ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 27.06.2016. u 22:00 Anica Telesković

Soros zaradio na bregzitu

Milijarder koji je 1992. zgrnuo bogatstvo tako što je spekulacijama na tržištu oborio funtu, sada zaradio na kupovini zlata
Џорџ Сорос (Фото Ројтерс)

 

Kad god se Velikoj Britaniji nešto važno dogodi – Džordž Soros dobije. Milijarder, koji je na „crnu sredu” 1992. godine zgrnuo bogatstvo na slabljenju funte, zaradio je, čini se, i na bregzitu. Iako je uoči referenduma upozoravao britansku javnost da će glas za odlazak izazvati veće i mnogo opasnije slabljenje britanske valute nego što je to bilo crne srede 1992. godine, Soros u svojim poslovnim operacijama, izgleda, nije računao da će Britanija ostati u Evropskoj uniji. Naprotiv, mediji su pisali kako je, uoči 23. juna prodavao akcije i kupovao zlato. Da su Britanci odlučili da ostanu, Soros bi izgubio. Ovako je ponovo zaradio. Jer, samo dan nakon britanskog referenduma, cena zlata je skočila na najveći nivo u poslednje dve godine.

Šta je to Soros znao što mi nismo znali i što nisu mogli da predvide mnogi investitori širom sveta, koji su minulih dana izgubili novac?

Špekulant ili dobrotvor
Džordž Soros, milijarder jevrejskog porekla, rođen je 1930. godine u Mađarskoj. Njegova porodica uspela je da preživi nacistički režim i posle rata se preselio u Veliku Britaniju. Tu je završio Ekonomski fakultet, a 1956. otišao u Sjedinjene Američke Države. Legenda kaže da je u Ameriku stigao sa 5.000 dolara u džepu. Obogatio se na berzi, ali je presudna tačka njegove poslovne karijere bila „crna sreda” 1992. godine. U svetu ga danas jedni vide kao propovednika slobodnog tržišta, drugi tvrde da je bezobzirni finansijski žongler. On sebe opisuje kao filantropa koji se zalaže za slobodu na svim nivoima društva – kako u ekonomiji tako i u politici.
U regionu jugoistočne Evrope vrlo dobro je poznat. Pre svega kao osnivač Fondacije za otvoreno društvo koja finansira nevladine organizacije i medije u regionu. 
 

Svojevremeno, 1992. godine, Soros je iskoristio slabost sistema. Kada je video pod kakvim se pritiskom nalazi britanska vlada, delimično i zbog lošeg stanja državne kase, zajedno s nekolicinom drugih investitora prikupio je velike količine novca kako bi ciljano oslabio funtu. Ogromnu sumu novca počeo je da menja za nemačku marku i francuski franak. Britanska centralna banka odmah je reagovala intervencijama na tržištu i počela da kupuje funtu, kako bi stabilizovala kurs. Tog 16. septembra 1992. britanska kamatna stopa na dužničke papire povećana je sa 10 na 12 odsto, kako bi se investitori „namamili” da ulažu u funtu. Međutim, Soros je čekao. Samo nekoliko sati kasnije kamata je povećana čak na 15 posto. Soros i spekulanti ni na tu ponudu nisu pristali. U 19 sati tog dana britanski ministar finansija objavio je da zemlja istupa iz Evropskog monetarnog sistema. Bio je to dan kada je Džordž Soros zaradio milijardu dolara i postao legenda, a koji se u istoriji Velike Britanije zove „crna sreda”.

Čini se da je i ovoga puta Soros dobro prognozirao šta će se na globalnom finansijskom tržištu dogoditi nakon bregzita. Kako piše „Njujork tajms”, tog dana je među investitorima zavladala panika kakva nije viđena još od 2008. godine, kada je svet zahvatila finansijska kriza. „Prvo je zavladao šok, a onda je strah obuzeo svetsko tržište”, ovako ovaj njujorški dnevnik opisuje kako je izgledao „dan posle referenduma”, kada je za svega nekoliko sati gomila ljudi širom sveta izgubila čitavo bogatstvo, jer su gotovo sve svetske berze pale. Njujorška i londonska berza pale su za oko 3,6 odsto, a berza u Tokiju za četiri odsto.

Funta se srozala na najniži nivo u poslednjih trideset godina. Jutro posle referenduma, britanska valuta je u odnosu na američki dolar bila slabija za jedanaest odsto. Kad je u Londonu pao mrak, funta je uspela da povrati nešto od svoje vrednosti, ali je i dalje bila sedam odsto niža u odnosu na dolar. „Ovo ne izgleda dobro, ali nije smak sveta”, rekao je ekonomista Jan Šeferdson za „Njujork tajms”. Situacija je loša, ali ne i kataklizmična kao što je bila 2008. godine kada je ’Liman braders’ doživeo krah”, rekao je Šeferdson. Novinar „Njujork tajmsa” piše da je njegov sagovornik zatim napravio dramsku pauzu i dodao: „Za sada”.

U Srbiji sa druge strane među ekonomistima dominiraju smirujući tonovi, pa je tako bilo izjava kako je naša trgovinska razmena sa Britanijom mala, kako malo izvozimo i uvozimo iz ove zemlje, pa da nas bregzit neće mnogo pogoditi. Eksperti, koji su se 2008. godine podsmevali Mlađanu Dinkiću i Božidaru Đeliću zbog izjava da je svetska kriza naša šansa, kao da su zaboravili da veliki svetski lomovi nikada ne ostavljaju bez posledica čak ni male ekonomije kao što je Srbija. Stručnjaci sada izjavljuju kako će efekti britanskog referenduma na nas biti minimalni. To je gotovo nemoguće.

Optimizam ekonomista ne dele zaduženi u švajcarskim francima čija je rata porasla u jednom danu. U petak je vrednost švajcarca u odnosu na domaću valutu  skočila sa 113 na 116,09 dinara. Porasla je i vrednost dolara, jer su globalni investitori, iz funte u petak bežali u „čvrste” valute. Najveći neto dužnik u dolarima je država, jer je oko trećine ukupnog javnog duga u američkoj valuti. Samo zbog jačanja dolara, u jednom danu ukupni javni dug Srbije povećan je za oko 150 miliona evra, a da se država dodatno nije zadužila ni dinar. Takođe, na spisku gubitnika u Srbiji su oni koju robu uvoze u dolarima. To su, pre svega uvoznici iz Rusije i Kine. Zbog jačanja dolara poskupeo je i uvoz energenata i metala. Sa druge strane, Srbija izvozi metale, pa negativni efekti uvoza možda mogu i da se anuliraju. 

Komеntari34
a9a21
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zveki
Ko je imao love i sluha mogao je odlicno zaraditi vec 16.03.2016. kada su London stock exchange i Deutsche borse ( Londonska i nemacka berza ) integrisale - pretpostaviti da su nemci "naterali" britance da finansijski centar sveta - londonski City " presele" u Frankfurt. U martu ove godine je Soros prodao akcije vredne 3,5 milijardi sto iznosi 37% ukupne vrednosti njegovog portfolija u SAD-u. Za te pare kupio je akcije u najvecem rudniku zlata na svetu Barik Gold Korpa u Kanadi. U to vreme je kupovao zlatne poluge na berzi.Kada je objavljeno da su gradjani Britanije odlucili da napuste EU - vrednost svih valuta je pala ( skocila je vrednost samo svajcarskom franku i japanskom jenu ) dok su akcije zlata skocile 5% samo u tom danu.Informacija u pravo vreme je sve sto dokazuje i primer Sorosa.
Boris
Te njegove zle pare na zlu zaradjene će poslužiti za nova zla.
Cifuti, snajka, cifuti
Ti bar Svetlana znas "pouzdano" da su u sve upetljani.
svetlana
@Ćifuti....... alal im vera kako mlate po srpskim glavama. Uostalom kada oduzmemo sve jehovine svedoke, baptiste, i ostale, ne volim ni da ih nabrajam, mala je cifra u procentima od preostalih Srba.
kiki
Сорос je Finanz terorist na Plantu zemlje !!!
ProPolitikin Hrvat
Izgleda da mnogi ne shvataju da je Soros samo javno lice(glasnogovornik) vladara iz sjene, on je samo dio aparata/grupe i svakako ne operise sam, dakle njegovo individualno bogatstvo i uticaj je samo kap u moru kojim raspolazu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja