Zajednička deklaracija koju su nedavno potpisali premijer Aleksandar Vučić i hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović nije opravdala optimizam stručne javnosti i predstavnika Srbije: Zagreb je u Briselu ponovo uskratio saglasnost Beogradu za otvaranje pregovaračkog poglavlja 23. Osim Hrvatske, čija je odluka obrazložena „suštinskim razlozima”, saglasnost za usvajanje zajedničke pregovaračke pozicije EU nije dao ni zvanični London, ali iz „tehničkih razloga” zbog situacije s britanskim napuštanjem EU. Šansa da Srbija, ipak, dobije zeleno svetlo uslediće prekosutra, na novom zasedanju Radne grupe za susedstvo, proširenje i zapadni Balkan, kada bi trebalo da se održi i sastanak ambasadora zemalja članica. Tog dana, u četvrtak, 30. juna okončava se i holandsko šestomesečno predsedavanje EU. Ukoliko Hrvatska ostane pri svom stavu, Srbija bi mogla da se nada otvaranju pregovaračkih poglavlja 23, 24 i 5 tek u toku slovačkog predsedavanja EU u drugoj polovini godine – po svoj prilici u julu ili septembru.

U svakom slučaju, predsedavajuća Holandija će, kako za „Politiku” kaže ambasador te zemlje Henk van den Dol, nastaviti narednih dana sa pokušajima da obezbedi konsenzus između svih članica oko otvaranja poglavlja 23 i 24.

„U ovoj fazi, nažalost, nemoguće je predvideti kada će konsenzus biti postignut. Takođe, posle svog predsedavanja, Holandija će nastaviti da podržava put Srbije ka EU”, rekao je Henk van den Dol za naš list.

U prvim reagovanjima na blokadu, zvaničnici Beograda istakli su da će Srbija nastaviti da radi na postizanju evropskih standarda, suzdržavajući se od procenjivanja kada bi moglo da dođe do otvaranja poglavlja jer o tome, kako je rekao premijer Vučić, „odlučuju veliki političari”.

„A mi, u našoj maloj politici poboljšanja životnog standarda, bolje ekonomije, treba da budemo sve uspešniji. Mi ćemo da razvijamo zemlju i sledeće godine ćemo da zadržimo visok rast i da budemo ekonomija sa najsnažnijim rastom u Evropi i ja ću time da budem zadovoljan. A to da li će da nam otvore sad ili kad im se dopadne, mogu da otvore ili ne moraju, njihova stvar”, rekao je Vučić, a prenosi Tanjug.

Ako je za utehu, do ovog sastanka uz Hrvatsku i Veliku Britaniju još četiri države nisu davale saglasnost za otvaranje poglavlja. Kao uzdržane pominjane su Holandija, Bugarska, Rumunija i Grčka. One su, međutim, promenile stav i dale svoj pristanak.

Komentarišući stav Zagreba, šef diplomatije Ivica Dačić kazao je da hrvatska blokada nije pitanje odnosa te zemlje samo prema Srbiji, već prema svim drugim članicama koje taj čin ne podržavaju. Upitan za mogućnost da poglavlja budu otvorena do 30. juna, on je kazao da je „tehnički sve moguće”, ali i da misli da EU u ovom trenutku ima druge brige.

„Mislim da je u interesu same EU da izađe u susret što bržem otvaranju poglavlja, jer sve zemlje zapadnog Balkana nasuprot Velikoj Britaniji imaju interes da što pre postanu članice EU. Od samog početka nismo želeli da nas Hrvatska uslovljava bilo čime, niti smo zbog otvaranja poglavlja želeli da prelazimo crvenu liniju u našim odnosima sa EU. Ukoliko može da se otvori u junu, ukoliko ne – to će se desiti u julu ili nekom drugom mesecu”, rekao je Dačić.

Slično mišljenje iznela je i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović. Ističući kako još veruje da će u četvrtak doći do konsenzusa članica EU, ona je rekla da na dinamiku naših evropskih integracija neće presudno uticati ni ako poglavlja budu otvorena i tokom jula, u septembru ili u oktobru i da je bitno da Srbija radi svoj posao.

„Da li će to biti do kraja holandskog predsedavanja, ili će možda ući u jul, kada Slovačka počne da predsedava, zaista ne bih na taj način govorila, pošto vidim da se stvara atmosfera da smo blokirani. Mi smo uradili sve što je do nas”, kazala je ona i dodala da ništa neće ugroziti dinamiku evropskih integracija Srbije.

Analitičar iz Hrvatske Davor Đenero smatra da ovu blokadu ne treba posmatrati kao problem između Zagreba i Beograda, već između Zagreba i Brisela. Kako kaže, „Srbija i Hrvatska su svoj problem rešili, a sada je pitanje da li je Brisel u potpunosti prihvatio ono što Zagreb očekuje da bude u pregovaračkoj poziciji EU”.

„Hrvatska ovde ne uskraćuje saglasnost Srbiji već pregovaračkoj poziciji kakvu je pripremila Evropska komisija. S pozicije Srbije, naravno, to izgleda kao nova hrvatska blokada, ali nje objektivno još nema jer nismo došli do 30. juna. Jasno je da je Beogradu neugodno da čeka otvaranje ’poglavlja svih poglavlja’, ali je on svoje obaveze obavio i sad je red da Zagreb ubedi svoje evropske partnere u svoje zahteve, ili da se povuče”, objašnjava Đenero.

On ne bi, dodaje, bio začuđen ako se cela stvar reši u četvrtak.

„Uostalom, često se dešava da unutar pregovaračkog procesa sve bude rešeno u ’pet do dvanaest’. U svakom slučaju, srpski funkcioneri mogu čista srca da kažu da za ovo nisu krivi”, navodi Đenero.

Ako prekosutra ipak ne dođe do otvaranja poglavlja, Srbija će, sudeći po dosadašnjim najavama, od 1. jula imati za to podršku predsedavajuće Slovačke. Naime, za tu zemlju je proširenje EU jedan od četiri prioriteta kojima će u toku svog predsedavanja posvetiti pažnju, kazao je šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak.

„Nadamo se da će tokom našeg predsedavanja biti moguće postići konkretan napredak u procesu pristupanja EU zemalja zapadnog Balkana i Turske. U prvom redu to će zavisiti od napora koje aspiranti i kandidati sami čine. Svaka od zemalja tačno zna šta mora uraditi i postići da bi krenula u integracije”, rekao je Lajčak za banjalučke „Nezavisne novine”, a prenosi Tanjug.