nedelja, 26.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:02
LIKOVNA KRITIKA

Razgovor sa samim sobom

Autor: Ljiljana Ćinkulnedelja, 19.06.2016. u 21:00
Божидар Џмерковић „Лишће и воћке”

Božidar Džmerković (1930) prisutan je na likovnoj sceni preko šest decenija, a poetika njegovog stvaralaštva, u grafici i slikarstvu, vezuje se za figuraciju rešavanu prevashodno u funkciji plastičkih fenomena. U tako bogatom umetničkom iskustvu autor nastavlja kontinuirano da neguje svoje kreativne impulse tragajući za harmonijom i lepotom vizuelnog u kompoziciji. „Slikarstvo me je odvelo u grafiku”, rekao je u jednom razgovoru Džmerković. Očito, čitavo njegovo stvaralaštvo može se percipirati i kao produbljivanje likovnog izražavanja kroz različite umetničke oblasti.

Upravo Džmerkovićeva izložba slika u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić” utemeljuje verovanje u slikarsku tajnu, u kreativno promišljanje i prepoznavanje osobenog u stvaranju vlastitog umetničkog prosedea. Na otvaranju ove izložbe Matija Bećković je podsetio da su slike nastajale u samotničkoj tišini, nikad bez stvarnog povoda, a uvek iz razgovora sa samim sobom.

U genezi Džmerkovićeve motivske građe dominira mrtva priroda koja je tematski okvir njegovih grafika, kolaža i ove izložbe slika. Referirajući sopstvenu ideju da je oblik noseći stub u arhitekturi slike, autor sa merom morandijevske paradigmatične osetljivosti varira kompoziciono jednostavna i prijemčiva rešenja. Ako su Morandijeve mrtve prirode bazirane na tradiciji slikarstva 14. veka, Džmerkovićeve slike, kao i čitavo njegovo stvaralaštvo, utemeljeni su na kulturi moderne i uzorima njegovog profesora Marka Čelebonovića. Asocirajući na uobičajeni aranžman porodičnog ambijenta – vaze, voće, cveće, kutije – on stvara slike plemenite materijalne vrednosti, a bogatim svetlosnim gradacijama temperira zračenje kompozicije. Svetlost i prostor su kategorije autorove koncentracije. „Sklopu moje ličnosti odgovaraju prigušeni tonski odnosi – denfovani zvuci koji pojačavaju imaginaciju i tajanstvenost koju želim da postignem”, zapisao je. Potvrđuje se da je veći deo onoga što registrujemo i kako na to reagujemo iz jednog u drugi trenutak zapravo kontrolisano u nevidljivim delovima našeg saznajnog i senzibilnog bića koje čuva ogromno obilje životnih i kreativnih mogućnosti.

Izložba slika Božidara Džmerkovića u Umetničkom paviljonu Cvijeta Zuzorić

U Džmerkovićevom životnom i stvaralačkom veku posebno mesto zauzima njegov pedagoški rad i panegirici generacija studenata sa Akademije/Fakulteta primenjenih umetnosti. „Nije čovek ni čaršije ni partije. Sa mnogo sumnje, ali i radosti, čitavog umetničkog rada, tragao je za zrncem stvaralačkog smisla. Kao student, kad sam prvi put stao pred njegove slike, zadrhtao sam i shvatio, kao kod Nastasijevića, da sam te majke sin”, piše Jovica Veljović, danas profesor u Hamburgu.

Ambijent pun stvaralačkog naboja i emocija, kao i razmena energije koji su ga pratili u radu sa studentima, danas je ustupio mesto Džmerkovićevom radu u osami i tišini, a njegov „nedeljni mir” i vlastito vreme (između četiri zida ateljea u selu), je noć. Očito, moć noćnog stvaranja oslobađa energetski potencijal i akumulirane tajne nivelišući egzistencijalni grč u koncentrovan sadržaj rada. Stvaralačka posvećenost se meri i slikarskom produkcijom danas izloženih 190 radova koji su nastajali tokom protekle dve decenije.

Fizičar bi rekao: kad čovek sve shvati onda nema mesta za boga u svemiru. Ako religija mora naš strah i usamljenost da zaštiti, onda umetnost mora da ubedi ljude da im je potrebna, da im je potrebno nešto čistije i autentičnije od onoga što dobijaju na drugi način, od svih drugih poslova. Božidar Džmerković je ovu mantru o umetničkom vjeruju nastavio da ponavlja u znaku svog senzibiliteta. Jer, „sumnja u postignuto za mene je večiti stimulans”, jedno je od njegovih stvaralačkih načela.


Komentari2
13d65
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Žarko
Kakva zastarela umetnost koja je vremeplovom došla u 21.vek. Zaista, u post-postmodernoj eri crtati cveće znači biti nesvestan sebe, trenutka i sveta.
Miroslav
Сјајна изложба, ненаметљива и непретенциозна какав је и сам професор Џери, критика је могла да буде "дубља", без узора и историје уметности, а катедра на којој је професор радио (фпу Карађорђева) је уништена од неталентованих "професорки" што се може видети по радовима студената а и по њиховом раду. Штета што није остао неко једнако даровит да ради после њега......

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja