nedelja, 15.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:27

Neto izvoz srpskog IT veći od „Fijat“ i „Železara” zajedno

Izvoz kompjuterskih usluga u prošloj godini dostigao je 678,3 miliona evra, a njihov trgovinski saldo od 317 miliona evra znatno je premašio ukupan učinak „Fijat Krajsler Srbije” i „Železare Smederevo”
Autor: Aleksandar Mikavicačetvrtak, 09.06.2016. u 22:00
(Фото Пиксабеј)

 

Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) u Srbiji može biti jedan od pokretača privrednog rasta i razvoja, tvrdi Ivan Nikolić, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” ekonomskog instituta. Ova grana industrije brzo raste.

Gotovo da vapi za novim kadrovima kojih nema, naročito za programerima. Prema nekim procenama, odmah bi moglo da se zaposli 30.000 IT stručnjaka koji bi imali najmanje dvostruko veću platu od prosečne u privredi. Nevolja je u tome što godišnje neophodnu diplomu stekne 1.000 do 1.500 mladih ljudi.

Izvozni prihodi od ICT usluga u periodu 2008–2015. su utrostručeni, a od kompjuterskih usluga su čak četiri puta veći, ali njegov doprinos srpskoj ekonomiji mogao bi da bude i znatno veći, ukazuje Nikolić.

Prema podacima NBS, ukupan izvoz ICT usluga u 2015. dostigao je 678,3 miliona evra. Da se za naše kompjuteraše s pravom može reći da su najbolje što Srbija ima, potvrđuje i podatak da je njihov prošlogodišnji neto izvoz, odnosno razlika vrednosti uvoza i izvoza, dostigla 317,4 miliona evra.

– Jedina dva proizvoda u Srbiji koja su u 2015. imala bolji trgovinski bilans i veći doprinos smanjenju spoljnotrgovinskog deficita su kukuruz i smrznuto voće – ukazuje Nikolić. – Lane smo kukuruz izvezli za 342,9 miliona evra, a uvezli za 12,3 miliona, tako da je neto izvoz kukuruza iznosio 330,6 miliona evra. Ukupna vrednost izvoza smrznutog voća dostigla je 340,8 miliona evra, a njegov suficit trgovinskog bilansa vredeo je 318,2 miliona.

 „Fijat Krajsler Srbija” naš najveći izvoznik, rekordne 2013. na strana tržišta prodao je model „500-L” za 1,53 milijarde evra, 2014. za 1,36 milijardi, a prema podacima Ministarstva finansija u 2015. je izvezeno „500-L” za 1,09 milijardi evra. S početkom proizvodnje „velikog fiće” Kragujevac je oživeo, ali Nikolić napominje da je njegov prošlogodišnji neto izvoz vredeo samo oko 200 miliona evra. Na listi 15 najvećih izvoznika Ministarstva finansija „Železara Smederevo” je na drugom mestu. Ona je u 2015. izvezla za 319 miliona evra, ali je njen neto izvoz vredeo samo 56,4 miliona.

– Pravo je čudo da sektor ICT usluga ostvaruje odlične rezultate bez ozbiljnijeg prisustva stranih strateških kompanija, ali njihovo odsustvo se oseća u delu ICT prerađivačke industrije, odnosno proizvodnje hardvera – ukazuje Nikolić. – U tom delu je, pored ljudskog kapitala, potrebno imati i vrhunsku tehnologiju, novac i ekonomiju obima. Za razliku od Srbije, mnogo je značajnih svetskih ICT kompanija izgradilo svoje proizvodne kapacitete u susednim zemljama.

Nikolić navodi primer Rumunije, u kojoj su: „Nokija”, „Alkatel-Lusent”, „Flekstroniks”, „Intrarom”. U Mađarskoj su još moćnije kompanije: IBM, BT, „Erikson”, „Samsung”...

 – Srbija mora da se potrudi da privuče neke od ovih kompanija da ovde investiraju. Možemo im ponuditi obrazovane i prilagodljive IT profesionalce, finansijske i inovativne državne podsticaje, atraktivno poslovno okruženje i konkurentnu cenu rada – smatra naš sagovornik.

Za razvoj ICT sektora u našoj zemlji neophodna su veća ulaganja u obrazovanje, kao i stalno unapređivanje našeg obrazovnog sistema s potrebama tržišta. Potreba za povećanjem upisnih kvota u školama i na fakultetima za ovu granu industrije je očigledna.

Prema podacima Ministarstva prosvete i sajta Poslovi.infostud, na listi najtraženijih zanimanja u Srbiji ubedljivo dominira IT struka, među kojima su najtraženiji: programer, JAVA programer, PHP programer, NET diveloper i softver inženjer.

U ovoj godini preduzetništva, Vlada Srbije izdvojila je 50 miliona dinara podrške za inovativne projekte u informaciono-komunikacionoj oblasti. Za sprovođenje konkursa za dodelu ovih sredstava, koji je nedavno okončan, zaduženi su Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Fond za razvoj. Podrška podrazumeva finansiranje kredita za projekat razvoja novog ili postojećeg proizvoda ili usluge iz ove oblasti.

Do 100.000 novih radnih mesta

Srpska industrija softvera nalazi između 30. i 50. mesta na svetskim listama, što je najbolji rezultat neke privredne grane u Srbiji, a broj softverskih kompanija stalno raste. Prema pisanju „Nacionalne poslovne revije”, do 2020. u Srbiji bi moglo da se otvori od 50.000 do 100.000 novih radnih mesta u oblasti novih informacionih tehnologija, a država je postavila cilj da se do 2020. izvoz usluga u IT sektoru poveća na milijardu evra.

Srbija u svetu postaje poznata po razvoju takozvanih „embedid sistema”, aplikacija u industriji zabave i aplikacija po zahtevu. Zbog konkurentne cene rada visokoobrazovanih stručnjaka za Srbiju su zainteresovane najveće svetske kompanije.


Komentari68
4f44d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bio jednom ITevac ...
Problem sa nasim ITem je sto vuciceva ekipa ne uspeva da oporezuje ni 10% vrednosti od onoga sto bi stvarno mogla (i trebala). Naravno da je prica o "velikim troskovima uvoza" za IT komicno i neistinito opravdanje. Uvoz cega? Gradjevinskog materijala, masina i goriva? Brodova i aviona? Ha ha ha, ... svako zna da je apstraktnom, neopipljivom; 'intelektualnom proizvodu' i nemoguce uci u trag i tesko ga je trzisno proceniti, ... jer tu je masa 'dilova' preko emaila umesto racuna i ugovora, ... isporuka proizvoda vrednog 50 000€ 'u email atacmentu' ... i elektronski isplacena doznaka vrednim srpskim ITevcima na racun u stranoj banci. Sto narod kaze: "Ni luk jeli, ni luk mirisali, ...". I onda nam kao, dodju ovde da 'objasne' kako ta industrija operise u Srbiji. Mnogo smesno ...
Ivan
Samo da znate da je licenca za Visual Studio nekih 13200e po developeru i dodatnih 4000e godisnje. Prost narod misli da ako je skupo mora da je i veliko i teško. E pa to nije slučaj sa softverom
Preporučujem 11
Milos
Imao sam ponudu da radim u jednoj engleskoj IT kompaniji, tj. u njihovom Beogradskom ogranku, kao radnik u call centru. Komunikacija iskljucivo sa engleskim klijentima. Ovde im je sve jeftinije, radna snaga ponajvise. A radnici rade po smenama, za malo jacu platu od prosecne. Verujem da nisu jedina strana IT kompanija koja ovde ima podruznicu. Tako da, taj clanak mi nekako izgleda neprecizan i nepotpun. Po njemu, mi bismo trebali da budemo IT sila u regionu, a u stvari, dobar deo radnika radi za strance.
Dejan Nikolic
Kakve veze ima call centar sa ovim tekstom? Ovde se radi o firmama i nezavisnim visoko kvalifikovanim izvodjacima koji izvoze softver i usluge.
Preporučujem 27
Slavko Radovanovic
Podatak od 1000 do 1500 diplomiranih programera je preuvelican ,nema ih sigurno toliko,a pitanje je koliko je onih koji stvarno imaju kvalitetno znanje da bih odmah poceli programirati,zato pored broja programera bitan je kvalitet kadra.
Sale
Mozda i nije. Izadje izmedju 50 i 300 ljudi sa privatnih i drzavnih fakulteta u BG-u, NS-u, KG-u itd, a ima ih i na visokim skolama po unutrasnjosti.
Preporučujem 4
Kompjuteras
Svaka cast nasim kompjuterasima, ali kako to da su oni najbolje sto Srbija ima ako poljoprivreda vise zaradi?
Dejan
Zato sto ovi podaci ne pokazuju koliko je potrebno ulagati u poljoprivredu da bi se ostvarili rezultati. Koliko se ceka na obrt kapitala, koliko radimo samo sirovine umesto krajnji proizvod. Softver se stvara ulozenim znanjem i vremenom. Iako i tu treba uloziti, u pitanju je desetostruko manja kolicina i potrosenog novca i vremena.
Preporučujem 10
CooLeR
Miroslave, pomenuli su ceo sektor. Ja kao maš. inženjer sam kupio CAD licencu za malo jače od 10k eur. Ta kupovina se knjiži kao uvoz za ICT sektor. O gomili sitnih programčića koje mnogi kupuju (uključujući gomilu igrica, android aplikacija, ...) da ne pričamo. Eto odakle toliki uvoz
miroslav
Hvala na odgovoru. Meni je sumnjivo da celokupnom IT sektoru pola zarade ide na uvoz. Ti imaš veće rashode ali neko ko radi android apps i cms sajtove ima jedino raahod da svakih nekoliko godina kupuje nov komp. Razvojna okruženja za te stvari su besplatne. Ok neki rade sajtove za sebe pa imaju troškove hostinga, domena ali 50 posto prihoda na uvoz mi stvarno deluje mnogo.
Preporučujem 7

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja