ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:37
POGLEDI

Postnacifikacija Srbije

U godinama kada je u javnosti sistematski relativizovano gotovo sve u vezi s koncentracionim logorom Jasenovac, prisutna su nastojanja da srpskom narodu bude pripisan udeo u holokaustu na teritoriji okupirane Srbije
Autor: Čedomir Antićpetak, 24.06.2016. u 08:15

Autori nedavno otvorene izložbe u Istorijskom arhivu Beograda postavili su pitanje kako je to Beograd vodio „običan”, „mirnodopski život”, dok je u logoru Sajmište sprovođen holokaust. Blog na zvaničnoj prezentaciji muzeja ovog logora sadrži tekst sa naslovom „Sveti Sava i holokaust”. Sveti Sava u tekstu nije doveden u vezu sa holokaustom, ali je postavljeno pitanje zašto postoji restoran u okviru nekadašnjeg kompleksa logora na Sajmištu i da li je prikladno da Srbi slave Sv. Savu na dan koji je naknadno posvećen žrtvama holokausta. Prema tekstu članka „Sajmište, Jasenovac i socijalni okviri sećanja i zaboravljanja”, poteklog iz pera bavarskog naučnika, objavljenog u jednom srpskom naučnom časopisu, izlazi da su jugoslovenski komunisti pod uticajem srpskog nacionalizma obeležili samo spomen-područje logora Jasenovac, a nastojali da potisnu sećanje na druge logore, posebno one gde nisu u toj meri stradali Srbi.

Prema britanskom istoričaru Majku Barleju kolaboracija sa nacistima predstavlja niz različitih nijansi. Svaki naučnik i intelektualac tako mora biti oprezan kod njihovog tumačenja. Srbija nije postojala kao politički entitet tokom trajanja Drugog svetskog rata. Za razliku od Mađarske, Rumunije, Bugarske, Albanije i Hrvatske, ona nije imala staru ili novouspostavljenu državnost niti snažniji nacistički ili antisemitski pokret. Srbija je, odlukom sila Osovine predstavljala nemačku vojnu upravu. Okupaciona „vlada” bila je pomoćna ustanova nemačke vojne vlasti. U Evropi je samo jedna bivša država bila lišena čak i takve uprave – Poljska. I tamo je bilo kolaboranata – postojala je tzv. Plava policija, koja je delovala u Generalnom guvermanu.

Holokaust u Srbiji izvršili su nemački okupatori. U Beogradu nije bilo masovnih antisemistskih ispada stanovništva, kao recimo u Sarajevu 1941. godine. Za razliku od suseda, Srbi su velikom većinom izabrali borbu protiv nacizma – učinili su to marta 1941, u miru i u času najveće moći sila Osovine.

Logor Sajmište i druga stratišta na kojima je izvršen holokaust nisu bili organizovani od malobrojnih jedinica Srpske straže, od domaće policije ili jugoslovenskih fašista – ljotićevaca. Zatočenje i ubijanje Jevreja vršili su nemački okupatori. Logor Sajmište nalazio se pri tom na teritoriji Nezavisne države Hrvatske. Njime su tokom rata komandovali Nemci i jedan Hrvat.

Odakle onda potreba pojedinih aktivista i istoričara da logor Sajmište i njegovo strašno nasleđe pripišu istoriji kolaboracionizma i fašizma srpskog naroda? U godinama kada je u javnosti sistematski relativizovano gotovo sve u vezi s koncentracionim logorom Jasenovac, prisutna su nastojanja da srpskom narodu bude pripisan udeo u holokaustu na teritoriji okupirane Srbije. Prema tim novim tumačenjima, Srbi su kao kulturno defektan narod makar i pasivno prihvatili ideje nacizma i fašizma i ponovili ih kasnije (recimo u Srebrenici). Za razliku od Hrvata ili Nemaca – „kulturnih” naroda kojima se za vreme svetskog rata navodno slučajno dogodila vlast patoloških zločinaca, Srbi su istorijski krivi i samo je potrebno pronaći argumente za kontinuitet te krivice. U Srbiji su 1941. ubijane desetine hiljada njenih građana, većinom Srba. Zavedena je strahovlada uzimanja talaca, masovnih streljanja – neviđena u drugim evropskim zemljama sa izuzetkom Poljske i okupiranih delova SSSR-a. Ipak, narodna većina je, prema ovim tumačenjima, nesumnjivo odgovorna samo zato što su ljudi živeli u blizini stratišta i valjda nisu organizovali demonstracije?! Možda kao herojski Danci – čija se otadžbina predala u prvom danu rata i čijem je kralju Hitler tokom rata slao čestitku za rođendan. Kako su to Srbi mogli biti svesni holokausta – za razliku od recimo britanske vlade, koja do polovine rata nije bila spremna da prihvati vesti o postojanju logora smrti?

Svako debatovanje sa ovakvim stavovima otvara pitanje da li je u Srbiji makar neko podržavao nacizam. Pošto je takvih bilo, onaj ko odbija postnacifikaciju Srbije postaje žrtva diskvalifikacije. Takva logika je u svojoj suštini zasnovana na tradicijama inkvizicije i komunističkog totalitarizma. Njen cilj je zastrašivanje svih koji ne misle isto kao grupa ovdašnjih autošovinista – jer svako ko bi im se suprotstavio smesta mora da odgovara na optužbe da navodno podržava naciste i holokaust.

Reč je o namernoj manipulaciji. Poslednje decenije pokazuju da je rasizam zasnovan na boji kože ili fizionomiji u velikoj meri moralno diskvalifikovan. Nastala je, međutim, nova dimenzija rasizma, zasnovanog na tezama o narodima nesposobnim da se modernizuju, istorijski krivim za zločine, nedostojnim da budu žrtve...

*Napredni klub


Komentari79
08a42
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

МИНУТ РАЗМИШЉАЊА - АКО МОЖЕ
Кажете да је немогуће посматрати страдање Срба у НДХ ван контекста Холокауста. То сте лепо сетили. Као што је немогуће посматрати страдања Срба у Првом светском рату ван контекста Првог светског рата.
Minut ćutanja
Nemoguće je posmatrati stradanje Srba u NDH van konteksta Holokausta, koji se, da podsetimo autora i lektore "Politike" - piše velikim slovom prema važećem pravopisu. Navedene inicijative su korisne jer je stepen kulture sećanja u srpskom društvu veoma nizak. Za nas bi bilo najkorisnije da shvatimo da se i u našem gradu na naše oči događao zločin, i nad Jevrejima i nad Romima, i u najvećoj meri, nad našim sunarodnicima, a da mi posle rata nismo učinili napore da se tih žrtava sećamo niti da učimo o ideološkim, političkim, istorijskim mehanizmima koji su do toga doveli. Antićev tekst ne doprinosi tom učenju, nego ulazi u polemiku tamo gde za njom nema stvarne potrebe. Kad bi istoričari poput Antića shvatili da su im istoričari poput Pisarija možda saveznici, mi bismo u toj oblasti krenuli napred. Lično mislim da je navedena izložba mogla da bude bolje realizovana, ali ona nipošto ne fabrikuje laži. Mi treba sa tim da se suočimo i da na minut zaćutimo.
@ SASA
Тих 75.000 су Срби. Студије којима се у последње време покушава доказати геноцидност српског народа углавном оперишу полуистинама. Једна од таквих је и студија коју финансира Британска академија наука а чији аутор је психолог, нажалост српског порекла чије име ћу изоставити. У случају те студије манипулација се састоји у томе што се финансира и истражује само Јеврејски део у оквиру концентрационог логора Старо сајмиште али се не истражује логор у целини што значи да се српске жртве једноставно прећуткују. Формално све је у реду јер је Британска академија пројекат покренула са акцентом на стварање меморијала јеврејским жртвама, а не и логору у целини, где су неупоредиво најбројније жртве били Срби. Али резултат ове студије јесте стварање јавног мњења да у логору није било Срба.
Sasa
Smatra se da je u Srbiji (logori Topovske supe, Banjica, Staro sajmiste) stradalo od nacisticke ruke oko 5.000 Jevreja. Samo Jajinci su stratiste za oko 70.000-80.000 umorenih. Ko su oni? Sta je sa njima?
@ZLATOUSTI
Кажете да су Европа и свет 1945. антифашистички. За расправу о Недићу је, међутим, релевантно каква је Европа у периоду 1941-1945. Зато бисте можда могли да наведете које ВЛАДЕ којих ДРЖАВА су у том периоду биле антифашистичке.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja