sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Dan kada je proradio kinematograf u Srbiji

Od tog 6. juna 1896. godine, počela je istorija kinematografije na tlu Srbije koja traje do danas. Ta istorija beleži i da je još tokom svog drugog boravka u Beogradu 1897. Limijerov predstavnik Andre Kar snimio i prve filmove na našem tlu
Autor: Dubravka Lakićponedeljak, 06.06.2016. u 08:54

Čitav mikrokozam na pozornici, koja nije veća od jednoga kvadratnoga metra, a kojoj je dubina, tačno matematički uzev, ravna nuli! Zar to nije čudo XIX veka? A pri tome, i cela prestava traje četvrt sahata.

Ovako je juna 1896. godine u „Srpskim novinama”, zvaničnom glasilu Kraljevine Srbije, svoj tekst pod naslovom Najnoviji fotografski iznalazak – Kinematograf – započeo Pavle V. Vujić, kojeg Stevan Jovičić, istoričar filma i dugogodišnji poslenik Jugoslovenske kinoteke, smatra rodonačelnikom naše filmske kritike i publicistike.

„Kratkoća prestave je jedina i sva zamerka, koja se ovome (kinematografu) i može učiniti – jer se tu tako izvrsno verno i prirodno slike iznose, sve vam izgleda kao senke, koje jedna jednina mađiska reč oživi i u pokret stavlja – i kojima kao da samo glas nedostaje! Pantomina senki – koja kad se svrši – prohte vam se, da odete reditelju njezinom, da mu zahvalite; ali vam je to nemoguće, jer je i reditelj nem kao i svi njegovi glumci. Reditelj se zove Kinematograf.” – pisao je do najsitnijih detalja Vujić svoju temeljnu analizu i opis tog novog čuda devetnaestog veka, koje se posle zime 1995. u Parizu, već 6. juna 1896. (po novom kalendaru) dogodilo i u Srbiji, u Beogradu. Tada se u kafani „Zlatni krst” na Terazijama („Dušanov grad”), prvi put na Balkanu, dogodio film!

To pronalazačko izumeće Francuza, braće Ogista i Luja Limijera sa lakoćom je fasciniralo Beograđane koji su danima, za jedan dinar „od četiri sahata popodne pa do devet sahata uveče”, u „Zlatnom krstu” pod budnim okom Andre Kara i Žila Žirena (Limijerovih predstavnika) otvorenih usta gledali „ snimke stvorova i predmeta u najrazličitijim kretanjima i to onako kako se u prirodi nalazi” i gledali „ pokrete koje čini železnički voz kad ide, da vam se čini da gledate stvarnost, a ne fotografije”, zainrigiralo je i kraljevsku porodicu. Kinematografske projekcije kod „Zlatnog krsta” blagoizvoleo je posetiti njegovo veličanstvo kralj Aleksandar Obrenović sa svojom mati – kraljicom Natalijom.

No, nije to bila „samo đenijalna igračka”, na šta je još tada, ništa manje genijalno, ukazivao u „Srpskim novinama” Pavle V. Vujić, ustvrdivši prvi na našim prostorima da „Kinematograf ima veliku naučnu vrednost, naročito za studiju mehanike kretanja”. Tako se, pisao je između ostalog Vujuć, „može osmatrati kakve sve položaje zauzimaju krila tičja kad su u letu, pa se čak dokučilo i to, zašto mačka, ama baš uvek pri svakom padu, na noge se dočekuje!”...

Od tog 6. juna 1896. godine, počela je istorija kinematografije na tlu Srbije, koja evo traje već 120 godina. Ta istorija beleži i da je još tokom svog drugog boravka u Beogradu 1897. Limijerov predstavnik Andre Kar snimio i prve filmove na našem tlu koji se još uvek, nažalost, vode kao izgubljeni. Kao najstariji poznati sačuvani snimljeni filmski dokumenti još uvek važe krunisanje kralja Petra Prvog Karađorđevića iz 1904. kada su engleski konzul Vilson i snimatelj Moteršo zabeležili i prizore iz Žiče, Kraljeva, Studenice, Raške, Novog Pazara, Andrijevice, Cetinja, Zadra, Šibenika. Uskoro su počeli i da se snimaju prvi filmski žurnali, a 1911. i prvi srpski igrani film – „Karađorđe” Čiča Ilije Stanojevića, koji je smatran izgubljenim čitavih sedamdeset godina.

Jubilej filma već čitav niz godina proslavlja se zajedno sa Danom Jugoslovenske kinoteke. Začetak ideje o filmskoj arhivistici u Srbiji nalazi se još u pismu vlasnika beogradskog bioskopa „Kasina” Đorđa Đoke Bogdanovića, koje je on još 1913. uputio ministru vojske, generalu Milošu Božanoviću. Uz podršku generala Živojina Mišića koji je shvatao značaj filmskih snimanja, Đoka Bogdanović je izvršio svoju patriotsku dužnost snimajući i arhivirajući značajne događaje tokom Drugog balkanskog rata i u prvoj godini Prvog svetskog rata, stvorivši tako jednu od najkompletnijih kolekcija ratnih dokumenta koju poseduje neka filmsko-arhivska ustanova na svetu. A poseduje je upravo Arhiv Jugoslovenske kinoteke, jedan od najznačajnijih na svetu.

Sama Kinoteka u Beogradu počela je sa radom 1949. godine kada je od odelenja „Zvezda-filma“ za arhiviranje filmova, obrazovana posebna jedinica filmskog arhiva, nazvana Kinoteka. Njen prvi rukovodilac bio je profesor Milenko Karanović (otac slavnog reditelja Srđana Karanovića), koji je zajedeno sa svojim saradnicima, velikim filmskim entuzijastima, obavio pionirski posao i stvorio bogatu kinotečku bazu. Uskoro je u Službenom listu FNRJ objavljen Pravilnik o osnivanju i radu Centralne Jugoslovenske kinoteke, koji je 5. avgusta 1949. potpisao predsednik Komiteta za kinematografiju Vladislav Ribnikar, a saglasnost dao Josip Broz Tito.

Profesor Karanović je bio imenovan za prvog direktora Jugoslovenske kinoteke i tu je dužnost uz mnogo teškoća na koje je nailazio tokom prve velike reorganizacije, časno obavljao do 1954. godine. Uveo je 1951. našu Kinoteku i među redovne članove Međunarodne federacije filmskih arhiva, a već 1952. osnovao i Muzej jugoslovenske kinoteke, tu kultnu filmsku školu mnogih generacija naših sineasta. Značaj pionirskih, istrajnih i važnih poduhvata profesora Milenka Karanovića za našu kinematografiju, filmsku arhivistiku i život Kinoteke i danas je nemerljiv.

Zanimljivo je, međutim, da se po njemu ne zove nijedna dvorana naše Kinoteke, čak ni ona u Muzeju koji je osnovao. Vreme je da se neke nepravde isprave i zarad filmske istorije i zarad istine. Možda će to učiniti Jugoslav Pantelić, poznati radio i televizijski voditelj i urednik filmskog programa beogradske televizijske stanice „Studio B”, koji je nedavno postavljen za novog direktora Jugoslovenske kinoteke.

Danas u Kinoteci

Jubilej, 120 godina od prve filmske projekcije na našem tlu, obeležava se danas zajedno sa Danom Jugoslovenske kinoteke i početkom 18. Festivala nitratnog filma.

U zdanju Kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici, već u podne počeće i ceremonija dodela „Zlatnog pečata” reditelju Želimiru Žilniku i glumici Dušici Žegarac, ali Plaketa Jugoslovenske kinoteke za doprinos razvoju filmske umetnosti koje će biti uručene: Draganu Bjelogrliću, Anici Dobri, Nikoli Koji, Zoranu Cvijanoviću, Miloradu Mandiću Mandi i Žarku Dragojeviću. Među ovogodišnjim dobitnicima Plakete naći će se i mnogi inostrani filmski poslenici iz Italije, Francuske, Nemačke, Norveške, Bugarske i Hrvatske, koji su i ovogodišnji gosti Festivala nitratnog filma, sa bogatim programom od čak 110 zapaljivih filmskih rariteta iz celog sveta, prema izboru Saše Erdeljanovića, upravnika Arhiva Kinoteke.

Svečano otvaranje Festivala nitratnog filma „Kroz zapaljive mitove” zakazano je za 19. časova. Za film otvaranja odabran je nemi film „Jelena Trojanska” Manfreda Noe iz 1924. godine.


Komentari3
e292e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Јелена Косановић Дороги
Податак да је представник браће Лимијер био Андре Кар данас се сматра тек чињеницом која се увек наводи уз све остале везане за прву пројекцију покретних слика у Србији. Али, често недостаје податак о томе да је идентификација Андре Кара, заједно са утврђивањем многих других детаља везаних за његове боравке у Србији, први 1896. и други у фебруару и марту 1897, била плод вишедеценијског истраживачког рада историчара филма Дејана Косановића. Резултати његовог рада у тој области: откривени подаци, објављене књиге и текстови, и данас се по обиму и значају сматрају - можда, нажалост, више у свету него у Србији - изузетним доприносом проучавању ране историје кинематографије у Србији (и на тлу бивших југословенских земаља).
natalija
Za svaki proces je potrebna "kritična masa nečega"! Tako je i u društvenim tokovima...Srbija je "super" samo u "filmskim novostima" u kraljevini i posle u "filmskim novostima" kod komunista (1945-2016. A u stvarnosti? Straćili smo oko 200 g nove državnosti a nismo uspeli da stvorimo građansko društvo, srednju klasu (od čijeg kvaliteta zavisi stabilnost države i društva).
Apis
Zbog tog "gradjanskog drustva" nam se i desava ovo sto nam se desava u tih 200 godina koje navodite, delom zbog toga a delom zbog nasih najvecih prijatelja engleza!
Preporučujem 1

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja