Većina građana Zlatibor doživljava kao jednu od naših najlepših planina i omiljeno odmaralište građana, ali od devedesetih godina prošlog veka ova turistička destinacija često je nazivana urbanističkom džunglom. Ipak, Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, u razgovoru za naš list tvrdi da je na Zlatiboru malo potpuno nelegalnih objekata, tačnije onih koji su od temelja do krova izgrađeni bez dozvole. Prema njegovim rečima veliki problem predstavlja činjenica da su mnogi investitori dograđivali kvadrate. Umesto zgrade površine 300 kvadratnih metara, za koju su imali papire, gradili su dvostruko veće stambene objekte. Svi oni radili su to svesno i promišljeno, znajući da će država teško skupiti snage da nekome sruši pola kuće.

Stamatović naglašava da je nelegalna gradnja tabu tema u Srbiji i da se država teško bori sa ovim problemom iako je ona krivično delo.

– Baš zbog toga opština Čajetina je podnela pedesetak krivičnih prijava protiv investitora. Neki slučajevi su rešeni, a najveća kazna iznosila je samo 100.000 dinara. Nakon sudskih odluka bili smo zapanjeni. Zamislite da neko dogradi nekoliko apartmana od kojih ima milionsku korist, a zbog nelegalne gradnje plati kaznu od 30.000 ili 50.000 dinara. Sve dok su kazne ovako male ovaj problem neće biti rešen. Prvi put kada neko ode u zatvor zbog ovog krivičnog dela, njegove kolege će se zamisliti i neće im više biti tako lako da dograde makar kvadrat ili dva – napominje naš sagovornik.

On naglašava da je opštinska vlast više puta bezuspešno pokušavala da ruši nelegalno izgrađene objekte ili dograđene delove zgrada. Ipak, nikada u tome nisu uspeli.

– Najdrastičniji primer predstavlja imovina privatizovanih preduzeća „Zlatibor turista” i Poljoprivrednog kombinata „Zlatibor”. Kada smo pre četiri godine pokušali da rušimo nelegalno izgrađene objekte u naselju Farma, na zemljištu kombinata, tadašnji vlasnici su vezali stoku i tako su sprečili rušenje. Apsurdno je to što je nagrađena čak i reportaža o konju Cvetku koji je bio među vezanom stokom. Tako smo mi predstavljeni kao loši momci, a bahati investitori kao zvezde – objašnjava predsednik Stamatović.

Kada god predstavnici ove lokalne samouprave zakažu rušenje, kako kaže naš sagovornik, dolazi do sabotaže. Ponekad izostane podrška policije, a nekada zakažu izvođači radova koje je opština izabrala za rušenje. Iako su izabrane na javnom nadmetanju, ove firme često se povlače jer im vlasnici luksuznih zdanja nude velike novčane svote, objašnjava Stamatović.

Prema njegovim rečima opštinski inspektori su izloženi svakodnevnim pretnjama i konstantno su pod stresom, tako da se na ovoj funkciji zadržavaju godinu ili dve. Obično traže premeštaj ili uzimaju bolovanje kada god je to moguće.

Pojedini ljudi privatizovali su objekte izgrađene na državnom zemljištu po simboličnim cenama, a, kako kaže Stamatović, Zakon o ozakonjenju im je dopustio da legalizuju neke od tih građevina uz malu naknadu. Pri tom, kako kaže naš sagovornik, u ovu gradnju nisu uložili ni dinara. Oni koji su nelegalno gradili pri tom zarađujući stotine hiljada evra od izdavanja apartmana sada će gotovo besplatno legalizovati objekte, uz eventualno plaćanje simbolične kazne.