četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 24.06.2016. u 10:51 Tanja Vujić

Najveći krah funte od 1985.

Vodeće britanske banke izgubile trećinu vrednosti, globalne akcije ošišane za dve milijarde dolara, rekordni skok cene zlata, evro i barel na nizbrdici
Фото Ројтерс

Panika nezabeležena od početka globalne finansijske krize 2008. zavladala je na svetskim berzama, nakon objave vesti da je Velika Britanija na referendumu odlučila da napusti Evropsku uniju.

U roku od samo pet sati, britanska funta pala je na najnižu vrednost od 1985. godine, akcije vodećih ostrvskih banaka (Rojal bank of Skotland, Barklejz, Lojds) izgubile su 30 odsto vrednosti, akcije firmi širom sveta ošišane su za oko dve milijarde dolara vrednosti, dok je unca zlata na Ostrvu poskupela 15 odsto- najviše u poslednje 42 godine.

Potpuna neizvesnost oko daljeg profila političkih i ekonomskih odnosa Velike Britanije i EU, tempa njihovog razlaza i moguće recesije i na Ostrvu i u „briselskoj familiji” oborili su vrednost barela nafte (za oko 6,6 odsto) i evra (tri odsto) i podigli vrednost američkog dolara, hartija od vrednosti SAD i japanskog jena.

Odmah ujutru, Mark Kerni, guverner Bank of Ingland, najavio je da je centralna banka Ujedinjenog Kraljevstva izdvojila čak 250 milijardi funti gotovine za amortizovanje eventualnih poremećaja na finansijskom tržištu Ostrva.

Berzanski košmar je ipak nastavljen: vodeća američka banka Džej Pi Morgan (ima 16.000 zaposlenih u Velikoj Britaniji) najavila je ujutru da bi četvrtina radne snage na Ostrvu mogla postati višak, budući da nije sasvim jasno da li će londonski Siti biti u stanju da zadrži sadašnju poziciju vodećeg evropskog i globalnog finansijskog centra.

„Posledice britanske odluke da napuste EU mogle bi biti slične zbivanjima nakon kolapsa američke banke Braća Liman septembra 2008. koji je pokrenuo globalnu finansijsku krizu”, predskazao je Aleksander Stub, finski ministar finansija.

Berzanske kladionice (da li će Velika Britanija ostati ili otići iz EU) odigrale su ulogu presudnog okidača pometnje na svetskim finansijskim tržištima.

Naime, do samo nekoliko sati pred objavljivanje rezultata referenduma, berzanske kladionice su tvrdile da su šanse da Britanija ostane u EU „90 prema deset”.

Funta je u tih nekoliko sati – pred objavljivanje ishoda – vredela 1,5018 američkih dolara, odnosno najviše u poslednjih godinu dana. Nakon objave da su protivnici ostanka u EU nadglasali zagovornike, funta je za manje od pet sati pala na 1,3324 američka dolara – što je najveći i najdramatičniji pad njene vrednosti od 1985. godine.

Valuta monetarne unije EU istovremeno je skliznula na 1,0909 američkih dolara (najniža vrednost od maja), barel nafte (i „brent” i lake teksaske) pojeftinio je za oko 6,6 odsto, dok je unca zlata poskupela na oko 1.358 dolara,  sa tendencijom daljeg rasta cene ka 1.400 dolara.

Prva 24 sata nakon objavljivanja ishoda britanskog referenduma izrodila su se u najdramatičniji dan na berzama u poslednjih 25 godina, zaključak je u londonskom Sitiju, gde je odluka o „bregzitu”  dočekana sa neskrivenim šokom i nevericom.

Nakon što su se pribrale od prvog šoka zbog neočekivanog ishoda britanskog referenduma, berze su podigle vrednost funte na oko 1,38 dolara, mada kladionica najavljuje da bi ostrvska valuta u sledećih nekoliko dana mogla izgubiti još desetak odsto vrednosti i pasti na oko 1,20 američkih dolara.

U globalnoj berzanskoj pometnji pojedini akteri ostaju pribrani.

Naime, sve ovo što je zadesilo funtu, pre nekoliko dana prorekao je Džordž Soros, legendarni američki spekulativni investitor mađarskog porekla.

„U slučaju ’bregzita’ britanska funta pašće najmanje 15 odsto, a možda i 20 odsto u odnosu na američki dolar. Po svojim razmerama devalvacija funte ličiće na onu iz 1967. godine. Strmoglav funte imaće dramatične posledice za finansijska tržišta, investicije, cene i radna mesta. Spekulativni trgovci mogli bi da zarade. Današnje spekulativne sile na tržištu su daleko veće i moćnije nego nekad. One će svakako biti rade da iskoriste pogrešne kalkulacije britanske vlade i britanskih glasača. ’Bregzit’ će poneke učiniti još bogatijim, dok će većina glasača postati još siromašnija”, procenu Džordža Sorosa preneo je Rojters.

Investitor koji je 1992. godine izazvao krah britanske funte, Soros je opet dobro procenio sudbinu valute Velike Britanije.

Komеntari11
795eb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Перча Контраш
Колапс на Лондонској берзи, губитак 100 милијарди фунти! Ма није то ништа у односу на губитке које Русија има због евроамеричких санкција и пада цене нафте. Ма снаћиће се светски мафијаши, наштампаће нове милијарде безвредних валута, поново ће опљачкати своје грађани и оне диљем света. Евроамерички богаташ Баја Патак никада није на губитку! Енглески министар спољашних послова се одмах сетио руског председника Владимира Путина уз опаску да ће му бити лакше после енглеског изласка из ЕУ, јер је број русомрзаца мањи!
миле
свашта се данас назива колапс на берзи...
Čerčil 035
Britanski narodi su pronašli svoju dušu , pa koliko da košta , sami će plaćati !
Radoslav Jovanovic
Prvo ne postoje vise ekonomski strucnjaci u svetu. Oni koje tako zovete samo su poslusnici politicke (a iznad njih pretstavnika najbogatijih) koji ne regulisu nego manipulisu ekonimijom. Da potsetim one zaboravne: Duznicka kriza koja traje vec deceniju, negativne kamate, stampanje novca bez pokrica, itd. Svako ko je i malo matematicki obdaren moze da razradi ekonomski sistem koji se bazira na gore pomenutim dostignucima modern ekonomije. Imamo danas spekulativnu ekonomiju u kojoj kad se desi bilo kakva promena sve ode do vraga. To je ta spekulativna ekonomija koja se zasniva na glasinama, nadmenom ponasanju najbogatijih koji poseduju stamparije za novac. Jednostavno takva ekonomija ne moze da postoji i zbog razloga sto ne trpi nikakve promene.Ona gura dublje u krizu zasnovanoj na stanju status kvo (idemo dok se kola ne polome). Bolje je izaci na vreme nego cekati sudnji moment u kome ce sve da rezultira jednim strasnim ratom (jer drugog izlaza nema).
Kreditni rob
..." akcije Sosijete Ženerala pale za 21 odsto..."Šta to znači za mene koja imam kredit u toj banci?
Radomir
Pa znaci za njih. Kukaju sebi sami, ne kapiraju da se takve situacije ne ticu onih koji zive na par stotina eura mesecno. Zato im se sve ovo i desava. Ali, oni i dalje blenu u svoje tabele i ne kapiraju nista ...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja