ponedeljak, 30.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 25.06.2016. u 21:05 Dragan Vukotić

Sedam godina do nezavisnosti

Procenjuje se da će proći najmanje sedam godina dok Ujedinjeno Kraljevstvo potpuno ne izađe iz EU i uspostavi nove trgovinske sporazume. – „Razvodom” od Brisela rukovodiće možda ministarstvo za bregzit

Posledice odluke o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije najduže će snositi oni koji su za nju najmanje glasali. Naime, mladi od 18 do 24 predstavljaju društvenu grupu koja se u najvećem procentu izjasnila za EU, dok su Britanci stariji od 65 godina najviše glasali za izlazak iz evropskog bloka. Uporedna analiza agencije Ju gov, zasnovana na procenama o očekivanom životnom veku Ostrvljana, tako pokazuje da će najmlađi glasači narednih, u proseku, 69 godina živeti u Ujedinjenom Kraljevstvu van EU, dok je u slučaju najstarijih Britanaca prosečan broj godina u takvom sistemu procenjen na 16.

Svejedno, da bi „brakorazvodna parnica” Londona i Brisela zvanično počela potreban je oficijelni zahtev upućen Evropskom savetu. Sama referendumska odluka o „bregzitu” se, naime, pravno gledano, ne može posmatrati kao okidač za početak procesa, jer je za nešto tako potrebna odluka parlamenta.

Iako je, sada već odlazeći, britanski premijer Dejvid Kameron juče sugerisao da će taj potez prepustiti svom nasledniku (natuknuvši oktobar kao moguć datum), brzopotezno su reagovali vodeći funkcioneri EU. U saopštenju koje potpisuju predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, i Mark Rute, premijer Holandije (koja predsedava EU) – Britaniji je poručeno da „vlada mora hitno da počne sprovođenje volje svog naroda, koliko god taj proces bude bolan”. Poruku evropskih lidera treba posmatrati u kontekstu demonstracije odlučnosti da se ne pristane na dalja uslovljavanja Londona. „Izlazak, znači izlazak”, kako je pre nekoliko dana sugerisao Junker.

Može se očekivati da Kameron bude izložen ogromnom pritisku da što pre aktivira član 50 Lisabonskog ugovora, najvažnijeg pravnog akta Evropske unije. Pozivanje na ovaj član predstavlja formalno obaveštenje o nameri jedne zemlje članice da napusti EU. Time se aktivira štoperica koja počinje da otkucava dve godine u toku kojih treba da nastupi pravosnažni „razvod”.

Dvogodišnji okvir je, ipak, previše ambiciozan za tako komplikovanu pravnu proceduru, a svako probijanje roka zahteva zeleno svetlo preostalih 27 članica. Zato je verovatno u pravu portal „Politiko”, kada pozivajući se na komentar nemačkog evroparlamentarca Aleksandera Grafa Lambsdorfa ocenjuje da bi Londonu ipak bilo najmudrije da dodatno vreme obezbedi tako što će pomeranje rokova zatražiti odmah prilikom podnošenja zvaničnog zahteva za izlazak.

Uslovi izlaska će biti pregovarani sa preostalim članicama Evropske unije, od kojih će svaka imati pravo veta ukoliko ne bude zadovoljna uslovima.

Kako prenosi „Telegraf”, samo istupanje iz članstva biće lakši deo posla, dok će dogovor o novim trgovinskim odnosima, uključujući i tarife i druge barijere koje bi se mogle uspostaviti između EU i Britanije, i dogovor o oblastima poput slobodnog kretanja, biti teži. Ova faza mogla bi da potraje dodatnih pet godina.

Jednačina od dve plus pet godina mogla bi da se, po mišljenju pojedinih eksperata, ispostavi kao previše ambiciozna, te da se „razvod” Ostrva od kontinenta izrodi u mučnu, i dugotrajnu, priču.

Po dosadašnjim informacijama, očito je da će poslovna zajednica agitovati za što bezbolnije razdvajanje, kako bi se predupredila šteta za ekonomiju. Pojedini političari, međutim, poručuju da će uslovi stavljeni pred London biti „brutalni” kako bi se druge članice nagnale da dvaput razmisle pre nego što krenu istim putem.

Sve ovo zahtevaće, sasvim očekivano, pokretanje čitave administrativne mašinerije. Prema nekim procenama, pregovore o istupanju Britanije iz EU vodiće neki novi premijer (kao najverovatniji kandidati figuriraju Boris Džonson i Majkl Gouv), dok će sa druge strane pregovaračkog stola najverovatnije biti neko od evropskih komesara. Ostrvski mediji u tom kontekstu uveliko spekulišu o osnivanju – ministarstva za „bregzit”.

U Briselu su s druge strane fokusirani na aktivnosti koje bi se mogle podvesti pod termin „kontrola štete”. Koliko juče, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini trebalo je da vladama država članica pošalje predloge o bliskijoj vojnoj integraciji. Projekat će, sve su prilike, biti stavljen na čekanje. No, najjača spona koja drži Evropsku uniju na okupu, ona između Nemačke i Francuske, ostaje odlučna u želji da evropskom projektu da novu, preko potrebnu, energiju. Produbljenje vojne saradnje deluje im kao logično rešenje.

Komentari1
2f883
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

feliks56
Interesantan je deo poruke nekih funkcionercica iz EU Londonu "da mora hitno da pocne sprovodjenje volje naroda...". Da li vam to zvuci kao mesanje u unutrasnje stvari Vel. Britanije? Ko su te "face" i sitni cinovnicici koji su se toliko razularili da zaboravljaju elementarne stvari iz diplomatskog kodeksa i bontona? I zabranu mesanja u unutarsnje stvari jedne suverene drzave?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja