četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:42
POGLEDI

Bankarska trilogija: o kliktanju mišem

Banke ne stvaraju same novac – moraju da ga pribavljaju i da plaćaju njegovo korišćenje. Ko drukčije kaže, neka razmisli još jedared
Autor: Boris Begovićčetvrtak, 16.06.2016. u 08:15

Već duže vreme grupa ljudi, dužnika na osnovu stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, protestuje pred zgradom vlade. Šta oni žele? Na to pitanje odgovorili su transparentom sa porukom: „Šipak bankama!”, uz odgovarajuću grafičku doradu. Dakle, njihov zahtev je da banke ne dobiju ništa. Time su se pridružili mnogima u Srbiji koji razmenu posmatraju tako što ja treba da dobijem sve što mi pripada (a sam odlučujem šta je to), dok drugoj strani zauzvrat ne treba ništa da dam. U ovom konkretnom slučaju, jeste da mi je banka pozajmila novac da kupim stan, ali zbog čega bih morao da joj taj novac vratim, i to prema ugovoru koji sam potpisao bez ikakve prinude! Pravda je, shodno ovakvom vrednosnom sudu, da ja dobijem sve, a ostalima – „šipak”.

Dobro, neko će reći – treba imati razumevanja za takve stavove, ljudi se samo trude da maksimizuju sopstveno blagostanje. I problem ne bi ni postojao da se ovo ponašanje zaustavlja na tome, na željama pojedinaca i njihovoj pohlepi. Problem nastaje kada se ti stavovi navode kao univerzalna istina.

Na ozbiljnom skupu, skupu pravnika, kako advokata, tako i onih iz akademskih krugova, čuo sam, između ostalog, nekoliko zabluda o tome kako banke funkcionišu.

Prva zabluda. Osoba koja se predstavila kao advokat izjavila je: „Potpuno je jasno da u bankama ne postoji novac, one ga same stvaraju.” Pa onda ključni argument u prilog ove teze: „To zna svako ko je završio ekonomski fakultet.”

Jeste da sam završio taj fakultet, nije toga bilo u udžbenicima, ali ipak pokušavam da zamislim kako izgleda sednica izvršnog odbora banke na kojoj se donosi odluka o stvaranju novca. „Koliko ćemo danas novca da stvorimo?”, kaže jedan. „Daj jedno 300 miliona, dobro je krenula sezona, treba da se naplati…”, odgovara glavni. Te sednice u stvarnosti izgledaju nešto drugačije. Banke novac pribavljaju od vlasnika (svog) kapitala, od deponenata i pozajmljuju ga od drugih banaka i finansijskih institucija, uključujući i centralnu banku, a za njega plaćaju (pasivnu) kamatu, osim u slučaju vlasnika kapitala, kome plaćaju dividendu. Tako pribavljen novac, umanjen za obaveznu rezervu (deponovanu kod centralne banke, kapital je izuzet) predstavlja kreditni potencijal banke – onaj iznos koji banka može da plasira, da pozajmi fizičkim i pravnim licima, uključujući i druge banke, kao i državi. Ukupni plasmani banke, njena potraživanja, jednaki su njenim obavezama, izvorima sredstava koja su plasirali. To je osnova bilansa stanja svake banke, u kojem su aktiva (plasmani) i pasiva (izvori) izjednačeni.

Da li je ovo zaista tako? Najlakše je to dokazati ukoliko pretpostavimo da nije: da banke mogu, kao što znalci kažu, klikom miša da stvaraju novac i da ga onda plasiraju, da na njemu zarađuju bez plaćanja za njegovo korišćenje. Ukoliko bi banke zaista to mogle, onda bi to isto mogli da čine i dužnici. Ne bi preduzeća imala problem, ne bi morala da idu u stečaj. Kliknu mišem, obezbede vanredni prihod i izađu iz nesolventnosti i nelikvidnosti. Štaviše, niko ne bi pozajmljivao novac, svi bi kliktali i bili bogati.

Dobro, dobro, da ostanemo na bankama. Zbog čega se, ako mogu da same stvaraju novac, onda one toliko brinu o problematičnim kreditima? Jednostavno, stvore ono nevraćene glavnice i neplaćene kamate i za tili čas popune bilans uspeha. Zbog čega je onda Agrobanka otišla u stečaj? Mogla je jednostavno da reši problem. Dobro Agrobanka, nego Liman braders? Zbog čega su čak zločinačke američke banke (ako to nije pleonazam) morale sredstva za hipotekarne kredite da pribavljaju emisijom onih zloglasnih kontaminiranih obveznica, kojima su zagadile evropska finansijska tržišta – zašto jednostavno nisu „same stvorile novac”?

Konačno, da banke same mogu da stvaraju novac, za njih ne bi postojali nikakvi rizici, uvek bi izvršni odbor, uz saglasnog upravnog, valjda, stvorio 200–300 miliona, ako treba i više, da pokrije – šta već treba da pokrije. Tako ne bi ni bilo potrebe da Narodna banka Srbije usvoji i primenjuje Odluku o upravljanju rizicima banke (razrađeno na 36 stranica). Još manje za usklađenost plasmana banaka sa izvorima, o čemu takođe brine Narodna banka Srbije, Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka (razrađeno na 243 stranice).

Dakle, banke ne stvaraju same novac – moraju da ga pribavljaju i da plaćaju njegovo korišćenje. Ko drukčije kaže, neka razmisli još jedared.

U sledećem nastavku o drugoj zabludi: banke se uopšte nisu zaduživale u „švajcarcima”. Dobro je, to je već napredak – ipak su se zaduživale!

*Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu


Komentari48
d1e08
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Mita
Zeleo bih da podsetim postovanog profesora (kod koga sam dobio 9. na ispitu) da banke kreiraju novac sistemom "delimicnih rezervi". Drugim recima banke za svakj deponovani euro mogu da "izdaju" 2-9 eura (zavisi od ekonomskog sistema), jer se smatra da su male (2) ili nikakve (9) sanse da ce svi poverioci banke traziti namirenje istog dana (sto bi unistilo banku koja ima 1:9 odnos, kao sto je slucaj u SAD). Da ne spominjem kako su nastale Federalne Rezerve...
Goxy
Monetarna ekonomija je pomalo ezoterična oblast i verovatno najkompleksniji segment ekonomske nauke. Novac i načini njegovog kreiranja su misterija ne samo za laike, već i za većinu ekonomista, pa i bankara. Oni koji veruju da znaju kako se novac kreira, najčešće se oslanjaju na znanje koja su sticali na fakultetima, iz udžbenika čiji autori često prepisuju jedni od drugih. Akademski ekonomisti(medju njima i g.Begovic) su „najzaslužniji“ za zablude vezane za procese kreiranja novca.
Sw
Suludo je da sistem dopušta bankama da imaju monopol u efektivnom „štampanju“ novca, kao i da im dopušta da tim novcem kreditiraju šta im padne napamet. Ovo tim pre, što je i Velika recesija pokazala da bankari, puneći svoje džepove, troškove svojih loših odluka uvek ispostavljaju društvu. Sloboda koja je data bankama je verovatno najveći ekonomski i etički skandal bar poslednjih trideset ili četrdeset godina.
Max
Kakva je privilegija data bankama, možda se najbolje vidi kada bankarski kredit uporedimo sa robnim kreditom koji preduzeće daje svojim kupcima. Preduzeće mora proizvesti robu da bi je u kreditnom aranžmanu prodalo kupcu. Banka ne proizvodi ništa, već kredit stvara iz vazduha i na tome zarađuje, koristeći privilegiju koja joj je sistemski data. Pri tome, u najvećem broju slučajeva je reč o privatnom monopolu na štampanje novca.
Q
Иако се тешко може наћи оправдање за домаћу академску елиту, они су и продукт, и саучесници, али и жртве система. У социјализму су били на врху пирамиде и по угледу, а врло често и по примањима. Транзиција је све то променила и они су се томе прилагодили као и сви ми. Невоља је што се од њих као васпитача очекује виши ниво етике. Ово су глобални феномени...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja