petak, 25.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 20.06.2016. u 12:00 Mirjana Sretenović

Tajne zašivene u haljini

U švajcarskoj rezidenciji umetnica Marta Jovanović izvešće večeras performans „Ljubav”
Перформанс Марте Јовановић „Шапутање на јастуку” (Фото приватна архива)

U bašti švajcarske rezidencije na Senjaku, koju je kao spomenik mira na jugoslovenske ratove 1993. izgradio tadašnji ambasador Švajcarske Benoa Žuno, večeras u 19. 30 časova umetnica Marta Jovanović izvešće svoj performans „Ljubav”.

Politički i istorijski aspekt, kao i lična ljubavna priča umetnice, koja opstaje od ljubavi do mržnje, srž su ovog performansa koji poziva na razmišljanje o binarnosti u našim životima.  

– Ambasador Žan Danijel Ruh i njegov tim organizuju izložbe i želeli su da predstave moj rad. Bašta je napravljena kao legat lepote i kontrast ratu koji se ovde dešavao, a ja postavljam pitanje šta je rat u odnosu na mir. Iskusila sam strašan obrt najveće ljubavi u najveću mržnju, i ta lična priča dobiće večeras univerzalnije značenje – kaže za naš list Marta Jovanović koja je studirala umetnost u Nju Orleansu, Njujorku i Firenci. Živela je u Rimu, a prošle godine sa našom galerijom „12 Hub” pokrenula je edukativnu platformu u oblasti performansa i to u apartmanu hotela „Radison blu”, nazvanom „Soba”. Tamo drži radionice za desetak mladih umetnika, a dva puta mesečno dovodi i strance.

Tajna u Bejrutu

 – Prošlog meseca izvela sam tamo performans „Šaputanje na jastuku” koji sam radila pet nedelja u Njujorku. Kustoskinja Roja Saks pozvala me je da učestvujem u izložbi „Dođi u krevet” i jedino sam mogla da pozovem publiku sa stvarno fizički legne u krevet sa mnom. Mislila sam da će desiti najveća intima, u emotivnom smislu, kao ona posle ljubavnog čina, ali nije. Taj trenutak je prepao sve nas, uključujući i mene. Ipak, bilo je romantičnih priča. Jedan udovac pričao mi je o svojoj supruzi, a došao je i par iz Libana, iz različitih slojeva, moderni Romeo i Julija. Posle odlaska osobe, napisala bih reč koja me vezuje za naš razgovor, i za njih sam napisala „inšalah” – ako Bog da. U Njujorku je kroz krevet prošlo 200 ljudi – ležali smo ceo dan, ćaskali, naručivali hranu, a u Beogradu je bilo pedesetoro za veče. Došli su i radnici iz fabrika i zato verujem da će „Soba” da privuče potpuno drugačiju publiku – kaže umetnica o kojoj je Amerikanka Keti Batista napisala knjigu „Performing The Self”.

Ova akcija bila je deo trilogije koju čine i performans „Vidovnjak” u Čelsiju, kada je posetiocima gledala u šolju, i Tajna” izvedena u Bejrutu.

– Videla sam da su ljudi imali ogromnu potrebu da mi se poveravaju. Ne znam da gledam u šolju, gledam figure kao što posmatram oblake, a mnogi su se prepoznali i svako je čitao u tome šta želi. U Bejrutu je pored mene bila stolica i svako je mogao da priđe i da mi kaže svoju tajnu. Jedna žena je rekla da od njeno četvoro dece nijedno nije od njenog muža koji je zapravo gej! Možda su to i izmišljene priče, ali mislim da je više potreba da puste u etar svoju muku – kaže Marta Jovanović. Tajne je potom zapisivala i listove papira ušivala u svoju haljinu koju su zajedno posle spalili na lomači.

U Beograd je, između ostalih, dovela umetnike Vest i Pejdž, Nemicu i Italijana, koji rade performanse po celom svetu.

– Oni su u jednoj radionici podelili svima svinjska srca. Svi stave srce na svoje grudi, da osete kako njihovo srce pulsira. To je vežba bliskosti sa samim sobom, jer sebe moramo dobro da upoznamo da bismo nekog drugog mogli da dirnemo. Oni su osnovali venecijanski performans festival koji je sa onim u Njujorku najznačajniji događaj u ovoj oblasti. Gledam ih kao uzor da nešto slično napravim u Beogradu – kaže Marta o kojoj Robert Adanto trenutno snima dokumentarac „Rođena tek sada”. Reč je o autoru filma „The F Word”, o četvrtom talasu feminizma u Njujorku; a njegov film „Perle na dnu okeana” biće prikazan u petak u „Dijagonali” (21 č), o iranskim umetnicama koje rade po celom svetu.

Leptir u Japanu, oluja na Aljasci

Dodaje da performans kao vremenska i prostorna akcija gubi te elemente sa pojavom Interneta i prenosa uživo. Više nije bitno da li je neki rad nastao 60-ih godina ili pre pet minuta, kada se nalazi na Jutjubu.  

– Postoje performansi koji se kreiraju samo u virtuelnom svetu, pa mogu da se nikada i ne dese. Njujorška scena je najhrabrija, oni su naviknuti na akcije. Na ulici mislite da je performans, a zapravo je neko dobio srčani udar. Briše se podela stvarnosti i arta. Ni ja ne znam da li je mnogi lično što posle performansa svi znaju da nemam decu. Posle rada „ Majčinstvo”, gde sam okačila 720 jaja na plafon galerije (izračunala sam da sam do tog dana imala 720 plodnih dana koje nisam iskoristila na dete, nego na art); postavljajući pitanje da li žena može da bude i majka i umetnica – pisala mi je žena iz Indije koja ima petoro dece. Njoj i mužu dugo je trebalo da dobiju dete i kaže: ako se dovoljno trudim i ja ću postati majka, i da ne moram da patim toliko zbog toga...

Naša sagovornica naglašava da je performans blisko vezan sa političkom scenom. Za vreme komunizma umetnici su stvarali protiv sistema, sada ih nema toliko. – Volela bih da smo radikalniji. Imamo 100-godišnjicu pokreta Dada i treba misliti o tome kako je Dada promenila svet, a krenula je iz jedne „rupe” u Cirihu. Bitno je videti u istorijskom smislu: šta ja mogu da uradim danas, što će da „zavrti” nešto veće sutra. U Japanu leptir zamaše krilima, a oni na Aljasci osete oluju.

Isnpiriše je, kaže, mitologija, ali i poezija, recimo Emili Dikinson, kao na izložbi 2006. u Beogradu. „U skoro manastirskom životu ona je uspela da izvuče srž sopstvene duše. Njena poezija krvari. To je poenta arta. Studenti moraju za svoju umetnost da skoče u vatru. Ako ste za ljubav svog života spremni da se bacite sa mosta, budite tako strašno zaljubljeni u svoj rad. I još nešto – nema kompromisa. Svaki put sam sela na vruću riglu kad sam pokušala da napravim kompromis.

Marta se bavi i skulpturom, fotografijom i video umetnošću. Video „Marija Magdalena” prikazala je na Siciliji, u Njujorku, Vašingtonu, Parizu. Ceni rad 80-godišnje Karoli Šniman iz SAD.

– Njeni radovi ujedaju za srce. Istražuje odvratnost u umetnosti i zato se u jednom radu valjala i mazala komadima mesa. Sviđa mi se i način kako skoro banalno objasni svoj rad. I upravo je draž što možda možeš da pobrkaš genijalnu ideju sa banalnošću, jer nas te najjednostavnije stvari najdublje diraju. Kao „voli me” – „ne voli me”. Vrlo jednostavan koncept. Kad te ne voli, ne možeš ništa po tom pitanju da uradiš, a i kad te voli. E, to je performans. Ili je tu ili nije. Ili ga osećaš, ili te ne dotiče.

Komentari2
9f528
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Kruška
Performans, art, binarnost? , edukativna platforma u oblasti performansa?... Neverovatna novinarska brljotina ili je kompjutersko- robotski , prevod teksta objavljenog na engleskom jeziku.
pa ovo nije to
Izvinite, ali pobrkali ste fotku, ovo je seks, a ono su bile svinjske iznutrice. Što li promeni temu?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja