utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 28.06.2016. u 22:00 Nenad Radičević

Basnoslovne otpremnine za Britance u EU

Oko 60 Britanaca koji su direktori u Evropskoj komisiji i zarađuju oko 15.000 evra mesečno, prvih pet godina posle odlaska imaće pravo na 70 odsto plate, a potom na 60 odsto, ali kada odu u penziju, onda će opet dobijati 70 odsto od plate. – U ovom izvršnom telu EU zaposleno je ili po privremenom ugovoru radi 1.126 Britanaca
Заставе Велике Британије и Европске уније испред седишта Европске комисије (Фото: Ројтерс/Франсоа Леноар)

Od našeg dopisnika
Frankfurt, Hajdelberg – Tek kada su Britanci izglasali da žele da njihova zemlja izađe iz Evropske unije, u Briselu, ali i širom EU, počeli su da razmišljaju šta će biti posle „bregzita” – od toga kako će se nadoknaditi gubitak bezmalo 15 odsto sadašnjeg budžeta EU, preko toga da li će britanski državljani moći da nastave da rade u institucijama EU do toga da li će engleski i dalje biti jedan od službenih jezika, ali pre svega dominantni radni jezik, evropske administracije.

Uprkos tome što se Britanci žale kako isuviše novca daju u budžet EU, a premalo dobijaju iz evropske kase, zapravo je Nemačka ta koja beleži najveći „gubitak” kada se uporedi koliko daje u kasu EU, a koliko se tog novca sliva u nju. Tako je u 2014. Nemačka dala 15,5 milijardi evra više u kasu EU nego što je iz nje dobila, Francuska 7,16, Britanija 4,93, a Italija 4,47 milijardi evra. Ove četiri zemlje su najveće ekonomije EU i najviše u apsolutnim sumama doprinose budžetu EU, pri čemu Berlin daje više od petine budžeta EU, a Britanija bezmalo 13 odsto. Ipak, ukupno deset zemalja više doprinosi kasi EU nego što iz nje dobija, pri čemu je, ako bi se poredilo koliko ko novca daje po glavi stanovnika, tu rekorder Holandija, koja po ovom kriterijumu daje skoro četiri puta više za evropsku kasu u odnosu na Britaniju.

Britanci bi, po svojoj ekonomskoj snazi, trebalo da uplaćuju i više u budžet EU, ali je 1984. tadašnja britanska premijerka Margaret Tačer isposlovala takozvani rabat, to jest povraćaj iz evropske u britansku kasu, koji je, primera radi, prošle godine iznosio više od šest milijardi evra.

S druge strane, najviše koristi od budžeta EU imaju Poljska (13,7 milijardi više dobija nego što daje), Mađarska (5,68 milijardi), Grčka (5,16 milijardi) i Rumunija (4,52 milijarde).

Britanski evroskeptični tabloidi juče su ocenili da evropska komesarka za regionalnu politiku Korina Kretu „kuka” za Britanijom jer kaže da se u naredne četiri godine mora naći način da se prebrodi to što će EU ostati bez 15 odsto budžeta – koliko je Britanija doprinosila, pri čemu je taj novac odlazio poljoprivrednicima u siromašnim regionima EU.

Međutim, od 11,34 milijarde evra koje je Britanija prošle godine dala u budžet EU, njoj se vratilo oko 6 milijardi evra. Od tog novca najviše je otišlo baš njenim poljoprivrednicima i ekonomski nerazvijenim krajevima – ukupno više od pet milijardi evra. Osim toga, na naučna istraživanja i razvoj odlazi više od milijardu evra ili oko 14,7 odsto budžeta koji se vraća Britaniji, što je dvostruko više od evropskog proseka. Zbog toga se očekuje da britanska nauka bude i najviše uskraćena posle „bregzita”, budući da će Britanija, ukoliko želi da ostane na jedinstvenom zajedničkom tržištu EU, morati i dalje da plaća u briselsku kasu, a neće imati pravo na novac iz evropskih fondova. Dok Britanci sada u evropsku kasu po glavi stanovnika daju oko 75 evra – koji im se ne vraćaju, ali imaju pravo da odlučuju o svemu – Norvežani daju oko 77 evra, a Švajcarci oko 40 samo da bi bili u evropskoj zoni slobodne trgovine i još nekim programima EU, pri čemu nemaju pravo glasa prilikom odlučivanja jer nisu članice EU.

Referendumska odluka o „bregzitu” pokrenula je i pitanje sudbine britanskih državljana zaposlenih u institucijama EU, kojih ima proporcionalno znatno manje nego što je Britanaca. Britansko stanovništvo čini više od 12 ukupnog stanovništva EU, ali u administraciji EU Britanci čine tek nekoliko procenata ukupnog broja zaposlenih. Deo razloga za to je što su Ostrvljani često podbacivali na testovima znanja stranih jezika prilikom zapošljavanja u Briselu.

Prema izveštaju Evropske komisije (EK) iz februara ove godine, u ovom izvršnom telu EU zaposleno je ili po privremenom ugovoru radi 1.126 Britanaca, što je nešto manje od četiri odsto od ukupno 30.009 zaposlenih. Njima je predsednik EK Žan-Klod Junker u internom pismu poručio da mogu da budu sigurni da su njihova radna mesta bezbedna, iako je Britanija glasala da napusti EU.

Međutim, neće sve biti tako glatko za „evrokrate” sa britanskim pasošem. Iz Evropskog parlamenta (EP) će za koju godinu, kada se i sprovede „bregzit”, otići 73 britanska poslanika, baš kao što je to prevremeno uradio Džonatan Hil, doskorašnji evropski komesar za finansijska tržišta. To će bez sumnje biti sudbina i britanskih diplomata u Evropskoj službi za spoljne poslove, dok Junker obećava službenicima u EK ostanak. Iako se to možda može odnositi na one koji rade kao prevodioci ili su niže rangirane službenici, to neće biti slučaj i s onima koji su direktori direktorijata ili se nalaze na nekoj drugoj visoko rangiranoj menadžerskoj funkciji.

Teoretski, prema članu 49 Regulative o osoblju EU, oni mogu da budu naterani da odu jer ne ispunjavaju kriterijum da su državljani zemlje članice EU. No to može biti izbegnuto u dogovoru sa Londonom, budući da u EK tako rade četiri državljanina Norveške i jedan državljanin Islanda. Kako se saznaje među Britancima koji rade u EK i EP, sve veći broj njih nastoji da u međuvremenu pribavi državljanstvo neke druge članice EU, najčešće Irske.

Za oko 60 Britanaca koji su direktori u EK, što se smatra političkom ulogom, očekuje se, prema svemu sudeći, da odu, ali za njih su zagarantovani „zlatni padobrani”, to jest izdašne otpremnine. Oni zarađuju oko 15.000 evra mesečno i posle odlaska će prvih pet godina imati pravo na 70 odsto plate, a potom na 60 odsto. Ali kada odu u penziju – onda će opet dobijati 70 odsto od plate.

Ukoliko ostanu, nije poznato šta bi radilo oko 450 Britanaca koji su na višim i nižim menadžerskim funkcijama u EK, ali sasvim je sigurno da bi veoma teško napredovali na više pozicije. Kako tvrde izvori u EK, mnogo toga će zavisiti od uslova „bregzita” koje London bude ispregovarao s ostatkom EU, iako se mogu očekivati sporenja s tim u vezi, kao i da li će penzije britanskim službenicima biti oporezovane po propisima EU ili po znatno nedarežljivijim britanskim zakonima.

Mnogi niže rangirani operativni službenici ipak će ostati u institucijama EU. Oni, ako su administrativni službenici, imaju početnu bruto platu od oko 4.350 evra, a ako su simultani prevodioci i pravni eksperti sa znanjem prevođenja, mesečna bruto plata im iznosi oko 10.300 evra.

Doduše, predsednica Odbora EP za ustavna pitanja Danuta Hibner ovih dana je ukazala na komičnu situaciju koja bi mogla da se dogodi s engleskim jezikom posle „bregzita”.

„Engleski je naš zvanični jezik zato što je to tražila Velika Britanija. Ako nemamo Veliku Britaniju (u EU), nemamo ni engleski. Irska i Malta su kao svoje zvanične jezike registrovale svoje jezike – irski i malteški”, rekla je Hubnerova, ističući da svaka članica ima pravo da registruje jedan zvanični jezik. „Ali sigurno ćemo naći neko rešenje kako bi engleski mogao da ostane radni jezik EU, čak i u slučaju da više ne bude zvanični. Na to bi, međutim, trebalo da pristanu sve države članice EU.”

Engleski je glavni radni jezik u institucijama EU, premda se često koristi i francuski, iako ne koliko engleski. Prema istraživanjima, 51 odsto građana EU govori engleski kao prvi ili drugi jezik, dok svega četvrtina govori francuski, a oko trećina nemački. Uprkos tome, predsednik EK Junker juče je počeo da u institucijama EU, kako kažu izvori, govori isključivo na francuskom i nemačkom, osim kada ima sagovornika koji ne govori jedan od ta dva jezika.

Komentari22
a5484
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zorankg
e to je prava birokratija,tu se mulja,svasta se radi,tako da su ovi nasi u srbiji male mace.to sto ima u briselu nema nigde,zato ovi nasi hoce u evropu po svaku cenu,da se malo i oni omrse na kraju balade.sve to treba razjebati da vise nikad ne postoji i da uski krug ljudi odlucuje u ime stotina miliona ljudi.
Цицка
Ја бих њима дала као што су нама дали за незаконите отказе, цивилима из војске ,а по њиховом наређењу, баш енглеза који је био овде , нека то буде исто као и нама око 2500,00 евра за све године стажа, имајући у виду да су одпуштали људе углавном са по 25 и 30 година стажа ето колико су уштедели , и наши и њихови а унесрећили људе Н Е З А К О Н И Т О , у ствари ништа од мене не би добили јер излазе на своју вољу а друго шта су урадили било где , и нека Европа стави на папир тачно у евро ко је колико добио а колико узео и то треба да се зна и њихов учинак и колико је отишло за плате
"Mister Bean"
Najbolji komentar o basnoslovnim platama i otpremninama birokrata i tenobirokrata u EU dao bi - "Mister Bean"! Nema nikakve dvojbe da bi se vodila teska bitka ko ce od politicara iz Srbije uhvatiti super placeno mjesto pod suncem u EU. Vidi, sad, nesto : 15000 eura plata (ako je na funkciji visokog komesara i vise od 20000), vjerovatno placen i "malecki i nekonforni" stan u Bruxelles-u, najmanje jednom godisnje (za odlazak u zemlju na odmor) besplatna avionska karta, u kantini EU odlican izbor hrane za vrlo male novce, a o ostalim privilegijama da se i ne prica! San politicara kad vise nisu na visokim pozicijama u vlastitoj zemlji je "ususkati se u EU bogato placenu hladovinu". A sto da ne? Ima li neko ko ne bi volio uzivati novcane i ostale privilegije po sistemu "ljuljaj me fino, ljuljaj me njezeno"? Ja ga ne vidim! A, vi?
Milos Miokovic
Ova formula 70-60-70%pod hitno primeniti u Srb.pa nek radi ko voli
Твртко
"Ди су моји новци?!?!" је поједностављивање. Зашто? Истина је да Немачка уплаћује највише и касу Европског савеза, али Немачка има и највише бенефита од великог европског тржишта. Та варијанта "ди су новци" је примитивна логика која не разуме шире околности. Велика Британија (или Немачка или Холандија) не би била толико богата да нема "Италијане", "Грке" или "Румуне" који конзумирају њене производе и који тако стварају услове да она може да уплаћује у заједничку касу.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja