subota, 26.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 06.06.2016. u 08:05 Jovana Rabrenović

Američki hipotekarni scenario nemoguć u Srbiji

Od ukupno odobrenih 101.500 stambenih zajmova, 85.000 je osigurano. – Osigurani kredit povoljniji je za klijenta jer je jeftiniji, a u slučaju da ga ne otplati, osiguranje snosi 75 odsto gubitka banke
(Фото А. Васиљевић)

Domaći bankarski sektor pritiska čudnovat problem da imaju višak sredstava, a manjak klijenata. Podrazumeva se onih dobrih. Banke na sve strane oglašavaju svoje proizvode sa sve nižom cenom koštanja, jer su kamate u celini u padu. Međutim, da li su zbog većih plasmana banke spremne da snize kriterijume pa da, na primer, plasiraju stambene kredite s nižim početnim troškom poput osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK)? Premija osiguranja iznosi 1,75 odsto iznosa kredita. Takvih zajmova je sve više u ponudi, međutim banke kažu da su i pored toga konzervativne, odnosno oprezne u odobravanju plasmana. Podsećanja radi, rizični ili neosigurani zajmovi bili su uzrok hipotekarne krize u SAD koja se posle u vidu globalne finansijske krize prelila na ceo svet.

U Vojvođanskoj banci potvrđuju da su neosigurani hipotekarni krediti bili uzrok dužničke krize u SAD i kažu da je jedan od razloga to što su oni odobravani nepromišljeno.

– Plasirani su drugostepeni hipotekarni krediti koje su se pod povoljnim uslovima odobravali zemljodršcima sa slabim kreditnim sposobnostima i lošom dokumentacijom prihoda, navode u Vojvođanskoj banci dodajući da oni u svojoj ponudi imaju i stambene kredite sa i bez osiguranja NKOSK-a. Ponuda kredita bez osiguranja namenjena je klijentima koji žele da smanje inicijalne troškove kredita, jer kod ove vrste kredita, klijent u samom startu ima manje troškove. Međutim, kamatna stopa tokom celog perioda otplate za osigurane kredite je ipak za nijansu manja.

U Srbiji su banke, prema podacima njihovog udruženja, odobrile 101.500 stambenih zajmova, a njih 85.000 je osigurano kod NKOSK-a. U Korporaciji kažu da postoji kontinuitet u tražnji za osiguranjem stambenih kredita.

– Kod Nacionalne korporacije osigurano je oko 85.000 kredita. Oko 1.000 kredita je proglašeno dospelim za plaćanje, dok je oko 120 nekretnina prodato na osnovu čega se može zaključiti da su korisnici osiguranih stambenih kredita i dalje vrlo uredni u otplati – kažu u NKOSK-u.

Osigurani krediti predstavljaju manji rizik za banku, a klijentu omogućavaju povoljnije kamate. Neretko, cena neosiguranih zajmova je i dvostruko veća. Inače, banke odobravaju neosigurane zajmove ukoliko klijent ne ispunjava neki od uslova koje traži NKOSK, a to su državljanstvo, minimum 20 i maksimum 70 godina života u momentu otplate kredita, zaposlenje na neodređeno vreme, kreditna prezaduženost...

U Komercijalnoj banci su, na primer, neosigurani stambeni zajmovi gotovo dvostruko skuplji od onih osiguranih. U prvom slučaju kamata je od 5,5 do 6,5 odsto, a u drugom, kada zajam ima osiguranje, kamata je od 3,2 do 3,8 odsto godišnje.

Ljiljana Milošević, zamenik direktora sektora ove banke kaže da, s obzirom na nižu kamatnu stopu kod osiguranih stambenih kredita kod NKOSK, najveći broj korisnika stambenih kredita opredeljuje se za osigurane stambene kredite. „Našim klijentima koji ne ispunjavaju sve neophodne uslove za osiguranje stambenog kredita kod NKOSK, banka nuditi neosigurane stambene kredite, uz uslov ispunjenja svih neophodnih parametara za odobrenje neosiguranog stambenog kredita”.

U Banci Inteza kažu da građanima isključivo nude kredite sa osiguranjem kod NKOSK.

– Iako su cene nekretnina u poslednje vreme u padu, koji utiče i na smanjenje rizika kreditiranja, banke koje posluju na domaćem tržištu malo se odlučuju na plasiranje stambenih kredita bez NKOSK osiguranja pošto ih to izlaže riziku ukoliko kredit postane nenaplativ. Naime, u slučaju da klijent ne bude bio u mogućnosti da otplati zajam, NKOSK snosi 75 odsto neto gubitka banke po osnovu nenaplaćenog kredita, preuzimajući tako deo rizika na sebe – podsećaju u Intezi.

Ni Sosijete ženeral banka ne odobrava stambene kredite bez osiguranja kod NKOSK-a. Desi se i neki izuzetak pa tako, u slučaju da NKOSK odbije da osigura stambeni kredit, ova banka može da odobri stambeni kredit bez osiguranja, u skladu sa svojom kreditnom politikom.

S druge strane Alfa banka već godinama ima u ponudi stambene kredite bez osiguranja. Pošto su krediti sa osiguranjem kod NKOSK-a za klijenta uvek povoljniji, jer imaju značajno manju kamatnu stopu, upravo zato što je umanjen rizik plasmana, krediti bez osiguranja nikako se ne mogu smatrati prvim izborom klijenata. U Erste banci svi stambeni krediti osiguravaju se preko NKOSK-a. Ukoliko NKOSK odbije osiguranje, banka može taj kredit da plasira bez osiguranja.

Komentari19
dd083
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zvezdana
Realno bankarski sektor u Srbiji je cista prevara. Sredstva kojima navodno raspolazu poslovne banke je samo kreativno proknjizeno stanje u kompjuteru.Nikada nije izvrsena reforma bankarskog sektora i revizija istog.Od 5.Oktobra drzava vise ne kontrolise banke pa one rade sta hoce. Najveci kriminal je u bankama a narocito onim koje su prisvojili tajkuni placajuci nepostijecim novcem - korupcijomPrimer: Kole je oteo Aik banku a.d. Nis iz Nisa raznim kombinacijama i fals ugovorima propalih banaka i preduzeca iz Ukrajine, Grcke itd. Miskovic je prisvojio Panonsku banku koja je imala ogromna sredstva u kapitalu ali nije trenutno bila likvidna pa joj je NBS oduzela dozvolu za rad - na Miskovicevu radost. Ne treba zaboraviti da su preko " pripojenih " banaka isle kreditne linije Pariskog i Londosnkog kluba poverilaca koje su oprosteni delimicno ili u celosti nasim za drzavu vaznim preduzecima ali je "drzava" odlucila da preduzeca moraju vratiti pare trenutno kriminalnim tajkunskim bankama
vis
Vodio sam preduzece sa 400 zaposlenih 10 god,i nikad nisam koristio bankarske kredite.To je slicno kao kad se pas navadi na mesnicu i u tom slucaju je resenje ili psa ubiti ili mesnicu razoriti. Bankarsku alavost i pohlepu je najbolje opisao Marks u svom Das Kapitalu daleke 1862g
Dobrosav
Tu se upravo njihova 'globalizacija' i zakucala: visak sredstava koje banke niti imaju kome da daju, niti ima ikoga ko ih zeli. Veliki projektanti svetske ekonomije i bankarstva su se nasli u nepredvidjenoj situaciji koju, niti razumeju, niti znaju kako iz nje da izadju. A narod sve gladniji i polako gubi zivce. Desilo im se upravo ono sto su im neprijatelji novog ekonomskog poretka i predvidjali: nemanje odgovora na pitanje: I, sta sad?!
Леон Давидович
Наравно да банке добро зарађују јер уопште како би их толики број опстао, а камо ли што су успеле изградити толике објекте у свом власништву и имају плате изнад просека .Верујем да нуде више кредита него што има клијената. Да би неко био клијен за кредит за стамбену изградњу он мора имати добро плаћен посао јер иначе како ће враћати кредит. Да би се тај новац могао зарадити треба да постоји моћна привреда, а ње нема. Ако се новац негде и улаже то је трговина које је као и банкара хиперпродукција. Инвестиције у индустрију и пољопривреду су веома оскудне, а то је област у којој би се могло зарађивати па да се улаже у куповину станова итд. Банкама зараде омогућују људи који лако дижу кредите, потпишу папир, дигну новац и слатко га потроше, а онда мука док га врате. Ако би банке живеле од оних који троше само оно што зараде, а у банци само дигну новац и плате рачуне сигурно би тешко опсталеОни који воле потрошњу на кредит главни су им извор прихода.
Borko L
Bankari su sebi prigrabili pravo od nas naroda da printaju pare = odnosno daju 'kredite' = nule na njihovim racunima na kompjuterima. Narod u Srbiji kao ni na Zapadu NEMA POJMA, tute su svi narodi sveta i to prolazi jer tute ne mogu da koriste mozak nego samo izvrsavaju sto im je naredeno. Ta pljacka gradana se zove 'fractional reserve banking' (FRB) a to je samo jedan lep termin za pljacku, evo kako se to obavlja. FRB znaci da kada klijent stavi 1000 dinara ili dolara u slucaju americke banke, banka sebi na svom privatnom racunu kreira = stavi 10,000 dinara odnosno NULA, ona te pare nema. Ona te pare 'kreira' iz vazduha. Zbog toga dolazi do kolapsa banaka kada svi krenu da traze pare nazad, jer je banka 'kreirala' nule i onda te nule davala kao 'kredite' i na te nule ubirala PRAVE PARE koje su stvorene necijim radom odnosno vremenom provedenim kreirajuci vrednost. Pravo na printanje para se mora vratiti narodu ako zelimo da se oslobodimo ovog ropstva.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja