utorak, 27.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 06.06.2016. u 09:30 Višnja Aranđelović
FEJSBUK, PLANETARNA IMPERIJA

Bez naslova, jer nemamo robota

Novinarsku publiku dovoljno je već zaprepastila pomisao da im naslov daje robot, kada je stigao novi predlog – da se plata žurnalistima određuje na osnovu lajkova
(Фото Ројтерс)

„Da li ste vi novinar?”, glasilo je pitanje kojim su učesnici na Evropskoj konferenciji novinara u Beču početkom maja postideli Manuela Konrada, direktora firme „Merkurist”. Ovaj, kako će se ispostaviti, ekonomista po struci, novinarima je s ponosom predstavljao najnoviji proizvod – program koji radi urednički posao. Taj algoritam, objasnio je, ume da da naslov tekstu pošto prethodno odredi koje se reči najčešće ponavljaju.

Novinarsku publiku dovoljno je već zaprepastila pomisao da im naslov daje robot, kad je stigao novi predlog junaka s početka teksta: da se plata žurnalistima određuje na osnovu lajkova. Mada, u Srbiji, gde je novinarska zarada simbolična, to bi možda bio zgodan način za njeno povećanje. Začas bi novinari regrutovali armiju ličnih botova.

Ali ovaj predlog bečkog ekonomiste i nije tolika novost, jer upravo na ovaj način zarađuju uticajni blogeri i tviteraši. Ti građanski novinari, kako se pomodno nazivaju, svoj uticaj grade upravo na broju onih koji ih prate – što više folovera, retvitova i lajkova imaju, to je njihov uticaj veći. Njihove profile na društvenim mrežama kao idealno mesto za oglašavanje rado koriste mnoge kompanije, brendovi, agencije.

U sajber zajednici okupljenoj oko „Tvitera” i „Fejsbuka” važe drugačija pravila nego u tradicionalnim redakcijama. Tamo se ne počinje od gradskih tema i ne čeka se s nestrpljenjem dan kad će urednik odlučiti da je vreme da od inicijala postanete novinar s punim imenom i prezimenom. Tamo se ime gradi tako što jedan bombastičan tvit podeli armija pratilaca. Ta jedna mudrost, sadržana u najviše 140 slovnih znakova, dovoljna je da na mreži postaneš važan koliko i kolumnista u ozbiljnoj redakciji.

Nije najslabija tačka građanskog novinarstva to što tviteraš nikad nije napravio pijačni barometar, pa ni to što njegove tvitove niko ne rediguje niti lektoriše. Ahilova peta većine jeste u neproveravanju činjenica. Čitalac će se setiti obrenovačkih poplava i slučaja šminkerke Jelene Maćić. Ova mejk-ap artiskinja lažno je objavila da Obrenovcem plutaju leševi. Negde je to načula i putem fejsbuk statusa o tome obavestila oko 40.000 svojih fanova, a da informaciju nigde nije proverila. Kada joj je zbog širenja panike policija zakucala na vrata, branila se pravom na slobodu govora.

Nažalost, njen primer nije ni prvi ni poslednji gde se, pod izgovorom slobode govora, glasine i sopstvena mišljenja predstavljaju kao činjenice. Naravno, zaboravljajući da i ta sloboda podrazumeva granice. Gde su? Sudija američkog Vrhovnog suda i autor prvog amandmana američkog ustava Oliver Vendel Holms objasnio je to jednostavnim primerom: sloboda govora ne podrazumeva i slobodu da u prepunom bioskopu lažno uzvikneš „Vatra!”. Te granice nisu ustanovljene samo američkim ustavom, već i Ustavom Srbije, kao i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Upravo rasprava o granicama slobode govora pokazuje svu ostrašćenost našeg društva, koja se najbolje odslikava na društvenim mrežama. Tamo važi nepisano pravilo: postoje dve vrste mišljenja – moje i pogrešno. U prevodu, pravo na slobodu govora ustupamo isključivo istomišljenicima, dok onima s kojima se razilazimo zadajemo granice. Zbog toga sloboda govora često prerasta u govor mržnje, a izrečene „istine” samo su najobičnije klevete i uvrede.

Komentari2
75c58
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Владимир
Новинари се брину да њихови уредници нe постану роботи, а заправо треба да се запитају да ли је њихов тренутни уредник робот? Новинари морају јавно да признају да новинарство зависи од одлука уредника (и њихових "конструктора"). А та одлука је је позитивна само уколико чланак након инпута прође унапред детерминисану матрицу. Ако новинари примене Турингов тест на својим тренутним уредницима, и са сигурношћу не могу да утврде да ли је он робот или не, уредник је прошао тест и немају разлога за бригу.
Vuk Pokrajac
Već sada svi tabloidi i poneke dnevne novine ( 4 slova) deluju kao da ih uređuje PC bot sa naklonošću ka rijalitijima, naručenm člancima pevaljki ( i delatnica nekih drugih zanata) koje besomučno kupuju medijski prostor za svoj podmladak i samoreklamerstvo. Kad se eksploatišu ljudske mane a izdaja pristojnosti pravda "ukusom publike" - dobije se nešto što više nije sigurno da li je porn magazin, partijski pamflet, oglasnik ili tračerski bilten

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja