utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 27.06.2016. u 22:00 Biljana Baković Nikola Belić

Tajne britanske moći u Srbiji

Šta će ostati od uticaja britanskih zvaničnika na zvanični Beograd nakon odluke Ujedinjenog Kraljevstva da napusti EU?
Мајкл Давенпорт можда и дочека крај мандата (Фото А. Васиљевић)

U četvrtak je Majkl Davenport delovao kao najmoćniji stranac u Beogradu. U petak je već izgledalo da ambasadoru Evropske unije u Srbiji, koji govori u ime 28 zemalja članica, ta titula više ne pripada. Njegova domovina izglasala je na referendumu izlazak iz EU. Iako je on glasao, kako je posvedočio na „Tviteru“, za ostanak u evropskoj familiji, čini se da ga je „bregzit” diskreditovao kao diplomatu koji Srbiju treba da približi Briselu. I nekako se, bar u delu javnosti, očekuje da bi i on ubrzo mogao poći za primerom svog sunarodnika, evropskog komesara za finansije i tržište lorda Džonatana Hila, koji je odmah podneo ostavku šefu Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru. Davenport, međutim, nije (još) ništa preduzeo, a da li će – ne zna se. On nije u Beogradu, a u Delegaciji EU u Srbiji samo upućuju na Brisel, koji valjda treba u paketu da odluči o sudbini „hiljade Britanaca koji su službenici EU“.

Na pitanje šta će sada biti sa britanskim državljanima angažovanim u Srbiji preko institucija EU, u kabinetu Jadranke Joksimović, ministarke bez portfelja zadužene za evropske integracije, kažu da je Velika Britanija „do kraja pregovora o izlasku punopravan član EU i verovatno to neće u formalnopravnom smislu menjati njihov status unutar institucija EU”. U tekstu na temu šta posle izlaska Velike Britanije iz EU, „Dojče vele” navodi da će „razvod trajati dugo, možda će biti i veoma prljav, a niko ne zna kako će tačno izgledati”. U tom kontekstu navodi se i da se mora razjasniti status britanskih službenika koji rade za EU.

„Oni bi verovatno mogli da nastave s radom u Briselu do penzije (radi se o stalnim ugovorima o radu). Velika Britanija bi morala da plati i penzije svojim službenicima pri EU. Dalje, 73 britanska poslanika u Evropskom parlamentu bi sve do stvarnog izlaska njihove domovine iz EU mogli da aktivno učestvuju na zasedanjima i to s pravom glasa. ’Pronaći će se razumno rešenje’, kazao je jedan funkcioner EU u Briselu”, ukazuje „Dojče vele”.

Sudeći i po jučerašnjim izjavama iz Londona, Brisela i drugih evropskih prestonica, pregovori o „razvodu“ možda neće ni početi tako skoro, a mogli bi da potraju i dve godine. Budući da Davenportu mandat ističe sledeće godine, može se dogoditi da on ostane u Beogradu do tada, ukoliko naravno sam ne oseti potrebu da napusti ovu funkciju. U tom slučaju, nije sigurno da bi ga zvanični Beograd zadržavao, kao što je recimo Junker pokušavao da ubedi „svog“ Britanca lorda Hila da promeni mišljenje i ostane u EK. Naprotiv, čini se da bi mnogi bili zadovoljni da Davenportu vide leđa, a sudeći po čaršijskim pričama i nekim napisima tabloida – Vučić nikako ne umire od ljubavi prema najuticajnijem Britancu u Beogradu.  Novi-stari srpski premijer, naime, očigledno nema srdačan, prijateljski odnos sa Davenportom, koji je u Beogradu od 2011, najpre kao ambasador Velike Britanije, odakle je 2013. prešao u Misiju EU.

S druge strane, očigledno je da Aleksandar Vučić ne beži od saradnje sa Englezima – uzeo je za savetnika Tonija Blera i njegove ljude i po Blerovom modelu napravio „deliveri junit“. Ima i nekih drugih Britanaca angažovanih po dubini državne uprave. Amadeo Votkins je, na primer, savetnik u Ministarstvu unutrašnjih poslova od 2014, a angažovan je kao nezavisni ekspert, koji nema veze sa Blerom, ili sa institucijama Velike Britanije i EU. Inače je ranije radio deset godina u britanskoj vladi kao stručnjak za Balkan i podršku reformskim procesima.

„Ovde sam kao državljanin bilo koje strane zemlje. Vlada Srbije me je angažovala kao samostalnog eksperta, radim pod svojim imenom i prezimenom i to je to. U Srbiji sam od 2011. i angažovan sam na reformi javnog sektora generalno, samo se trenutno bavim policijom”, kaže Votkins za naš list. Radio je, kako ističe, i u Jermeniji, Jordanu, Egiptu i drugim državama, a zadatak mu je takođe bio javni sektor, strateško upravljanje i reforma. On ne zna koliko je Britanaca trenutno angažovano u institucijama Srbije, ali misli da onih koji rade kao predstavnici Brisela nema mnogo, možda desetak.

„Postoje britanski eksperti, poput mene, ali oni nisu vezani za institucije EU. Mi nemamo veze s tim, nego smo deo globalnog tržišta rada, kao i svi drugi zaposleni koji rade van matične države. Svet je u velikoj meri jedna globalna država, pa tako i Srbi rade u drugim zemljama”, navodi Votkins. On ne očekuje da će „bregzit” imati velike i negativne posledice po Srbiju, uz uverenje da će Velika Britanija ostati „veoma bogata i moćna država”. „I ako bude htela da pomaže Srbiju, pomagaće je. Jedino što će to činiti uz pomoć nekih drugih mehanizama, ne kroz EU, već kroz svoje bilateralne odnose. Kao što to čini SAD, Norveška ili Japan”, ističe Votkins.

Koliko će zaista Britanci ostati prisutni u Srbiji nakon „bregzita” i kakvu su ulogu imali ovde u proteklim godinama? O njihovom uticaju u Srbiji i na Balkanu ne govori se samo u istorijskim čitankama, naprotiv, njima se pripisuje i velika i po Srbe ne baš povoljna uloga u poslednjih 25 godina. Posebno uloga Tonija Blera u odluci o NATO bombardovanju SRJ 1999. godine. Potom se u izručenje Hagu Slobodana Miloševića upliće ime šefa odeljenja u Beogradu britanske obaveštajne službe MI-6 Entonija Monktona. On je, navodno, komandovao akcijom hapšenja i sprovođenja Miloševića u Hag i bio vrlo dobro obavešten o aktivnostima zemunskog klana, odgovornog za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Simpatični lik dečjeg stvaraoca Timotija Džona Bajforda, uz koga su odrasle mnoge generacije u SFRJ, devedesetih godina i kasnije potisnuli su lordovi Oven i Karington, poznati kao posrednici u mirenju zavađenih jugoslovenskih naroda. Kasnije je sličnu ulogu (naravno, već je bio mir) imao i njihov sunarodnih Robert Kuper, koji je posredovao u dogovoru Borka Stefanovića i Edite Tahiri, kada su pregovori Beograda i Prištine završeni dogovorom o Kosovu sa „zvezdicom”.

Onda je došao Davenport i on je verovatno trenutno najpoznatiji Britanac u Srbiji. U njegovo vreme, što ne znači, naravno, da je i (isključivo) njegovom zaslugom, odnosi Srbije i Velike Britanije nisu baš cvetali. Tačno pre godinu dana situacija je bila prilično zategnuta zbog rezolucije koju su Britanci podneli o Srebrenici, a neki tabloidi su britanske agente sumnjičili i za napad na Vučića u Potočarima.

U jesen prošle godine nakratko je ovde bio šef britanske diplomatije Filip Hamond, a ostale su upamćene Vučićeve reči na zajedničkoj konferenciji za novinare: „Ne dam Gazivode, pa da vidim šta ćete dalje. Možda ćete mene da smenite, imate dovoljno medija pod kontrolom u Srbiji, imate dovoljno onih koji lažu svaki dan u vaše ime.”

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je u maju ove godine na sednici Saveta bezbednosti UN izjavio da SAD i Britanija ne pokazuju poštovanje prema Srbiji, jer pozivaju članice SB da priznaju nezavisnost Kosova. Dragan Đukanović iz Instituta za međunarodnu politiku ocenjuje da će proces razdruživanja dugo trajati, ali da i posle njega britanski uticaj neće slabiti.

„On je bio tradicionalno snažan u jednom istorijskom kontekstu, bila Britanija u EU ili ne. Taj uticaj se u Srbiji uvek osećao i ta zemlja se može smatrati jednom od prisutnijih na ovim prostorima. Britanija je uvek imala vlastite interese na čitavom Balkanu, kroz razne istorijske etape. Stoga će ih zasigurno imati i dalje, u formi bilateralnih odnosa, mimo onoga što predstavlja zvanični Brisel”, ističe Đukanović.

Votkins je svestan priča o velikom, često negativnom uticaju njegove zemlje u Srbiji, pa i povremenog odijuma u javnosti zbog toga, ali kaže da bi to podveo „pod rubriku teorija zavere”. „Vlada Republike Srbije je potpuno suverena i dovoljno pametna da donosi svoje odluke. A mi koji pomažemo sa strane dajemo neku vrstu ekspertskih mišljenja koja mogu, a i ne moraju, da budu uzeta u obzir. A to da oni imaju neki ozbiljan uticaj, da odlučuju, sigurno nije tako, naročito kada su političke teme u pitanju. Postoje jedino bolji i lošiji eksperti, oni koji razumeju Srbiju, kulturu i okruženje i oni koji ne razumeju, kao i u svakom poslu”, poručuje Votkins. 

 

Komentari74
1537f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran Juzbašić
Pa dobro.Poverovaćemo da nam pomažu.Onda neka dođu Rusi i Kinezi da nam pomažu.Ali,najbitnije je da evropske integracije vodi ministarka bez ovlašćenja(portfelja..reč koja zbunjuje neke čitaoce).To liči na nešto što nikoga ne dovodi u zonu odgovornosti.Ako uspe odmah se deli ordenje i pohvale.Ako ne uspe onda je to bilo igrali se šalili se?
pajsije pajsije
Proterati ovo zlo od daven porta
Milojko
Davenport se drzi stolice ko pijan plota. Lord Hil je lordovski odreagovao i dao ostavku istog momenta, dok sitna dusa ceka preokret od svevisnjeg ne bi li ostao u fotelji.
A sad adiiiooo i ko zna kad
Još od 27.marta 1941. britanski i engleski agenti upravljaju događajima u Beogradu i u vreme komunističke Jugoslavije, i u vreme demokratske Srbije. Odlazak Britanaca i Engleza iz EU , šansa je da se Srbija oslobodi njihovog uticaj na politička zbivanja kod nas.
EU = Nova Vinča
Odgovor svim anglofilima : Nemci su napokon shvatili da, za razliku od Engleza koji nikada nisu iskreno pripadali Evropi, IZVORNI Srbi pripadaju EVROPSKOJ CIVILIZACIJI još od pre 8.000 godina kada su bili nosioci VINČANSKE civilizacije u kojoj nije bilo ratova, iako se širila po Evropi iz pomoć Germana.
Владимир Петковић
@natalija - "slavenovfila" - е. па сада ми је све јасно. А ја Вас опет питам: какве везе имају прогласе и Никола Први са убиством кнеза Михајла? Ама, баш никакве! Има више верзија његовог убиства, од освете Радовановића, преко Александра Карађођевића (тачније његове жене кнегиње Персиде) па до страсти јер су му сабљама исекли лице. Али, Руса ту нема ни трунчице. Што се тиче њега и "proglasi ruskih slavenovfila", везе он са тим нема јер је био задрти руски националиста и за остале Словене га било баш брига. Шта он има са Првим свесловенским конгресом, скупом свих представника Словена у Хабзбуршкој монархији? Одржан је 1848. године у Прагу, организовао га је Франтишек Палацки, захтевајући једнака права Словена под аустријском влашћу. Или са Илирским покретом? Баш никакве! Али како то Вама објаснити, патолошком русофобу, поставих и ја Вама нека питања али једина лекција коју сте савладали су Никола Први и "slavenovfili". И не подмећите, није лепо, одушевљен сам српским селом.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja