorije osnovnog dohotka ne ubrajaju se marksisti, već – liberali. Američki nobelovac Milton Fridman, jedan od vodećih ekonomista 20. veka, predstavio je i razradio koncept takozvanog „Negativnog poreza na dohodak” još 1962. godine. Upravo u SAD predstavljeni su dalji alternativni modeli osnovnog dohotka, poput „Garantovanog osnovnog dohotka”, odnosno i socijalne dividende, po ideji Britanke Džulijet Ris-Vilijams iz 1942. i 1943. godine...

Na severnoameričkom kontinentu, u Kanadi – uzgred rečeno – ovih dana su u pripremi regionalni eksperimentalni programi zavođenja prakse osnovnog dohotka... A u Finskoj će u januaru iduće godine biti pokrenut takozvani pilot projekat raspodele osnovnog dohotka. I to što Finska planira da uvede, već je praksa u nekoliko komuna i atara u Holandiji...

Pristalice ideje raspodele osnovnog dohotka, bez obzira bilo reč o švajcarskim „sanjarima” ili o vodećim liberalima i finansijskim magnatima Nemačke, na primer, kažu da je osnovni dohodak „ideja bez ideologije”. Njihov ključni naum je lako objasniti: zadovoljno i zbrinuto društvo, oslobođeno brige za „nasušni hleb”, kadro je iznedriti kadrove koji će se usredsrediti na ostvarenje sopstvenih ideja i dokazivanje talenta, a time obezbediti državi i društvu dalji socijalni napredak – kroz inovaciju i takozvani „nou hau”.

Vratimo se današnjoj temi – švajcarskom referendumu: grupica pomenutih „sanjara” podstakla je globalnu raspravu u kojoj su se, u međuvremenu, oprobali brojni svetski političari, od nekadašnjeg grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa, do bivšeg američkog ministra za rad Roberta Rajha.

Brojni industrijski i privredni magnati, takođe, svrstali su se među pristalice osnovnog dohotka. Na primer, Gec Verner, vlasnik globalnog lanca parfimerija „DM” koji je prisutan i u Srbiji. Ili, na primer, demohrišćanski političar Diter Althaus, bivši premijer pokrajine Tiringije. U red pristalica svrstao se uoči referenduma i švajcarski ministar unutrašnjih poslova, a istovremeno šef resora za socijalna pitanja Alen Berset...

Šta bi model bezuslovnog osnovnog dohotka doneo, a šta uzeo Švajcarskoj? Prema proračunima nacionalnih ekonoma, bezuslovna dodela osnovnog dohotka svakom građaninu stajala bi Konfederaciju oko 200 milijardi franaka godišnje. Basnoslovna suma koja bi, međutim, bila finansirana neznatnim povećanjem poreza na dodatnu vrednost (PDV) i višim porezima preduzetnicima (koji bi, na drugoj strani, imali manje rashode i doprinose za plate zaposlenih – s obzirom na to da se plata ne bi isplaćivala u punom iznosu, već kao dodatak na osnovni dohodak).

U Finskoj, uzgred rečeno, eksperiment osnovnog dohotka koji će biti pokrenut početkom 2017. godine, daleko je skromniji, a sa druge strane je zaista u duhu neoliberalizma: određeni osnovni, ili bazni prihod iznosiće oko 800 evra, što bi na evropskom nivou odgovaralo kupovnoj moći od oko 650 evra. Drugim rečima, osnovni dohodak ne bi predstavljao egzistencijalnu garanciju, već bi bio podstrek da Finci prihvataju i slabije plaćene poslove, a finansirao bi se iz fonda za socijalnu pomoć, koja bi uvođenjem osnovnog dohotka bila ukinuta.

U svakom slučaju, finski, holandski, kanadski, a pre svega švajcarski model predstavljaju idejnu prekretnicu u budućoj socijalnoj orijentaciji Evrope. Istovremeno, smatraju se podstrekom građanstvu da se posveti svojim mogućnostima i sposobnostima i tako obezbedi budućnost. Jer, kako sve pristalice osnovnog dohotka kažu – um caruje, snaga klade valja. Drugim rečima – na osnovni dohodak bi se moglo gledati kao na garanciju da nacija neće spasti na nivo nadničarskog društva, koje jevtino prodaje svoju radnu snagu i radi za basnoslovni profit svetskih koncerna.


Komentari12
c00bf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Радован
Да се присјетимо, Швајцарска је папина држава, настала за вријеме пљачке Блистог Истока, као и Константинопоља, у крсташким ратовима. Ту се гомилало и чувало опљачкано благо, у име папе и крста. Мала држава, чију неутралност сви поштују и у којој сви држе паре. Они имају превише новца у односу на број становништва. Народ је сит и задовољан, па је логично да се никад не буне. Њима нико никад неће гурати клипове у точкове, јер су заштићени из прве руке од оних који то другима раде. Кад се то све сагледа, не чуди то што та земља просперира.
Не знам
мислим да је Ватикан папина држава, а гарду су му чинили Швајцарци, који су 1291. основали државу као конфедерацију и изборили слободу... Данас је лако прочитати само укуцаш шта те интересује, ако језик не знаш има и преводилац.
Preporučujem 1
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Uvođenju osnovnog dohotka za sve građane predstavlja, izgleda, jedini nacin da se u danasnje vreme cetvrte industrijske revolucije, kada radna snaga masina, automata, kompjutera i robota, u vlasnistvu malobrojnih industrijskih i drugih privrednih pojedinaca, ubrzano zamenjuje ljudsku radnu snagu. resi ekonomska finansijska kriza, obnovi proizvodnja, trgovina i potrosnja, i tako sprece dublji drustveno-politicki problemi. Cini se da je uvođenju osnovnog dohotka prvrnstveno u interesu krupnih kapitalista.
Peta revolucija.
Čudi me da niste pomenuli da i presveta Evropska komisija razmatra "helikopterske pare" sa neba (500 EUR svakom građaninu EU). Hoće da podstaknu potrošnju. A narod racionalan pa neće da troši po svaku cenu. A investitori izgubljeni pa nikako da smisle koju novu maglu da prodaju. I milijarde dremaju na računima sa negativnom kamatom ... Totalna hibernacija! Četvrta revolucija je pukla, mora da se smisli nova.
Благо
Швајцарцима, чак и да не буде изгласано на референдуму, они већ живе у друштву благостања. Њихова елита бринула се о народу и била је довољно паметна да постигне успех за све, нису се поубијали међусобно мада има разних основа по којима их је било могуће увести у грађански рат. Захваљујући мудрости и интелигенцији они су успешни, за разлику од разних других они се не хвале како је рад њихових људи нај јефтинији у Европи а и у Африци.
voya montoya
A i Srbija ima svoje Velike sanjare već 25 godina,i tako nastade džungla...Truli socijalizam u Švajcarskoj,a zdrav kapitalizam na srpski sivocrni način svuda oko nas ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja