utorak, 10.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:54

I Srbi grade najmoćniji teleskop na svetu

U Beograd stiže vrh svetske astronomije, naučnici okupljeni u projektu izgradnje najmoćnijeg teleskopa na svetu, koji će se nalaziti u Čileu – njegov zadatak biće da otkrije sve objekte koji potencijalno mogu da udare u Zemlju
Autor: Sandra Gucijansubota, 18.06.2016. u 22:00
Компјутерска анимација коначног изгледа објекта који се гради у Чилеу (Фото сајт ЛССТ)
Српски ЛССТ тим: Осим др Јевремовића и др Илић, у ЛССТ су тренутно укључени и: др Лука Поповић (научни саветник АОБ, руководилац за вангалактичку астрономију), др Владимир Срећковић са Института за физику и др Саша Симић са Универзитета у Крагујевцу. Такође су ангажовани студенти докторских студија Вељко Вујчић (АОБ, Факултет организационих наука Универзитета у Београду) и Јован Алексић (АОБ, Математички факултет Универзитета у Београду), као и студент међународног Ерасмус Мундус програма Астромундус Yана К

Da li ste znali da Srbija učestvuje u izgradnji najmoćnijeg teleskopa na svetu, u pustinji Čilea? Da je to najveći projekat svetske astronomske zajednice u poslednjoj deceniji i prvi na listi prioriteta američkih eksperimenata, vredan milijardu i dvesta miliona dolara?

Njegov zvanični naziv je Large Synoptic Survey Telescope (LSST), a od tog džinovskog teleskopa očekuju se odgovori na mnoga otvorena pitanja o Sunčevom sistemu i univerzumu. Detektovaće objekte koji su ugrožavajući za sudar sa Zemljom, a moguće je da će omogućiti i prvi pogled i na devetu i najudaljeniju planetu Sunčevog sistema, nazvanu „Devet”, koja bi trebalo da bude 10 puta masivnija od Zemlje.

Uz SAD i Čile, u LSST od samog početka učestvuju i Srbija i Francuska, a naši naučnici aktivno od 2010. godine, u koordinaciji dr Darka Jevremovića, iz Astronomske opservatorije u Beogradu (AOB). Zahvaljujući njemu i našim naučnicima, Beograd će od 20. do 24. juna biti domaćin međunarodne konferencije „LSST@Europe2”, posvećene evropskom učestvovanju u LSST-u.

– Ovo je najveći projekat američke i svetske posmatračke astronomije sa površine Zemlje u ovoj deceniji. Ideja je da se celokupni vidljivi deo neba sa vrha Sero Pačon u Čileu, skenira teleskopom prečnika 8,6 metara približno dva puta nedeljno. To je moguće postići velikim vidnim poljem teleskopa – prečnika sedam vidljivih prečnika Meseca – i uz pomoć najveće ikad napravljene astronomske kamere koja će imati 3.2 giga piksela. Vreme svake ekspozicije biće 30 sekundi – objašnjava dr Jevremović. Kada se uzme u obzir ukupna cena projekta, računica kaže da će vrednost jedne noći iznositi oko 300.000 dolara.

Zašto baš Čile? Docent dr Dragana Ilić, sa beogradskog Matematičkog fakulteta, odgovara da Čile ima pustinju sa čistim nebom, klima je suva sa malom količinom padavina, a osim toga, čileanska vlada od sedamdesetih radi na infrastrukturi. Tačno je, dodaju sagovornici, da postoji bolje mesto, na zapadu Kazahstana, ali bi izgradnja infrastrukture jako poskupela proces.

Naučnici očekuju odgovore na mnoga pitanja – od kompletnog mapiranja Sunčevog sistema, popisa (skoro) svih zvezda u našoj galaksiji, otkrića i proučavanja promenljivih zvezda i eksplozija u vasioni, do tamne materije… Takođe se kroz ovaj projekat otvara potpuno nova oblast u astronomiji koja se naziva „Time domain astronomy”.

– Zanimljivo je Vaše pitanje – koliki deo neba vidimo… Mi vidimo čitavo nebo, ali je poenta koliko daleko vidimo, odnosno da vidimo objekte koji su daleko i manjeg sjaja. Zato se grade sve veći i osetljiviji teleskopi. Za Ameriku je ovaj projekat, naročito ako se bude uključila NASA, posebno zanimljiv baš zbog snimanja asteroida – objašnjava naša sagovornica.

Dr Jevremović, koji je u srpskoj grupi rukovodilac za astroinformatiku, kaže da je ugovorom iz 2013. godine dogovoreno da će dvadesetak naših naučnika imati isti tretman kao i američki. Kao deo srpskog doprinosa, grupa sa Astronomske opservatorije razvija simulator alerata za LSST. Alerti (upozorenja astronomskoj zajednici) će biti emitovani za svaku promenu koja se detektuje na nebu (u sjaju, položaju…) u roku od 60 sekundi od realizacije snimka.

Na naše pitanje da li to praktično znači da će Srbija biti ta koja će svet da izvesti o, recimo, približavanju asteroida sa kakvim se borio Brus Vilis u filmu „Armagedon”, sagovornici odgovaraju da je proces analize informacija veoma komplikovan i da u njemu učestvuje veliki broj naučnika i institucija iz čitavog sveta.

– Ne bih rekao da će Srbija da obaveštava svet o potencijalnoj opasnosti koja se približava Zemlji. Tačno je da će deo softvera za simulaciju na kojem radimo biti ugrađen u finalni softver, što znači da će naš deo softvera biti upotrebljen za skoro sva otkrića sa LSST-om – objašnjava naš sagovornik.

Da li to znači da ćemo uz pomoć ovog teleskopa moći da sprečimo ostvarenje scenarija armagedona? – nismo odustajali od pitanja na ovu temu.

– Trebalo bi za nijansu da budemo bezbedniji. Za nešto što je poznato poslednjih 100, 500 godina možemo da budemo unapred upozoreni, ali problem su novi objekti, manjeg sjaja. Dakle, opasnost realno postoji, ali su male verovatnoće da će se ponoviti događaj poput onog koji je zbrisao dinosauruse sa lica Zemlje. Mada, osiguravajuća društva od devedesetih godina ovu mogućnost kotiraju visoko na listi potencijalnih opasnosti po život – odgovaraju uz osmeh, na ova ne naučna pitanja, dr Ilić i dr Jevremović.

Završetak izgradnje teleskopa očekuje se krajem 2019. godine. Nakon toga je predviđeno skoro tri godine testiranja i kalibracije instrumenata i završetak kamere.

Na pitanje ko finansira ovaj skup poduhvat, „Politikini” sagovornici odgovaraju da je među značajnim donatorima čak i Bil Gejts, a od institucija američko Ministarstvo energetike, očekuje se uključenje NASA, a 25 odsto sredstava za operativnu fazu projekta tek treba da se prikupi od međunarodnih učesnika projekta.

– Ostatak Evrope se tek odskoro uključuje i to je razlog zašto organizujemo i ovu konferenciju – da uključimo evropske naučnike i da se prikupe preostala sredstva. Naš rad na softveru će se praktično računati kao donacija i tu privilegiju imamo samo mi i Francuska. Očekujemo da ugostimo stotinak učesnika iz dvadesetak zemalja i imamo potvrdu da dolazi sam vrh projekta – dodaje dr Dragana Ilić.

Centar za promociju nauke organizovaće u Domu omladine 22. juna posebnu tribinu na kojoj će gosti biti učesnici konferencije.


Komentari23
7b59c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

T
Ова вест је веома лоше пренета - пуна је нетачности и произвољних конструкција. Прво, Срби не учествују у градњи овог телескопа (!) већ један мали тим учествује у развијању једног малог дела софтвера за снимање. Цео посао је подељен на много институција широм света где је свако задужен за понеки "шраф". Друго, навођење како је задатак овог телескопа: "Детектоваће објекте који су угрожавајући за судар са Земљом.." је нетачно, бар као основни мотив. Треће: "а могуће је да ће омогућити и први поглед и на девету и најудаљенију планету Сунчевог система, названу „Девет”" - је бесмислено! Та "планета" НИЈЕ откриве већ постоје извесне предспоставке које иду у прилог томе (као и оне које не иду!). Од тога је рециклажом направљена лоша вест, нетачна. (Ако се икада и открије ова планета ови неће моћи да кажу: "А-ХА! јел сам рекао!"). Тужно је зашто се СВАКА вест мора изобличити и пренети на грбав начин. Уместо да споменемо нешто лепо морамо се осврати на бесмислице и исправљати "криве Дрине".
Dr Ricinus
Nemam utisak da Srbi "grade" ovaj teleskop. Mislim da je preciznije reci da i srpski naucnici ucestvuju u ovom projektu. Jer, sta bi tu Srbija mogla da gradi: da iskopa temelj i uradi nesto od grubih radova? Sumnjam da se i to isplati za Srbiju ma kako projekat bio prestizan.
Aleksandar Mihailovic
Prečnik teleskopa od 8,7m je premali, trebao bi biti najmanje 19,3m kako bi se videlo i preko korupcije koja je po najviše u Briselu i Srbiji. U svakom slučaju svaka čast za projekat astronomske zajednice, a i za učešće Srbije u njemu.
mike brannigan
Шта конкретно раде српски научници на ово пројекту?
Joe
Betonske radove.
Preporučujem 0
Milos
Vec kad Srbi ucestvuju u uzgradnji najmocnijg teleskopa na svetu,treba da obrate paznju,pored istrazivanja svemira dali ce taj buduci teleskop moci da na zemlji razlikuje voz od recmo deset putnicki vagona od recimo deset tenkova ?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja