nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 24.06.2016. u 08:00 Tanja Vujić

Šta britanski referendum znači za Evropu

Čak 69 odsto anketiranih Šveđana, 66 odsto Danaca i 57 odsto Norvežana ovih dana veruju da će nakon „bregzita” unutar EU biti još referenduma o izlasku iz te zajednice
Фото Ројтерс

Više od 46,4 miliona Evropljana dobilo je juče priliku da se na referendumu izjasni o daljem članstvu njihove matične države u Evropskoj uniji. U zajednici 28 država „briselske familije” inače preko 350 miliona ljudi ima pravo glasa. Proizlazi da je preko 11  odsto odraslih Evropljana juče moglo glasanjem – na britanskom plebiscitu – da pokaže šta birači jedne suverene države misle o odnosima njihove nacije i međudržavne zajednice sa sedištem u Briselu. Sudeći po broju registrovanih birača ovog puta, Ostrvljanima je referendum od sudbonosnog značaja. Naime, nikad veći broj Britanaca nije se prijavio za glasanje (lane je na opštim izborima registrovano 46,35 miliona birača).

Ovo legitimno demokratsko pravo i obaveza Britanaca već mesecima izaziva pomešana osećanja na Ostrvu, u Evropi, ali i širom sveta.

Zabrinutost, gnev i apeli ipak dominiraju.

„Poslednja tri, četiri meseca nema nijednog skupa bilo gde na svetu da se ne postavi i pitanje šta će biti u slučaju da Velika Britanija napusti Evropsku uniju. Svi su zabrinuti zbog mogućnosti ’bregzita’”, istakla je ovih dana Kristin Lagard, izvršni direktor Međunarodnog monetarnog fonda. Ako peta najjača ekonomija sveta (i drugi privredni div Evrope) stavi na narodno glasanje sopstveno članstvo na najvećem objedinjenom tržištu sveta – spoljni igrači imaju sve više dilema o akterima ove brakorazvodne parnice – Londonu i Briselu.

Oštra kolebanja vrednosti britanske funte na valutnim berzama početkom juna – praćena živom kladionicom majstora spekulativne trgovine o „bregzitu” – uticala su da evropski zvaničnici naizgled odjednom shvate da Britanci možda stvarno izglasaju „razvod od EU”.

Nenaslutive posledice takvog ishoda, inače tek trećeg referenduma u istoriji Velike Britanije – prvi je bio organizovan povodom ulaska Ostrva u ondašnju Evropsku Ekonomsku zajednicu 1975. godine – izazvale su neskriveni gnev u Evropi.

„Britanski premijer Dejvid Kameron počinio je istorijsku grešku što je i pomislio na organizovanje referenduma o članstvu Ujedinjenog Kraljevstva u EU”, ocenio je ove sedmice Žan Aselborn, šef diplomatije Luksemburga.

Podsećanja radi, lider Konzervativne stranke a današnji premijer Velike Britanije, Dejvid Kameron je – nakon oštrog pritiska evroskeptika unutar sopstvene partije 22. januara 2013. najavio da će u slučaju izborne pobede raspisati referendum o članstvu u EU.

Od tada do juče, preko 46 miliona Evropljana sa adresom u Velikoj Britaniji izloženo je kampanji zagovornika i protivnika jačanja superdržave na račun suverene države i oprečnim receptima za rešavanje ekonomske i migrantske krize, izgradnju političkih i ekonomskih odnosa sa spoljnim svetom.

„Bregzit ” je najnoviji primer dugogodišnje britanske ambivalentnosti prema članstvu u briselskoj zajednici”, zaključuje ovih dana ugledni američki Istraživački centar Pju.

Šta god da bude odluka Evropljana na britanskom referendumu, jedno je sigurno: piramide moći ubuduće će se suočiti sa obavezom da redovnije osluškuju glas iz naroda.

To uostalom najavljuju tzv. populistički pokreti u Italiji, Francuskoj, Španiji, istočnoj Evropi, SAD... ali i ankete sprovedene u Danskoj, Holandiji, Švedskoj. Čak 69 odsto anketiranih Šveđana, 66 odsto Danaca i 57 odsto Norvežana ovih dana veruju da će nakon „bregzita” unutar EU biti još referenduma o izlasku iz te zajednice.

I tu leži najveći rizik od „bregzita”. Ne u tome da bi glasači u jednoj suverenoj zemlji mogli da odluče o napuštanju jedne međudržavne zajednice, već u činjenici da politički establišment Zapada nije shvatio kolike se i kakve promene u postkriznom svetu zbivaju u njihovoj domaćoj bazi.

Osluškivanje glasa naroda nije „populizam”. To je temeljno značenje demokratije.

Komеntari3
d3310
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vuk Vucic
Evropska Unija pociva na nekoliko najmocnijih drzava, kao sto su Nemacka i Francuska. Ostale drzave su od zanemarljive vaznosti. Vidim ih kao obicne grebatore (na primer Portugalija, Spanija...). Tu su i druga liga drzave, kao sto su Bugarska i Rumunija, pa ako hocete i Hrvatska. One su novo trziste i inspiracija da se bolje posluje. Znaci, da li ce Holandija da bude u EU, ili nece, to nije kljucno pitanje. Sustina je da li Namacka i Francuska mogu da se odupru USA, koja je sada navalila da mlati po Evropi. Raspad Jugoslavije ima veze sa time. Kriza u bivsoj Jugoslaviji je negativno uticala na stabilnost Evrope. Zamislite na primer danas ne Hrvatsku, vec Jugoslaviju, kao clanicu EU. UK je imala interes da ostane u EU, ali se dogodilo nepredvidjeno. I ja sam jako iznenadjen.
Nindža
Ostaje da se vidi ko je pogrešio.... Ali neki su opet veoma profitirali od ove krize, bilo bi lepo kad bi Politika malo istražila ovaj događaj sa ekonomskog stanovišta.
djordje petrovic
„Британски премијер Дејвид Камерон починио је историјску грешку што је и помислио на организовање референдума о чланству Уједињеног Краљевства у ЕУ”, оценио је ове седмице Жан Аселборн, шеф дипломатије Луксембурга. Gospodin Anselborn je pocinio istorijsku gresku sto se nije rodio u doba Faraona.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja