petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 30.06.2016. u 12:20 Jasna Anđelković, nutricionista
ISHRANA

Dinja štiti srce

Plod, koji botanički pripada povrću, štiti organizam od starenja, podstiče normalan rad bubrega i deluje kao antioksidans
Диња је богата минералима (Фото Д. Јевремовић)

Izuzmemo li sladoled, teško je zamisliti slađi zalogaj u letnjem periodu nego onoj koji daju lubenica i dinja. Većina ljudi uživa u ukusu lubenice tokom letnjih meseci, a dinju konzumira mnogo manje ljudi.

Dinja je zeljasta biljka za koju se smatra da je potekla iz Azije, koja daje sočne, slatke, uglavnom žute plodove. Bila je poznata još u drevnoj Kini, Rimu i Egiptu. Pored ploda, u ishrani se koristi i seme, a postoji mnogo različitih sorti dinja.

Plodu dinje i semenkama zajednička je karakteristika da sadrže beta-karoten, folnu kiselinu i vitamin Ce, a u malim količinama i vitamin E, i kompleks vitamina Be. Dinja je bogata mineralima neophodnim za normalno funkcionisanje organizma: kalcijum, magnezijum, kalijum, fosfor, natrijum, cink, gvožđe, bakar, sumpor.

Energetska vrednost dinje je 24 kilokalorija u 100 grama, pa ima primenu i u dijetalnoj ishrani

Energetska vrednost dinje je 24 kilokalorija u 100 grama, pa dinja ima primenu i u dijetalnoj ishrani. Skoro 95 odsto ploda čini voda, proteina ima samo jedan odsto, oko pet i po odsto je šećera, jedan odsto čine biljna vlakna, a ima i nešto limunske kiseline i eteričnog ulja.

Dinja je vrlo zdrava. Odlično utiče na zdravlje organizma i štiti od kardiovaskularnih bolesti i starenja. Podstiče normalan rad bubrega a zbog visokog sadržaja beta-karotena, deluje kao antioksidans.

Baš kao ni lubenica, ni dinja nije voće, već botanički pripada povrću. U istočnjačkim kuhinjama se priprema umak ili sos od dinje koji se uglavnom služi uz piletinu ili ribu sa roštilja, a često se dinja servira i uz meso ili mesne prerađevine.

Dinja ima veliku industrijsku primenu, pa se od nje često prave kompoti i marmelade. Jedan od osnovnih sastojaka kašastih voćnih sokova je upravo dinja iako se to često ne navodi jasno na etiketama mnogih od tih proizvoda.

Komеntari2
ea5c0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ajajaj
Eh, nije dinja baza za sokove vec su to tikva, jabuka i grozdje.
Dr. Jovan i Kompanija
Vas savet je: Ako bi da budemo zdravi do veka, trebalo bi da budemo biljojedi. Pri tome se zaboravlja da ima veoma mali broj biljojeda koji predju dvadest godina zivota. Prema tome vasi saveti nisu tako dobri kao sto mislite. Biljke je dobro jesti samo kao salatu uz meso - to je savet za dugi zivot. A da, i ponekad treba popiti casicu pica da bi se zivot produzio u vecnost.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja