petak, 15.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 12.06.2016. u 22:00 Maksim, episkop zapadnoamerički
LIČNI STAV

Vladika Maksim: Treba ići na Sabor na Kritu

Na ovogodišnjem majskom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve u Beogradu jasno i nedvosmisleno je izražena volja svih arhijerejev da se podrži održavanje predstojećeg Svetog i velikog sabora kao i to da Srpska pravoslavna crkva potvrđuje svoje učešće i time afirmiše Sabor, koji će, ako Bog dâ, biti održan u Pravoslavnoj akademiji na Kritu o Pedesetnici, od 17. do 26. juna 2016. godine.

„Poruka” našeg sabora ostalim crkvama, koja je čitana na završnoj sednici našeg sabora, niukoliko nije podrazumevala uslovljavanje Svetog i velikog sabora našim zahtevima. Mi smo u njoj samo izneli stavove o nekim aktuelnim pitanjima i nipošto nismo implicirali bilo šta drugo. Naime, u saborskom saopštenju je rečeno da se radi o „načelnom stavu po svim ključnim pitanjima o kojima će se raspravljati i odlučivati na Velikom saboru”. Valja istaći, međutim, da odluka o učešću naše crkve nije doneta „u načelu”, niti prepuštena na dodatno razmatranje i uslovljavanje nijednoj daljoj instanci, pa ni Sinodu s patrijarhom na čelu. Da ne pominjemo da je celokupna Pravoslavna crkva decenijama saborno i komisijski radila na pripremi ovog sabora, te da su predstojatelji konačno u nekoliko navrata proteklih godina potvrdili i potpisali odluku o sazivanju Svetog i velikog sabora 2016. godine (u Carigradu, odnosno na Kritu).

Osim toga, članovi delegacija pomesnih crkava potpisali su ne samo odluku o sazivanju Sabora, već i sva dokumenta koja se imaju razmatrati, kao i pravilnik o radu Sabora, a time i pristali na agendu koju je Sabor zacrtao. Zbog toga su nepošteni pokušaji koji se poslednjih dana nameću da Srpska crkva posle svih svojih saborskih odluka ignoriše ne samo volju svog sabora, već i stav njenih delegata u pripremama velikog Sabora koju su i oni sami potvrdili i svojim potpisom.

Prema tome, polazimo na ovaj sveti i veliki sabor sa željom da on vaspostavi i zajemči zajedništvo među lokalnim crkvama unutar jedne crkve „po vaseljeni” i da time ulije nadu u spasenje od smrti. Srpska crkva ne ispoljava maloverje koje se dâ primetiti kod pojedinih, koji bi da unapred odluče da Sveti i veliki sabor neće biti onakav kakvim su ga oni zamislili. Arhijereji naše crkve se prepuštaju blagoslovu Svetog i velikog sabora koji je – istorija to svedoči – sâm po sebi „čudo” i „događaj”, i on svojom evharistijom zaceljuje sve rane, kako one vidljive tako i ne nevidljive.

Mi želimo istaći da je u poređenju s nekim negativnim stavovima, za Srpsku crkvu iznad svega važnije vaseljensko poslanje pravoslavlja. Pojedini, a to uvek iznova biva, ispoljavaju kolebanje slabašne volje i kao da se odriču od smelosti i aktivne saradnje s blagodaću Božijom. Naša crkva je svesna da eventualni neuspeh da se održi Sveti i veliki sabor lako može doprineti tome da u skorije vreme nikakav sabor uopšte ne bude moguć, i da se odnosi među crkvama bitno naruše.

Takođe, Sveti i veliki sabor na Kritu ne može biti preinačen u „predsaborsko međupravoslavno savetovanje” zato što nikada i nigde u istoriji nije zabeleženo održavanje nekog većeg sabranja pravoslavnih episkopa, a da to sabranje istovremeno nije bilo i Sveti i veliki (ne neophodno i vaseljenski) sabor.

Stoga je naša nada da će konačno jedan Sveti i veliki sabor svojim radom, a posebno svetom liturgijom koja će se služiti na Kritu, dati mogućnost pravoslavnima da u istoriji izraze stvarnost Pedesetnice i ikonu budućeg sveta koji prevazilazi smrtnu rasparčanost, zahvaljujući svom jedinstvu i utelovljenju u Hristu, a uprkos izvesnim različitim pogledima.

Dakle, ne postoji mogućnost da predstavništvo Srpske pravoslavne crkve ne učestvuje na Svetom i velikom saboru jer bi se u suprotnom prekršila volja Svetog arhijerejskog Sabora naše crkve i izdala iščekivanja vaseljenskog pravoslavlja. Mi ne želimo da pred istorijom ostanemo upamćeni kao neko ko je podrivao stvarnost i instituciju sabornosti koja vlada među pomesnim pravoslavnim crkvama.

Nadamo se da ćemo uz pomoć Presvete trojice, uz strpljivo uzajamno poverenje svih, kroz dijalog i čistu savest, blagorazumno prevladati iskušenja iz domena unutarpravoslavnih odnosa i odgovorno učestvovati na Svetom i velikom saboru koji će, ako Bog dâ, biti održan u Pravoslavnoj akademiji na Kritu o Pedesetnici, od 17. do 26. juna 2016. godine. Učešće u ovom saboru smatram kao jedini ispravan čin pred Bogom, pred Saborno-katoličanskom crkvom po vaseljeni, pred Saborom naše pomesne crkve i pred istorijom. U ovome „svetu”, u kome vladaju razjedinjujuće sile, crkva Hristova kroz Sabor i saborske događaje poziva sve na zajednički pokušaj dinamičkog očuvanja svog jedinstva i zajedničko svedočenje ljubavi u Hristu. Uprkos pojedinim nerešenim ili bolnim pitanjima, predstojeći Sveti i veliki sabor Pravoslavne crkve pruža nadu u to hristoliko jedinstvo i zajedništvo Duha svetoga.

Komеntari39
bde38
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Srboje
Ako Vaseljenska Patrijarsija nastavi da insistira na odrzavanju Sabora i pored ozbiljnih primedbi ostalih sestrinskih Crkava onda znamo odakle se potpiruje apsolutizam i vlastoljublje. A sa druge strane Bugari su se pokazali kao odani podanici novom svetskom poredku, prvi minirajuci Svepravoslavni Sabor. Za njima su naravno krenuli Antiohijci a ni jedni ni drugi gotovo da nemaju monastva. Ko kog se zamonasi kod njih odmah ga postavljaju za Vladiku.
Зоран
Ових дана размишљам на шта ме дубински асоцира тај избор Крита за одржавање Свеправославног сабора под кишобраном америчких тајних агената. Сад ми засвитка у мозгу појма СОФИЗАМ. Софизам значи нешто мудро или лукаво смишљено, у логици - ”закључак на основу двосмислености израза за средњи појам где се то намером чини ради завођења другог”. И сетих се оног школског примера: ”Епименид, Крићанин, каже да сви Крићани лажу; а Епименид је сам Крићанин, те, према томе, није истина да Крићани лажу; дакле, Епименид говори истину; дакле сви Крићани лажу”! Дакле, врх СПЦ издао је саопштење да ”осећа тешкоћу да учествује”, али је у међувремену изасланик српског патријарха који је већ на Криту фанариотима пренео потврду неизоставног учешћа СПЦ на сабору. Е тако ће цариградска њуејџерска софистика преведена на српски и њени прелати и у да нас обичне вернике у СПЦ и у свему другом ”замантавау” и ”ућуткавау” у наступајућим годинама, ако Бог неко чудо не учини. Помагајте, свети Саво и Симеоне!
Мирко
Папистички образац понашања који неофанаротско језгро у СПЦ спроводи над својим народом - више од десет година намеће му своје одлуке беспоговорно и одбија свако људско непосредно општење са њим,не обазирући се на његове вапаје - сада се преноси на свеправославни план, а начело саборности качи мачку о реп. За екуменизирано вођство СПЦ више није важно што су руски, бугарски, антиохијски и грузински патријарх против оваквог ”свеправославног” сабора, а и не стиди се и не згража директног саучесништва америчких тајних служби у његовом програмирању и организацији. Његова ”гркоманија” претвара поједине српске епископе у пуке роботе цијанизованог Цариграда, па мисле да ће, као и свој јадни народ, тако присилити и остале патријархе са ”њиховим” клиром и паством да прихвате аутократске одлуке изманипулисаног ”већа” критског.
Ivo
Sabor je Razbojnicki.Kao onaj Efeski iz 449.godine.Ovo ce biti Drugi Razbojnicki Kritski Sabor 16.6 2016 (tri 666).Ko ode od nasih vladika upisace se u neslavnu istoriju.
Атаман
Ови наши епископи, да им човек нацрта две овце на папиру, не би могли да се договоре које су боје. Има ли у Цркви реда и поретка?! Ово сваки владика глуми неког малог папу. Архијерејски сабор је јасно изнео препреке за учешће Српске цркве на Великом сабору, ту одлуку је између осталих потписао и овај владика Максим, који сада прича тотално другачију причу, односно негира свој сопствени потпис на одлуци сабора. Дакле, видимо да су нам епископи превртљиви и непостојани, да олако стављају потписе на изјаве које после још лакше одбацују. Не само да се на тај начин поигравају са верницима који су оваквим понашањем збуњени и револтирани, него деградирају саму Цркву коју би требало да воде и предводе на општу корист друштва.
Жељко
Сабор није изнео препреке. Ниси читао саборску одлуку или је ниси разумео као ни овај текст!
Ана
Можемо ли разумно говорити о чињеницама, а да не вређамо једни друге? Пре свега, покажите где је то Арх.Сабор јасно изнео препреке за учешће на Великом Сабору, осим ако не мислите на писмо Синода од 9.6. које је у супротности са званчиним саборским обавештењем. Подсетника ради, прочитајте још једном ово званично обавештење са мајског Сабора - "Најважнија тема овогодишњег заседања Сабора била је припрема за учествовање Српске Православне Цркве на Светом и Великом Сабору Православне Цркве, сазваном за јун ове године на острву Криту. У вези са тим предстојећим свеправославним Сабором Сабор архијерејâ Српске Православне Цркве је усвојио текст који изражава његов начелни став по свим кључним питањима о којима ће се расправљати и одлучивати на Великом Сабору." Контрадикторно писмо се појавило две седмице после Сабора, а зна се и ко га је подметнуо. Уосталом и наше Владике потичу из нашег народа- сви смо одговорни за све. Подајмо своју енергију на молитву, а не толико на критику без основа.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja