nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:45
LIKOVNA KRITIKA

Impuls za životom

Nataša Teofilović „Distance” Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad
Autor: Ljiljana Ćinkulsreda, 08.06.2016. u 22:05

Vreme je informatičkog društva u kome kompjuter preobražava sliku sveta zahvaljujući sve novijim tehnikama stvaranja. Provocira li pitanje da li je ovo era „pripitomljavanja” ljudskih čula? Hajdeger je još 1980. godine podsećao da je „najbitniji postupak modernog vremena da savlada svet slika”. U tom kontekstu, deo procesa ove medijske revolucije je i virtuelna umetnost sa estetskim vrednostima zasnovanim na najnovijim metodama stvaranja slika.

Samostalna izložba Nataše Teofilović (1968) u Novom Sadu, forma selektivne retrospektive, fokusira autorski koncept baziran na digitalnoj tehnologiji i identifikovanju sveobuhvatne vizuelne i čulne sfere koja je slična životnoj.

U izboru istoričarke umetnosti Svetlane Mladenov, akcentovani su radovi iz oblasti digitalne animacije, ali i oni iz drugih umetničkih disciplina: video i dokumentarni video, performansi i umetničke akcije, crteži i fotografije, objekti i instalacije, printovi i ambijenti. U novomedijskoj i kompjuterskoj umetnosti Nataša Teofilović istražuje identitet ženskog i čulnog, identiteta i rodnosti, intimnog i javnog, emotivnog i racionalnog. Može se reći da je za nju kompjuter sprava za kreativno posredovanje u različitim interakcijama medija i umetnosti, preplitanju informacija i stvaranja nove realnosti. Prisutna na umetničkoj sceni dve decenije, Nataša Teofilović primenjuje različite medije agilno prateći i primenjujući u svom radu tehnološke novine. Iz te pozicije ona strukturiše fizički ili virtuelno adaptibilne radove čije su različite forme povezane jednim, zajedničkim poetskim diskursom. Njen problemski fokus je usmeren na ponašanje virtualnog tela u prostoru praznine i pitanjima granica i graničnih stanja virtuelnog i realnog prostora. Širinu problema iz sopstvene stvaralačke prakse virtuelnih karaktera i tehnologije ona je i teorijski odbranila 2010. godina u radu „Umetnost pokreta u prostoru praznine”, a to je i prvi doktorski rad kod nas iz oblasti digitalne umetnosti. Ona danas predaje na fakultetu 3D animaciju.

Postavka u novosadskom Muzeju prati sve bitne stvaralačke momente Nataše Teofilović, a na samom ulazu, na zidu su crteži in situ siluete virtuelnih figura koje umetnica projektuje u svojim animacijama. U Velikoj sali su 3D projekcije koje formiraju ambijent sa šest velikih printova i digitalnim grafikama.

Među njima je jedna od najpoznatijih „s.h.e.” (2011) karakter animacija u kojoj oživljeni humanoid projektuje određena emotivna stanja koja se mogu dovesti u vezu sa ličnošću same umetnice; portreti virtuelnih glumica su nastali po modelu njenog lika i tela. Ovaj rad i njegova vizuelna magija nagrađen je na prestižnom Ars Electronica u Lincu gde je godinu dana bio prikazivan. Rad „a/symmetry” (2013) 3D i 2D animacija nastala je od pokreta virtuelne ruke koja se u daljem procesu multiplikuje u praznini i kao oživljeni objekat kaleidoskopski generiše pulsirajuću i zavodljivu apstraktnu formu. Impuls za životom u kojem virtuelno biće počinje da igra sa samim sobom pripada, po rečima umetnice, osećaju slobode iz detinjstva, a obeležila je 3D karakter animaciju „one-for-tango” (2012). U drugom delu postavke u sali Meandri predstavljeni su stariji radovi – eksperimentalni video i zapisi performansa, instalacije, dokumenti vlastite arheologije iz vremena kada je u svom ličnom prostoru još imala materijalnu vezu sa svojom diplomom arhitekte.

Ona se kreće u proširenom polju umetnosti ispitujući nove oblike međudejstva intuicije i racija, hibridnog i pravog, znaka i značenja. Od intimističkog objekta „Polja sreće” (1996) do zapisa performansa „Žeravica” (1999) ili hepeninga „Jedno pitanje jedan dinar jedan odgovor” (2002).

Nataša Teofilović svojim radom potvrđuje da se „dovoljno napredna tehnologija ne razlikuje od magije”, reči Artura Klarka. Za dobitnicu prestižnih svetskih nagrada iz oblasti digitalne umetnosti ovo prvo sveobuhvatno predstavljanje u Srbiji veoma je značajno.


Komentari1
29723
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Laza
Hajdeger je umro 1976, tako da 1980 nije mogao nikog da podseca. Bar ne na ovom svetu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja