ponedeljak, 23.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 06.06.2016. u 08:30 Sandra Gucijan

Najbogatiji – novosadski Fakultet tehničkih nauka

Osim novosadskog FTN-a, u prošloj godini najviše novca zaradili su beogradski Medicinski, Pravni i Ekonomski fakultet. – Budžetska sredstva najobilnije koriste fakulteti sa najviše studenata i najvećom kvadraturom
Медицински факултет у Београду (Фото А. Васиљевић)
Економски факултет у Београду (Фото Д. Јевремовић)
Правни факултет у Београду (Фото Д. Јевремовић)

Tri fakulteta sa najvećim prilivom novca u Srbiji jesu novosadski Fakultet tehničkih nauka (oko 3,3 milijardi dinara), beogradski Medicinski fakultet (oko 2,5 milijarde) i novosadski Prirodno-matematički fakultet (1,6 milijarde dinara). U grupaciji fakulteta sa najvećim prihodima (po osnovu sredstava iz budžeta i sopstvene zarade) spadaju još i Ekonomski fakultet u Subotici (oko 1,1), kao i beogradski fakulteti – Mašinski (oko 1,1), Ekonomski (892 miliona) i Pravni (823 miliona).

Novosadski FTN apsolutni je šampion srpskog visokog obrazovanja kada se pogledaju i neki drugi podaci (a ne samo novac), poput broja završnih radova (diplomskih, master i doktorskih), ali i broja studenata i profesora koji su u toku prošle školske godine bili na drugom univerzitetu u zemlji u inostranstvu.

Ovo je samo deo statistike visokog obrazovanja u Srbiji, prezentovanih u okviru „otvorenih podataka” Ministarstva prosvete. Podsetimo, na svom sajtu (www.mpn.gov.rs) Ministarstvo prosvete je od početka 2016. počelo da objavljuje informacije koje nikada do sada nisu predočene, a odnose se na osnovne, srednje i visoke škole, fakultete i institute u Srbiji, i tabele se redovno ažuriraju.

Tabela sa prihodima za prošlu kalendarsku godinu sadrži podatke koje je dostavilo 179 fakulteta i visokih škola, uključujući i rektorate univerziteta. Jasno su razvrstani prihodi iz budžeta, prihodi iz budžeta po osnovu nauke i sopstveni prihodi.

Najviše novca iz budžeta sliva se na Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu (1.674.449.685 dinara), potom na beogradski Medicinski fakultet (1.395.793.448) i novosadski Prirodno-matematički fakultet (984.808.900). Na listi onih koji dobijaju najviše državnog novca su i beogradski Filološki (oko 850 miliona) i Mašinski fakultet, potom, Medicinski fakultet u Nišu, Stomatološki fakultet u Beogradu, beogradski Poljoprivredni fakultet, Akademija umetnosti u Novom Sadu...

Najveći prihod iz budžeta po osnovu nauke ponovo ima FTN (nešto više od 509 miliona dinara), zatim Ekonomski fakultet u Subotici (oko 352 miliona) i beogradski Mašinski fakultet (nešto više od 343 miliona dinara).

U veliku „petorku” po prihodima umešao se i beogradski Pravni fakultet, u delu koji se tiče zarade po osnovu sopstvenih prihoda. U tabeli nije navedeno šta se pod time tačno podrazumeva, ali pretpostavka je da su tu uračunati projekti van nauke, školarine i slično. Najveći prihod po ovom osnovu ponovo ima novosadski FTN (nešto više od milijarde dinara), zatim beogradski Medicinski (oko 750 miliona) i Pravni fakultet (544 miliona).

Na listi najbogatijih po osnovnu sredstava iz sopstvenih prihoda nalaze se još i Ekonomski fakultet u Beogradu (523 miliona), Poljoprivredni fakultet (444 miliona), Fakultet organizacionih nauka (428 miliona dinara), novosadski Prirodno-matematički fakultet (oko 409 miliona), Ekonomski fakultet u Subotici (oko 374 miliona), novosadski Poljoprivredni fakultet (takođe oko 374 miliona) i beogradski Elektrotehnički fakultet (nešto više od 372 miliona dinara)...

Među „otvorenim podacima” na sajtu Ministarstva prosvete su i informacije o visokoškolskim ustanovama koje se ne odnose samo na novac. Najviše završnih radova (diplomskih, master, doktorskih) ima FTN – oko 26.000, a slede beogradski Tehnološko-metalurški fakultet (gotovo 24.000) i Filozofski fakultet (17.500). Ovde treba reći da Filološki fakultet nije dostavio podatke, tako da je moguće da bi lista izgledala drugačije.

Uporedni podaci pokazuju da, recimo, beogradski Fakultet bezbednosti ima 800 završnih radova, Ekonomski 4.300, FON 6.600, Fakultet inženjerskih nauka u Kragujevcu i PMF u Nišu po 3.400, Farmaceutski fakultet u Beogradu više od 10.000...

Kada je reč o broju knjiga, udžbenika, rečnika, enciklopedija, na prvom mestu u Srbiji je Filološki fakultet u Beogradu, sa gotovo 550.000 knjiga. Slede Filozofski (345.000) u Beogradu i Filozofski fakultet u Novom Sadu (oko 300.000). Poređenja radi, beogradski Šumarski fakultet ima 50.000 knjiga, beogradski Hemijski fakultet – 10.000 knjiga, a nedavno osnovani Fakultet za hotelijerstvo u Vrnjačkoj Banji oko 1.400.

Najviše zgrada (ali ne i kvadrata) ima beogradski Šumarski fakultet – 21, a zgradama su bogati i Poljoprivredni (18) i Fakultet veterinarske medicine u Beogradu (13). Najviše kvadrata ima Mašinski fakultet u Beogradu – više od 41.000, što stvara velike glavobolje kada dođe sezona grejanja. Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu ima gotovo 34.000 kvadrata, a više od 26.000 Elektronski fakultet u Nišu i TMF u Beogradu.

Prema dostupnim podacima (jer mnogi nisu pokazali interes za ovakvu vrstu otvorenosti), najviše studenata u prošloj školskoj godini u inostranstvo je poslao Elektronski fakultet u Nišu (31), a više od 20 poslali su i FTN i novosadski Filozofski fakultet, ali i beogradski Medicinski i Fakultet političkih nauka. Oni su na drugom univerzitetu boravili najmanje jedan semestar.

FTN je poslao i najviše nastavnika i istraživača na univerzitete u inostranstvu, koji su tamo proveli najmanje mesec dana – 43. Na drugom i trećem mestu po angažovanju nastavnika u inostranstvu su beogradski Medicinski (24) i Hemijski fakultet (17).

Prodor univerziteta iz Azije, Velika Britanija najveći gubitnik

Svet visokog obrazovanja koji poznajemo dramatično se menja: Kina, Hongkong, Japan i Južna Koreja prvi put su poljuljali čvrsto tlo pod nogama američkih i britanskih univerziteta koji decenijama suvereno vladaju na svim listama najboljih i najprestižnijih univerziteta.

Ne mali šok doživela je Velika Britanija, kada je njen najprestižniji nedeljni magazin koji se bavi visokim obrazovanjem objavio Times higher educaton listu 100 najvećih univerzitetskih brendova. Među prvih 20 prvi put ušao je jedan univerzitet iz Kine, dok su dva univerziteta iz VB ispala sa liste, a sedam od ukupno 10 britanskih, koliko ih ima u društvu 100 najboljih, izgubilo je prethodni plasman. Među sedam britanskih gubitnika su i Oksford i Kembridž, koji su sa prošlogodišnjih 2. i 3. mesta, pali na 4. i 5. Niži rejting nego ranijih godina šokirao je i četiri od šest nemačkih najboljih univerziteta, kao i četiri od pet holandskih. Takođe, Danske i Finske više nema među top 10.

Amerikanci su zadržali dominaciju: prvi je tradicionalno Harvard, a među top 20 je čak 13 američkih univerziteta. I pojedinačno gledano po univerzitetima, američki Univerzitet Kolumbija najbrže napreduje, jer je za šest godina od 23. stigao do devetog mesta. U društvu 20 najboljih su četiri univerziteta iz Velike Britanije i po jedan iz Japana (12. mesto), Kine (18. mesto) i Švajcarske (19. mesto).

Analitičari visokog obrazovanja ovakav progres univerziteta iz Azije objašnjavaju opredeljenjem vlada većine azijskih zemalja da dramatično povećaju budžet za nauku i ulaganje u univerzitete, istraživanja, inovacije, tehnologiju i objavljivanje publikacija u prestižnim međunarodnim časopisima. Procene su i da će se trend uspona Azije na svetskim listama najboljih nastaviti i u narednim godinama.

Lista je kreirana na osnovnu mišljenja oko 10.000 akademika iz čitavog sveta, koji su zamoljeni da izdvoje 15 najboljih univerziteta u nastavi i istraživanju u njihovim disciplinama.

Komentari15
9d01b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Мастер, али прави
Верујем да су све чињенице у тексту тачне, али имам утисак да је намера аутора да изазове револт грађана против универзитета, користећи речи и фразе као што су "највише новца слива се на рачун" и "факултет има готово 34000 квадрата", затим "ФТН је апсолутни шампион... у броју студената и професора који су боравили у иностранству". Цео текст обилује милионским износима, квадратима, путовањима. Затим се наговештава да су ови подаци раније били прикривани а да су сада, захваљујући Министарству, доступни јавности. Чак и ако намера аутора није била да се изазове анимозитет према универзитетима, овакав начин излагања то сигурно чини. Веома би ме обрадовало право истраживачко новинарство, да се ауторка распитала за огромну количину испитних рокова, због којих су професори и асистенти приморани да раде суботама и недељама, током скоро целе године, чиме се сигурно крше нека права. Али вероватно је то тешко очекивати, јер је лакше читати табеле са веба и писати сензационалистички.
Marko
Mislim da si pogrešno obavešten. Ni na jednom fakultetu nema ispitnih rokova tokom cele godine, i to još u toj količini da se radi subotom i nedeljom. Pogrešno si obavešten i zapravo bih tvoj komentar nazvao senzacionalističkim. Trebalo je pročitati i Ustav i videti da su fakulteti prekršili prava studenata da završe fakultet po programu po kojem su započeli, zbog kojih im preti ustavna tužba. Ali, naravno, to je lako zanemariti. I još nešto: ako nešto nije u redu, onda o tome treba i pisati kao da nešto nije u redu. To nije razvijanje animoziteta nego predstavljanje činjenica.
Marko
Mislim da si pogrešno obavešten. Ni na jednom fakultetu nema ispitnih rokova tokom cele godine, i to još u toj količini da se radi subotom i nedeljom. Pogrešno si obavešten i zapravo bih tvoj komentar nazvao senzacionalističkim. Trebalo je pročitati i Ustav i videti da su fakulteti prekršili prava studenata da završe fakultet po programu po kojem su započeli, zbog kojih im preti ustavna tužba. Ali, naravno, to je lako zanemariti. I još nešto: ako nešto nije u redu, onda o tome treba i pisati kao da nešto nije u redu. To nije razvijanje animoziteta nego predstavljanje činjenica.
Aleksandar
Nije posao fakulteta da zaradjuju pare ni da se takmice po proizvodnji knjiga (90 ppsto tih knjiga se odmah moze upotrebiti za dogrevanje silnih kvadrata), nego da obrazuju i vasitavaju mlade ljude. Medjutim, oni se vise bave parama nego iskrenim i svesrdnim obrazovanjem
Nikola
Odlično, pošto se novinarka Gucijan tako "lepo" udubila" u otvorene podatke MPNTR-a, trebala je istim žarom da se upusti u cene komunalija koje plaćaju ti isti fakulteti i koje pare dobijaju tj. ne dobijaju od države. FTN je logično prvi na listi je to integrisani fakultet koji ima više obrise Univiberziteta i ima masovan broj studenata i zaposlenih. Što to nije pomenuto? Ovako se etiketira FTN kao neko ko "muze" novac iz kase. Fakulteti imaju dakle sasvim solidan odnos samodoprinosa (od saradnje sa privredom, projekata i međunarodnih projekata, ali i školarina). Pošto kada pročitam sve šta napisano zapitam se onda čemu najvljene reforme visokog obrazovanja kada je sve tako idealno kao što je predstavljeno kroz ove ružičarste naočare koleginice Gucijan? Poglavlja nauka i visoko obrazovanje su visoko ocenjene u prisptupnim pregovorima ...
Sandra Gucijan
Поштовани Никола, врло радо комуницирам са читаоцима, као што сте имали прилику да се уверите током обарања конкурса за научне пројекте. Увек се добију корисне информације и научни нешто ново, чак и када се образовање као сектор прати више од 20 година. Тачно је да су неке од ових информација доступне на сајтовима факултета (али не на свим и тек од недавно), међутим, први пут је све прегледно дато на једном месту, тако да подаци могу да се упореде. Због ограниченог простора, није било места да се додатно коментаришу цифре и то је, верујте, једини разлог, а не некаква хајка на факултете, јер би у супротном избегла и податке који говоре који су факултети шампиони и када се у питању студенти и професори које шаљу у иностранство. Расходи факултета ће бити следећи текст.
Nikola
Poštovana Sandra, prvo da kažem da ste me prijatno iznenadili što ste odgvorili na moj komentar. Možda sam mao ishitreno odregaovao, ali to je posledica svojevrsne hajke koja se nekako poslednjih meseci poteže na fakultete. Iskren da budem, i dalje sam mišljenja da niste najjasnije objasnili da državni fakulteti zaista imaju veliki odnos samodoprinosa u odnosu na prihode od države (60-40%). Isto tako, trebali ste da napomenete da velika većina fakulteta sve informacije o finansijama publikuje na svojim veb stranicama u vidu godišnjih informatora, gde sva zainteresovana lica mogu pročitati koliko su prihodi od države, koliki od školarina, a koliki su od saradnje sa privredom. Tu se može pročitati istruktura zaposlenih, kao i struktura rashoda po svim stavkama. Sektor visokog obrazovanja za razliku od drugih sektora ima visok nivo transparentnosti, pa su čak i pojedinačni izveštaji za izbore u zvanja dostupni na sajtovima (na većini fakulteta). Srdačan pozdrav
Prikaži još odgovora
natalija
Kad se svari isčupaju iz KONTEKSTA (CELINE) onda za one koji u nas primaju socijalu ovo izgleda kao gromada. A u realnosti: Već oko 26 g traje propadanje i nestajanje srednje klase u Srbiji (4 rata, ratovi u rukavicama, ne izvršena tranzicija, apsolutni haos u društvu, izvrtanje svih sistema vrednosti naopačke) a tu spada i kadar na fakultetima (naučnici, profesori, asistenti...). U praksi 26 g to stoji ovako: odnos (raspon) plata u Srbiji je 1:2. Sa takvim rasponom plata nije moguće postojanje nikakvih STRUKA, NAUKE, PROFESURE. Moguće je samo postojanje IMITACIJE istih. Život u Srbiji 2016 to potvrđuje 100% Ps. nisu za sve krivi samo političari, odgovorni su i zaposleni s fakulteta. Oni su dozvolili da se ostvari Mirina želja (pošto BU nije podržao ratove Slobe) da su "fakulteti i zemljoradničke zadruge isto"! Svako je gledao samo kako će on lično da se snađe i preživi, drugi su ga zamimali 0%. Zato sada i državni fakulteti proizvode turbo-pink kadrove...
Leona
Evo da ispravim sve sto je izgubljeno u prevodu u delu teksta o listi univerzitetskih brendova koju je publikovao THE. Ova lista je ekvivalent X-faktora; lista popularnosti. Ne bazira ne ni na kakvim objektivnim ili numerickim kriterijumima. Ako hocete da citirate THE listu (a treba, jer je uprskos nekim manama bolja od Sangajske gde nista nije normalizovano i tako se favorizuju brojno velike institucije), onda sacekajte 20. juni kada izlazi prava THE lista, gde se publikuju, pored ukupnih, i normirani rezultati po kategorijama kao sto su normirani broj publikacija i citata. Konacno, na engleskom rec 'academic' ne znaci ono sto 'akademik' znaci na srpskom (clan akademije), vec univerzitetski nastavnik. Znaci, ove liste se kreiraju na bazi anketa univerzitetskog osoblja. Uspit, interesenatno bi bilo proveriti koji procenat odgovora stize iz severne Amerike i Azije... Molim Politiku da uprkos kriticnom stavu prema delu ovog clanka objavi ovaj komentar (sto se ponekad ne desava).

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja