nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 10.03.2008. u 22:00

Zakon o knjizi na velika vrata

(Југослав Влаховић)

Novi Sad – Sniženje maloprodajne cene knjige, popusti svedeni na razumnu meru i dobro zaštićeni svi učesnici u proizvodnji i plasmanu knjige, dobra od posebnog kulturnog značaja za društvo i državu, onemogućavanje svake vrste nelojalne konkurencije, monopola i bilo koje vrste diskriminacije, suština je Nacrta zakona o knjizi koji već kroz tri dana iz Poslovnog udruženja izdavača i knjižara Vojvodine stiže na najvažnije adrese Republike Srbije.

Novi zakonski akt nema nijedan od podnaslova o kojem su već toliko dugo maštale mnoge generacije autora, izdavača, knjižara, pa i običnih čitalaca. To nije „Zakon o izdavaštvu”, ni „Zakon o štampanim publikacijama”, to je jednostavno – Zakon o knjizi, saznajemo, u razgovoru za „Politiku”, od direktora Poslovnog udruženja Romana Vehovca.

– Naš Nacrt ponudićemo na javnu raspravu prvi put u petak u Privrednoj komori Vojvodine, a naši ciljevi su vrlo opravdani i jasni: hoćemo da knjigu, proizvod od posebnog kulturnog značaja, vratimo na mesto i u stanje koje joj pripada, kao i da konačno definišemo profesiju onih koji se bave knjigom. Hoćemo i da državi predočimo sve one atribute koje mora da ima izdavač knjiga jer je to, jednostavno, nešto što bi svako organizovano društvo moralo da ima. Dakle, mora se znati ko je izdavač i šta ta profesija predstavlja jer je to profesija od posebnog kulturnog značaja, i definisati šta je knjiga. Koliki je njen obim, kakav sadržaj mora imati da bi bila knjiga, a predviđamo da se u knjige uvrste sve njene danas poznate i buduće forme, od štampanih do onih koje se objavljuju na kompakt diskovima i na Internetu, ili u nekoj formi elektronskog zapisa koji trenutno još nije poznat – kaže Vehovac.

Za najširi čitateljski krug, ali i za mnoge izdavače, pa i knjižare i autore svakako je posebno zanimljivo, ističe Roman Vehovac, da je prema novom Nacrtu jedino izdavač ovlašćen, dužan i obavezan da utvrdi maloprodajnu cenu knjige i da ona mora biti jedinstvena na čitavoj teritoriji jedinstvenog tržišta!

– Predvideli smo i antimonopolski član koji isključuje bilo koju vrstu diskriminacije, recimo, situaciju da neke knjižare neće da prodaju neke knjige jer im izdavač nije ponudio odgovarajući rabat! Ili, obrnuto, štiti knjižare od eksploatacije nekih izdavača, recimo knjižare u malim mestima... Sve knjižare moraju da budu u istom položaju, zalaže se Vehovac.

Ništa manje nije zanimljiv za čitaoce, ali i izdavače, član Nacrta zakona o knjizi koji utvrđuje koliki je maksimalno dozvoljeni popust koji izdavač može dati nekoj ustanovi, instituciji, verskoj zajednici... To je, najviše, do dvadeset odsto!

– Suština našeg predloga jeste u tome da se smanji maloprodajna cena knjige i apsolutno zaštite svi učesnici u proizvodnji i prometu knjige – ističe Vehovac.

Drugim rečima, kaže, knjige u megamarketima više ne bi mogle biti jevtinije od onih u knjižarama, a posebno zato što megamarketima prodaja knjiga nije osnovna delatnost.

Istini za volju, kaže predsednik PUIKV, bilo bi osvežavajuće i veoma korisno kada bi država čak i sada, pre usvajanja novog zakonskog akta, samo primenjivala sopstvene zakone – npr. o obaveznom izdavanju fiskalnih računa. Onda ne bi bilo divlje ulične prodaje koja trenutno uništava mnoge izdavačke kuće, a autore dovodi u situaciju da nikada ne znaju ko prodaje, i u koliko primeraka, njihovu knjigu. Ulična prodaja, osim kada to u okviru nekih manifestacija rade strukovna udruženja ili sajamske organizacije ili se prodaja odvija u organizaciji poslovnih udruženja, nije ni predviđena.

Najzad, ključno pitanje: da li autori Nacrta, izdavači i knjižari, veruju da ovaj zakonski akt može biti usvojen u Republici Srbiji?

– Moje lično uverenje je da će Nacrt biti usvojen. Možda će nam trebati godinu dana, možda i dve, ali postoji kritična masa autora, izdavača i knjižara čiji se interesi na ovaj način štite. Svi koji se baziraju na crnoberzijanskom poslovanju i piratskoj logici moraće da pokleknu. Uveren sam da će država prepoznati svoj interes koji je dvostruke prirode – i kulturološke i fiskalne – kaže na kraju razgovora za „Politiku” direktor PUIKV Roman Vehovac.

Danica Radović

-----------------------------------------------------

Ne znam za zakon o izdavaštvu

Na naše pitanje da li je novi Nacrt zakona o knjizi usklađen sa postojećim Nacrtom zakona o izdavaštvu, o kojem naša javnost dosta dugo govori, Roman Vehovac je izričit:

– Ne znam za taj zakon... Ako ja, kao predsednik jedinog Poslovnog udruženja izdavača i knjižara u državi za to ne znam, da li je moguće da takav zakonski nacrt uopšte postoji? Sumnjam... Inače, mi ne predviđamo da ubuduće privatno lice može da objavljuje i štampa knjigu, jer je reč o dobru od posebnog kulturnog interesa. Uostalom, ako pojedinac ne može sam da pravi auto i uključuje ga u javni promet, zašto bi to moglo biti moguće sa knjigom!?

Komеntari1
80f76
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миодраг Миленовић
Заиста је прека потреба да буде донесен Закон о књизи и да буде доведена у ред област од изузетног значаја. Пошто закон није предочен јавности, није могућ ни прецизнији коментар. Оно што из интервјуа пада у очи јесте цена књиге. Она јесте и те како важна, али не би требало да буде и доминантна. Далеко је битније све оно што претходи продаји, односно које критеријуме треба задовољити да би књига одиста била културно добро. Данас чак и етаблирани издавачи не испуњавају елементарни услов да дело буде лекторисано пре него што се пусти у штампу. То нарочито важи за преведена дела јер се преводиоци сматрају и познаваоцима српског језика, што је често далеко од истине. Затим, некад су графички радници учили како треба добра књига да изгледа, а сада се књига припрема компјутерски и то раде они који се разумеју у компјутер, али не и у књигу (рецимо, готово обавезно ће овако раздвојити во-јни). И на крају, поређење са аутомобилом је, најблаже речено, незграпно. Много је приватника који свој производ пуштају у јавни промет. Зашто то не би било и са књигом, под условом да приватник испуни све оно на шт

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja