subota, 20.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:35

Konfučije i Njegoš

Autor: Filip Jevtić*sreda, 22.06.2016. u 08:05
Кина више нема државни празник посвећен Конфучију (Фото Србија данас)

Proteklih nekoliko nedelja moj kineski prijatelj i ja proveli smo podsećajući se klasika – on Konfučijevih „Analekta”, a ja Njegoševog „Gorskog vijenca”. Razgovarajući o knjigama, autorima, i prevodeći jedan drugome poznate odlomke, moj prijatelj je izrazio nezadovoljstvo time što Kina više nema državni praznik posvećen Učitelju. I ja sam se požalio da mi nemamo, niti smo imali, praznik posvećen Njegošu, iako je dvestogodišnjica njegovog rođenja pre tri godine bila prigodna za to.

Po uticaju i značaju za svoje narode, postoje velike razlike između Njegoša i Konfučija. Bez Konfučija kineska kultura ne bi postojala. U nas, takav značaj bi mogao pripadati jedino Svetom Savi. Ipak, Njegoš je poslednji u nizu srpskih velikana u čijem se delu i misli kristalizuje srž srpske kulture i duhovnosti. Razlozi zbog kojih Kina treba da slavi Konfučija, a Srbija i Crna Gora Njegoša, suštinski su isti.

Nakon Konfučijeve smrti njegovo učenje se ukorenilo u kineskom narodu tek posle tri veka

Slaveći Njegoša, mi prvo odajemo poštovanje i zahvalnost velikom vladici za neprocenjivo blago koje nam je zaveštao. To nalaže osnovna učtivost. Ali ovo je samo površinski razlog, samo forma. Repetitio mater studiorum est, te je pravi, dublji, razlog eventualnog „Njegošdana” u redovnom podsećanju da se vratimo njemu i njegovom delu i iz njih izvlačimo lekcije i savete, kako za narod tako i za svakog od nas ponaosob.

Individualno, čovek se može odreći sveta, zaboraviti na prošlost i prestati da planira za budućnost, ali narod tu mogućnost nema. Za narod, prošlost nisu mrtva slova istorijskih spisa, ona je živa materija sa kojom je u neprekidnom razgovoru, u odnosu na koju se meri, i koja mu osvetljava put u budućnost. „Pogledaj ogledalo da bi se znao obući. Pogledaj ljude da bi shvatio dobro i zlo. Pogledaj istoriju da bi shvatio blagostanje i propast”, uči nas kineska poslovica. Narod koji zaboravi prošlost nema budućnost, a upravo suprotan, poguban, savet da je zaboravimo glasno se čuje kroz usta zlonamernih i sluđenih. Teška vremena zahtevaju dobre primere više nego apstraktne teorije. Tim pre treba da se ugledamo na Njegoša koji je u uslovima neuporedivo težim nego sadašnjim upravljao zemljom izuzetno uspešno, uspešnije nego mi danas.

Tek vraćajući se iznova i iznova Njegoševom delu (kao i svakom drugom klasiku), bivamo u mogućnosti da ga doživimo ne kao nepokretnu riznicu, već kao nepresušan izvor mudrosti. To je izvor vanvremenskih principa na kojima veliko delo počiva. Jednom otkriveni, shvaćeni i prihvaćeni, njihova korist je neograničena. Mogu nam pomoći kako da razbijemo tamu sadašnjosti, tako da osvetlimo put u budućnost. Ali, da bi do njih došli, moramo strpljivo proučavati njihov koren i redovno mu se vraćati. Većina pročita „Gorski vijenac” ili „Luču mikrokozma” samo jednom, uglavnom u gimnaziji, i eventualno zapamti nekoliko citata. To je kao zagrebati površinu.

Neki bi rekli da Srbija ima preča posla od uvođenja novih praznika. Moguće. Isto tako, oni koji podržavaju ideju ne treba da budu nestrpljivi (sklonost ka čemu je, po Nikolaju Velimiroviću, najveći i osnovni srpski greh). Nakon Konfučijeve smrti njegovo učenje se ukorenilo u kineskom narodu tek posle tri veka, tokom kojih je pretrpelo sijaset napada, poput „Spaljivanja knjiga i živog sahranjivanja učenika” – incidenta u kome je oko pet stotina konfučista živo sahranjeno. Imajući to u vidu, ne treba biti previše mračan u oceni trenutnog odnosa srpskog naroda prema Njegošu. Ipak, ako taj odnos ne poboljšamo i ne produbimo, postoji mogućnost da se Njegoš svede na ambasadora kulture koje više neće biti.

*Doktorand Univerziteta Teksas, Dalas


Komentari14
75059
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

razlika
Za Konfucija zna ceo svet...
Muradin Rebronja
...a umro je sa žaljenjem što nije uspeo da uveri narod, a naročito vlasti državica, kojima je bezuspešno nudio svoju pomoć i korišćenje njegovih ideja. Ne samo da nisu prihvatali, nego je čak osam godina morao da se krije, i prerušen hodao, jer su te vlasti htele da ga "skrate za glavu". Tek kasnije, kada su njegovi sledbenici počeli da koriste njegove mudrosti i kada su imali koristi i bili uspešni, počela je njegova večna slava. Do neba mu hlava!
Preporučujem 3
Nebojsa
Re:"Без Конфучија кинеска култура не би постојала" - kineska kultura kakva da je bila , postojala je i pre njega!I postojala bi i posle njega!
Luca Mikrokozma
Razumeti poruku objavljivanja ovog teksta trazi malo vise koncetracije i razumevanja znacaja kulture u medjunarodnim odnosima. Poseta najveceg kineskog drzavnika Srbiji je izraz postovanja kineskog naroda prema kulturnoj i duhovovnoj bastini srpskog naroda, koju veliki narodi cene vise od nase danasnje kvazi elite koja nije dorasla trenutku a ni ulozi koja ih obavezuje. Na nasu srecu postoje ljudi kao vise uvedeni autor ovog teksta, kome nije tesko da iz Dalasa priblizi i oznaci glavne konture ove poruke koju kineski narod salje nasem narodu. To sto nasa kvazi elita smatra da su prasici i jagnjici deo nase kulturne bastine, to je problem vecine nase elite koja mucno cuti i broji dane. Kineski umni ljudi znaju vrlo dobro da razumeju istorijsku ulogu srpskog naroda, gde Sveti Sava, Njegos, Tesla, Andric,i mnogi drugi pre i posle ovih svetovnika i duhovnika zauzimaju velicanstveno mesto u svetskoj kulturnoj i duhovnoj bastini, ukljucujuci nase savremenike Emira i Novaka. Hvala Filipu!
Milos Moskovljevic
Vase "idealizirati" Vas otkriva. Ipak, nema razloga da se jedite jer Kinezi odrzavaju prijateljske odnose I sa drugim bivsim jugoslovenskim republikama.
Preporučujem 3
mozda mozda
nje pretjerujte molima vas! kinezima je samo stalo do profita i nista drugo. niti oni ista znaju o nasim malim narodima, niti ih zanima njihova kultura. pa pogledajte samo sta su uradili sa svojim kulturnim blagom za vrijeme kutlurne revolucija, sta sa tibetom. nemojte idealizirati, nego pogledajte realno!
Preporučujem 14
Rasomon
Pomenuste ovlas, na kraju Vaseg teksta, i vladiku Nikolaja Velimirovaca koji je, po meni, "...последњи у низу српских великана у чијем се делу и мисли кристализује срж српске културе и духовности." Ne sporim Njegosa ali, iz danasnjeg ugla posmatrano, mislim da je marketing presudio u njegovu korist.
Миодраг Миленовић
И без Његошевог Србија има довољно Дана. Ово је још једно претеривање, типично за Србе. Већ постоји награда са његовим именом, а недавно је смишљена и Извиискра Његошева. Па, доста! Његош је био духовни и световни владар Црне Горе (данас суверене државе!), ценимо оно што је чинио за Српство, а понајвише његово књижевно дело. Не правимо од њега свеца (јер то није био!) и њему и његовој слави никакав дан није потребан. А и нама...
Kurjački
Njegoševa nagradu su oteli Montenegrini i degrairali je. Otuda Izvaniskra...
Preporučujem 10

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja