utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 27.06.2016. u 22:00 Nenad Radičević

Merkelova neće da požuruje Britance

Nemačka kancelarka želi da pruži Londonu šansu da razmisli o napuštanju EU, ali francuski, nemački i italijanski socijalisti ubrzavaju razvod od Britanije
Ангела Меркел: Британцима треба дати времена (Фото: Ројтерс/Х. Наншке)

 

Od na­šeg do­pi­sni­ka

Frank­furt, Haj­del­berg – Upr­kos to­me što Ber­lin i Pa­riz na­sto­je svim si­la­ma da po­ka­žu je­din­stvo u na­či­nu re­ša­va­nja kri­ze iza­zva­ne re­fe­ren­dum­skom od­lu­kom Bri­ta­na­ca da iza­đu iz Evrop­ske uni­je, ne­mač­ko-fran­cu­ski dvo­jac je za­pra­vo sa­gla­san sa­mo oko jed­nog – EU mo­ra da se pro­me­ni. Sa­gla­sje tu pre­sta­je, bu­du­ći da se mi­šlje­nja ne­mač­ke kan­ce­lar­ke An­ge­le Mer­kel i fran­cu­skog pred­sed­ni­ka Fran­soa Olan­da o to­me ko­jom br­zi­nom i ka­ko tre­ba spro­ve­sti „breg­zit” i ka­kva bi EU po­sle to­ga tre­ba­lo da bu­de raz­li­ku­ju. Ne sa­mo to, već se kan­ce­lar­ki­noj vi­zi­ji pro­ti­ve i ne­mač­ke so­ci­jal­de­mo­kra­te ko­je se­de u nje­noj ko­a­li­ci­o­noj vla­di.

Še­fo­vi di­plo­ma­ti­ja Ne­mač­ke i Fran­cu­ske Frank Val­ter Štajn­ma­jer i Žan Mark Ero za vi­kend su pred­sta­vi­li za­jed­nič­ki do­ku­ment pod na­zi­vom „Ja­ka Evro­pa u sve­tu ne­iz­ve­sno­sti”. Iako u nje­mu pred­la­žu us­po­sta­vlja­nje za­jed­nič­ke evrop­ske bez­bed­no­sti i ja­ča­nje eko­nom­skog uje­di­nja­va­nje, nji­hov po­tez sa­mo na­iz­gled od­ra­ža­va sa­gla­sje Ber­li­na i Pa­ri­za. Na­i­me, Štajn­ma­jer je iz re­do­va ne­mač­kih so­ci­jal­de­mo­kra­ta – či­ji se stav pre­ma bez­ma­lo sva­kom aspek­tu „breg­zi­ta” raz­li­ku­je u od­no­su na Mer­ke­li­ne de­mo­hri­šća­ne, ko­ji vo­de glav­nu reč ka­da je reč o ne­mač­koj po­li­ti­ci na ni­vou EU.

Ta­ko Štajn­ma­jer, baš kao i Ero, po­žu­ru­je Lon­don da što pre za­poč­ne „bra­ko­ra­zvod­nu par­ni­cu” s EU, dok Mer­ke­lo­va sma­tra da ne­ma po­tre­be da se žu­ri. Ero čak po­žu­ru­je Bri­tan­ce i da iza­be­ru što pre no­vog pre­mi­je­ra, a ne­mač­ki vi­ce­kan­ce­lar i šef So­ci­jal­de­mo­krat­ske par­ti­je (SPD) Zig­mar Ga­bri­jel – baš kao i nje­go­vi par­tij­ski drug, pred­sed­nik Evrop­skog par­la­men­ta Mar­tin Šulc – že­li brz i efi­ka­san od­la­zak Bri­ta­na­ca, pri če­mu im po­ru­ču­je da nji­ho­va od­lu­ka zna­či da ne­će bi­ti raz­go­vo­ra o to­me šta EU još mo­že da im po­nu­di ka­ko bi ih za­dr­ža­la.

S dru­ge stra­ne, Mer­ke­lo­va osta­vlja Lon­do­nu otvo­re­na vra­ta i do­volj­no vre­me­na da „raz­mi­sli” o re­fe­ren­dum­skoj od­lu­ci. Kan­ce­lar­ki­na de­sna ru­ka Pe­ter Alt­ma­jer, šef Kan­ce­lar­ske slu­žbe, ka­že da bi po­li­ti­ča­ri­ma u Bri­ta­ni­ji tre­ba­lo „da­ti vre­me­na da raz­mi­sle o po­sle­di­ca­ma od­lu­ke o ’breg­zi­tu’”, te da bi Evro­pa tre­ba­lo da „smi­re­no sa­če­ka da se to do­go­di”. I dok ju­če­ra­šnji sa­go­vor­ni­ci kan­ce­lar­ke u Ber­li­nu – fran­cu­ski pred­sed­nik Fran­soa Oland, ita­li­jan­ski pre­mi­jer Ma­teo Ren­ci i pred­sed­nik Evrop­skog sa­ve­ta Do­nald Tusk – sma­tra­ju da EU ne bi tre­ba­lo da omo­gu­ći Bri­tan­ci­ma da odu­go­vla­če pro­ce­du­ru iz­la­ska iz EU, Mer­ke­lo­va ne že­li da po­žu­ru­je Bri­tan­ce. To je ju­če po­tvr­dio i njen port­pa­rol Šte­fen Zaj­bert, re­kav­ši da oni po­štu­ju uko­li­ko je „vla­di u Lon­do­nu po­tre­ban ne­ki ra­zu­man vre­men­ski rok” da ak­ti­vi­ra član 50 Li­sa­bon­skog spo­ra­zu­ma, ko­ji se ti­če me­ha­ni­zma iz­la­ska iz EU.

„Jed­na stvar je ja­sna: ne­će bi­ti ne­for­mal­nih pre­li­mi­nar­nih pre­go­vo­ra o na­či­ni­ma iz­la­ska iz EU pre ne­go što Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja pre­da zah­tev za iz­la­zak iz blo­ka”, is­ta­kao je Zaj­bert, do­da­ju­ći i da ne­iz­ve­snost ne mo­že da se na­sta­vi do­ve­ka. Tu se ne za­vr­ša­va ne­sa­gla­sje iz­me­đu Mer­ke­lo­ve i fran­cu­skih, ne­mač­kih i ita­li­jan­skih li­de­ra stra­na­ka le­vog cen­tra. Uvek opre­zna Mer­ke­lo­va je u to­ku vi­ken­da funk­ci­o­ne­ri­ma svog de­mo­hri­šćan­skog blo­ka re­kla da ne­ma po­tre­be za ra­di­kal­nim pro­me­na­ma EU, već da bi „Evro­pa tre­ba­lo da pa­žlji­vo sa­gle­da svo­je pro­ble­me i str­plji­vo ra­di na nji­ho­vom re­ša­va­nju”. Ka­ko ka­žu iz­vo­ri u nje­noj stran­ci, ona im je re­kla da sa­da ni­je vre­me za pro­du­blji­va­nje ve­za unu­tar EU, već da bi EU tre­ba­lo da se po­za­ba­vi onim što bri­ne gra­đa­ne, kao što je otva­ra­nje no­vih rad­nih me­ta, obez­be­đe­nje gra­ni­ca EU i po­bolj­ša­nje bez­bed­no­sti u sa­moj EU.

Za nju i nje­ne de­mo­hri­šća­ne za­pra­vo po­sto­je tri pri­o­ri­te­ta. Pr­vi je da se „breg­zit” ta­ko or­ga­ni­zu­je da Bri­ta­ni­ja ne iza­đe iz je­din­stve­nog evrop­skog tr­ži­šta (ka­ko ne­mač­ki iz­vo­zni­ci ne bi za­be­le­ži­li ogrom­ne gu­bit­ke), ali da taj osta­nak na tr­ži­štu ne bu­de auto­mat­ski, ka­ko osta­le čla­ni­ce EU ne bi po­mi­sli­le da mo­gu da iza­đu iz EU, a osta­nu u evrop­skoj zo­ni slo­bod­ne tr­go­vi­ne. Dru­gi pri­o­ri­tet je da EU us­po­sta­vi pra­ve­dan me­ha­ni­zam ras­po­de­le iz­be­gli­ca, a tre­ći da se spro­ve­du struk­tur­ne re­for­me u pri­vred­no sla­bim čla­ni­ca­ma, ta­ko da se du­go­roč­no po­bolj­ša­ju nji­ho­ve šan­se za eko­nom­ski rast.

Oland pak ima dru­ga­či­je pri­o­ri­te­te. Za raz­li­ku od Mer­ke­lo­ve, ko­ja je na do­brom pu­tu da sle­de­će go­di­ne osvo­ji i če­tvr­ti kan­ce­lar­ski man­dat, Oland je to­li­ko po­li­tič­ki slab da – ako se sle­de­ćeg pro­le­ća bu­de kan­di­do­vao za no­vi pred­sed­nič­ki man­dat – ima sla­be šan­se uop­šte uđe u dru­gi krug iz­bo­ra, a ka­mo­li po­be­di. Fran­cu­ska se su­o­ča­va sa eko­nom­skom kri­zom, pro­te­sti­ma zbog re­for­me tr­ži­šta ra­da, pret­nja­ma te­ro­ri­sta, ali i ra­stom kraj­nje de­sni­čar­skog Na­ci­o­nal­nog fron­ta Ma­rin le Pen. U ta­kvoj si­tu­a­ci­ji, Oland i nje­gov pre­mi­jer Ma­nu­el Vals go­vo­re o po­tre­bi „re­di­zaj­ni­ra­nja” Evro­pe, oči­gled­no na­sto­je­ći da u EU uve­du ja­ku so­ci­jal­nu kom­po­nen­tu, u če­mu ima­ju po­dr­šku so­ci­ja­li­stič­kog pre­mi­je­ra Ita­li­je i ne­mač­kih so­ci­jal­de­mo­kra­ta.

I vi­ce­kan­ce­lar Ga­bri­jel sma­tra da je ovo „šan­sa za no­vi po­če­tak” za EU, pri če­mu bi on vo­leo da vi­di EU sa ma­nje šted­nje i ste­za­nja ka­i­ša, a vi­še in­ve­sti­ci­ja pod­stak­nu­tih dr­žav­nim nov­cem. „Ne­mač­ka je bi­la po­pri­lič­no re­zer­vi­sa­na ka­da je u pi­ta­nju kre­i­ra­nje no­vih rad­nih me­sta. Šted­nja sa­ma po se­bi ne stva­ra rad­na me­sta u Evro­pi”, re­kao je Ga­bri­jel, či­me ne sa­mo da je po­sred­no kri­ti­ko­vao kan­ce­lar­ki­nu po­li­ti­ku, već je iz­neo kon­cept so­ci­jal­ne dr­ža­ve ko­ji pred­sta­vlja noć­nu mo­ru za nju i nje­nog mi­ni­stra fi­nan­si­ja Vol­fgan­ga Šoj­blea. SPD že­li da se na „breg­zit” od­go­vo­ri jed­nim ve­li­kim pla­nom re­for­me EU, či­je obri­se su Ga­bri­jel i Šulc već ski­ci­ra­li u do­ku­men­tu u ko­jem se na­vo­di da „ube­đe­nost da Evro­pa ko­ri­sti svi­ma mo­že sa­mo oja­ča­ti ka­da ko­nač­no na­đe­mo na­čin da iza­đe­mo iz eko­nom­ske kri­ze”.

„No­vi eko­nom­ski pro­cvat mo­ra da bu­de pri­o­ri­tet”, in­si­sti­ra­ju njih dvo­ji­ca i po­zi­va­ju na „eko­nom­ski ’Šen­gen’”, na­da­ju­ći se da će plan raz­ra­di­ti u raz­go­vo­ri­ma sa fran­cu­skim pred­sed­ni­kom i osta­lim evrop­skim vo­de­ćim po­li­ti­ča­ri­ma le­vog cen­tra. Ta­ko Štajn­ma­jer i Ero u za­jed­nič­kom do­ku­men­te kao pri­o­ri­te­te is­ti­ču, s jed­ne stra­ne, bez­bed­nost, a s dru­ge stra­ne, vi­še „so­ci­jal­ne” Evro­pe. No to sa­mo na­iz­gled po­ka­zu­je uje­di­nje­nost Ne­ma­ca i Fran­cu­ska, jer glav­nu reč o evrop­skoj po­li­ti­ci Ne­mač­ke u Ber­li­nu vo­de Mer­ke­lo­va i nje­ni de­mo­hri­šća­ni. Pre­ma re­či­ma jed­nog funk­ci­o­ne­ra nje­ne stran­ke, SPD že­li da nov­cem ne­mač­kih po­re­skih ob­ve­zni­ka sub­ven­ci­o­ni­še ze­mlje ko­je se ni­su re­for­mi­sa­le. Za ne­mač­ke de­mo­hri­šća­ne, to bi bi­la ka­ta­stro­fa.

Ipak, Pa­riz i Rim, pot­po­mog­nu­ti ne­mač­kim so­ci­jal­de­mo­kra­ta­ma, ne od­u­sta­ju od svog pla­na, iako biv­ši kon­zer­va­tiv­ni fran­cu­ski pre­mi­jer Fran­soa Fi­jon ka­že da su ma­le šan­se da Fran­cu­zi iz­gu­ra­ju svo­je pred­lo­ge. „Fran­cu­sko-ne­mač­ki dvo­jac vi­še ne po­sto­ji, što se me­ne ti­če, ne sa­mo zbog to­ga ko je na vla­sti već za­to što mi kod Ne­ma­ca vi­še ne uži­va­mo ni­ka­kav kre­di­bi­li­tet”, sma­tra on. „Bi­će iz­u­zet­no te­ško Fran­soa Olan­du da po­kre­ne no­vu evrop­sku ini­ci­ja­ti­vu. Za to vam je neo­p­ho­dan kre­di­bi­li­tet.”

Komentari8
b712e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Paulus
Европски левичари и домаћи EU-фанатици врло су бесни што им је Британија покварила снове.
milan lala
Naravno da neces pozurivati izlazak jer je sve dobro rezirano da Britanija dobije privilegije u EU o kavim calnice mogu samo da sanjaju .Frau Merkel terba da podnese ostavku posto vise brine o Britaniji nego o Nemackoj i EU.
Пишимо ћирилицом ово је Србија
Цела халбука око тога да ли ће Британија одмах изаћи из ЕУ је вештачка јер је јасно да је Британија, чином изјашњавања на рефередуму, дефинитивно одлучила да изађе. Међутим В. Британија и даље остаје у Европи а самим тим она ће бити присутна у свим европским процесима у скалду са британс. законима, ако им тако одговра. Дакле треба прочешљати хиљаде и хиљаде страница тих закона и одредит се према онима који су неповољни по Британију а оставити оне који не крње британски дражавни и економски суверенитет. На реду је ЕУ да се мења и да схвати да се не може спајати оно што је неспојиво. Зато је будућност ЕУ у конферерацији европских држава а не у досдашњем унитарном моделу у коме велики гутају мале, путем притисак уцена и претњи. Вавилон већ једном није успео па ето, показује се, да неће ни сад!
Урош
И неће и не сме.
Evropski principi se moraju poštovati
Ko ne prihvata evropske demokratske principe (marljivost, organizovanost, stručnost, solidarnost sa slabijima,.....) nije potreban u EU.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja