Kako je čovek koga je FBI sumnjičio za povezanost sa terorizmom mogao da sasvim legalno kupi i nosi oružje – najvažnije je pitanje dan nakon jučerašnjeg masakra, kada je napadač ubio 50 i ranio 53 osobe u gej klubu na Floridi.

Omar Matin (29), sin avganistanskih imigranata i državljanin SAD, počinio je najveće masovno ubistvo u istoriji Amerike kada je iz puške i pištolja, koje je na zakonit način pribavio nedelju dana pre krvoprolića, otvorio vatru na goste diskoteke u Orlandu.

Dvadeset minuta nakon što je počeo krvavi pir, Matin je pozvao policiju da potvrdi veze sa Islamskom državom (ID), potvrđujući tako i da su savezni agenti bili na dobrom tragu kada su ga 2013. i 2014. ispitivali zbog ekstremizma. Protiv njega tada nije podignuta optužnica zbog nedostatka dokaza, ali je zanimljivo da ljudi poput njega – a on je više puta izražavao radikalne stavove i zbog toga bio na radaru FBI – nisu ušli u nekakav centralni registar koji bi alarmirao svakog prodavca oružja da im ne prodaje puške ni pištolje.

Dok je pucao u mlade ljude na podijumu i držao ih kao taoce, sve dok ga policija nije likvidirala, Matin je na nišanu držao nekoliko veoma značajnih pitanja za Ameriku: kontrolu nošenja oružja, terorizam i prava LGBT populacije.

Kako je javio „Njujork tajms”, većina pušaka i pištolja korišćenih u 16 poslednjih masovnih ubistava nabavljena je na legalan način. Makar osmorica napadača bili su ljudi sa krivičnim dosijeom ili istorijom mentalnih bolesti, ali to nije bila prepreka za zakonodavce i prodavce da im omoguće da se domognu smrtonosnog arsenala.

Poslednji masovni ubica je, kako prenose američki mediji, pretio kolegama zapaljivim komentarima, a javila se i njegova bivša supruga, tvrdeći da je on bio poremećen, da ju je tukao i da je ona morala da pobegne od njega. Matin je imao regularnu dozvolu za kupovinu i nošenje oružja kao što je imao i dozvolu da radi kao profesionalno obezbeđenje, dakle, da barata oružjem, što je još jedan propust organa.

Kako je sve to moguće? Njujorška policija podseća na činjenicu da je lobi proizvođača oružja isposlovao da čak i pojedincima koji su stavljeni na listu zabrane letenja (dakle ljudima koji se smatraju potencijalnim otmičarima i teroristima i koji zbog toga ne smeju da uđu u avion) bude dozvoljena kupovina takoreći svega što požele iz bogatog arsenala oružja.

„To što mi imamo listu potencijalnih terorista, listu zabrane letenja, a onda neko sa te liste može da kupi pištolj, to je najviši nivo nenormalnosti”, izjavio je jedan policijski komesar sa Si-En-En, dodavši da se „SAD plaše oružarskog lobija”.

Da možda i nije mnogo preterivao, najbolje svedoči činjenica da ni predsednik Barak Obama, koji se izrazito protivi labavoj regulativi u ovoj oblasti, nije uspeo da promeni zakone i oteža nabavku ubitačnih naprava. Svaka njegova inicijativa nailazila je na otpor u Kongresu jer mnogi kongresmeni primaju donacije industrije naoružanja. Šef Bele kuće je dešavanje na Floridi nazvao i mogućim terorizmom i zločinom iz mržnje. Obama je veoma radio na pravima LGBT populacije i kao njegov veliki uspeh uzima se i to što su istopolni brakovi prošle godine ozakonjeni u celoj Americi. Kandidatkinja demokrata Hilari Klinton pružila je podršku ovoj zajednici, mada je istakla i opasnost od terorističkih grupa. Obama i Klintonova nisu zločin opisali kao čin islamskog radikalizma, za razliku od kandidata republikanaca Donalda Trampa, koji je događaj doživeo pre kao terorizam nego kao zločin iz mržnje. On je istakao da muslimani u SAD ne prijavljuju ljude poput Matina za koje znaju da su agresivni i ekstremni, a dan ranije je izjavio da je slučaj u Orlandu potvrdio da je bio u pravu kada je tražio da se muslimanima rođenim izvan SAD zabrani ulazak u zemlju.

Ipak, Matin je bio rođen u SAD. Njegova radikalizacija potvrđuje da i Amerika, iako je u asimilaciji migranata, posebno druge generacije, bolja od Evrope, nije imuna na te probleme. Napadač je, javljajući se policiji, istakao i svoju povezanost sa braćom Cernajev, muslimanima koji su kao deca došli u SAD, a koji su izvršili teroristički napad na maratonu u Bostonu. Ispostavlja se da su obe porodice primljene u SAD bile prilično ekstremističke, što pokazuje „rupe” u procesu procene migranata koji se primaju na američko tlo. Otac napadača Sadik Matin objavio je na „Fejsbuku” video u kojem osuđuje zlodelo svog sina, ali potpiruje mržnju prema homoseksualcima, tvrdeći da njih svakako treba kazniti, samo što će to uraditi bog. Stariji Sadik je poznat i po video-zapisima u kojima izražava podršku talibanima i poziva Avganistance na revoluciju, to jest svrgavanje režima u Kabulu koji uživa podršku SAD.

Iako je ID preuzela odgovornost za Orlando, američke vlasti zasad smatraju da je on bio delo takozvanog usamljenog jahača, a ne dobro organizovane mreže. Radikalizovani pojedinci koji sami pripremaju i izvode terorističke napade i koji su često rođeni i odrasli na Zapadu, dokazuju da je gotovo nemoguće sprečiti terorizam sveopštim nadzorom komunikacija građana SAD i Evrope ili vojnim intervencijama na Bliskom istoku. Praksu prisluškivanja razgovora i čitanja mejlova miliona građana koji nemaju nikakve veze sa terorizmom posebno je teško razumeti u situaciji kada ljudi poput Matina nabavljaju oružje, a da pri tom ne krše nikakav zakon.

Hilari Klinton i Donald Tramp imaju sasvim drugačiji pristup ovoj temi. Dok se ona u kampanji založila za čvršću kontrolu prodaje i kupovine oružja, Tramp ističe da je to ustavno pravo Amerikanaca i da je oružje neophodno radi samoodbrane.