utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 30.06.2016. u 22:00 Nenad Radičević

U senci „bregzita” i fudbala usvajaju zakon o prisluškivanju dece

Dok je pažnja evropske javnosti usmerena na fudbalsko prvenstvo i izlazak Britanije iz EU, Berlin i Brisel donose ekološki sporne zakone
Немачки Бундестаг (Фото Ројтерс)

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Dok je većina Evropljana minulih dana zaokupljena referendumskom odlukom Britanaca da izađu iz Evropske unije, a ostatak pažnje posvećuje Evropskom prvenstvu u fudbalu, nemački političari i evropske birokrate nisu dangubili, pa su, u senci „bregzita” i fudbala, doneli za javnost poprilično sporne i nepopularne odluke koje se tiču zdravlja ljudi i životne sredine.

Uz uobičajene rasprave ovih dana o tome kako se nemačka reprezentacija zasad i nije baš u najboljem svetlu pokazala na Evropskom prvenstvu u fudbalu, prošlog petka ujutru Nemci su živo raspravljali i o rezultatima britanskog referenduma koji su šokirali Evropu. Teško da je bilo ko pratio u TV prenosu koliko su poslanici Bundestaga tog dana bili vredni. Uz reformu socijalnih zakona, promenu zakona o nasleđivanju i donošenju zakona o borbi protiv terorizma, kojim se službama daje pravo da prisluškuju i četrnaestogodišnjake, nemački poslanici su usvojili i zakon o takozvanom frekingu, kontroverznoj proceduri dobijanja nafte i gasa.

Za zakon o frekingu je glasalo čak 436 od 631 poslanika, a ključan je bio iznenadni kompromis dva vladajuća koaliciona partnera – Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel i Socijaldemokratske partije (SPD) vicekancelara Zigmara Gabrijela.

Dok je prethodna verzija ovog zakona propala u Bundestagu pre tri godine, ova verzija se već više od godinu dana razvlačila u parlamentarnoj proceduri, pre svega zbog neslaganja CDU i SPD, ali i ekologa, sindikata, crkava, pa čak i pivara. Oni strahuju da bi ova vrsta proizvodnje nafte i gasa mogla da ugrozi čistoću vode, a upravo je proizvodnja od besprekorno čiste vode jedno od najjačih aduta nemačkog piva.

Prema rečima poslanice opozicionih Zelenih Julije Ferlinden, vlada je sada u parlamentu progurala zakon „u senci Evropskog prvenstva i ’bregzita’”.

Dobijanje nafte i gasa iz uljnih škriljaca je za borce za zaštitu životne sredine sporno jer se energenti iz škriljaca dobijaju u procesu frekinga, kada se u dubinu zemlje pod velikim pritiskom ubrizgavaju velike količine mešavine vode, peska i čitavog „koktela” hemikalija, pri čemu jedan deo tih hemikalija ostaje u zemlji i velika je verovatnoća da će zagaditi tlo i podzemne vode. Kako tvrde stručnjaci, Nemačka bi mogla frekingom pokriti 14 godina svojih ukupnih potreba za gasom, što je izuzetno primamljivo za nemačku vlast, budući da je donela odluku da odustanu od nuklearne energije, a ostale zemlje EU je sve glasnije kritikuju što, uprkos sankcijama, i dalje uvećava nemačko snabdevanje gasom iz Rusije.

Međutim, još prilikom predstavljanja predloga zakona savezna ministarka za životnu sredinu Barbara Henriks tvrdila je da vlast ne namerava da ukine bilo kakvu zabranu frekinga.

„Upravo suprotno. Mnoge stvari koje su pre bile dozvoljene sada će biti zabranjene”, tvrdila je ona prošle godine, premda je istakla da je ona protiv potpune zabrane frekinga iz škriljaca, gline i uglja, tvrdeći da je zabrana neke tehnologije protivna principima nemačkog ustava. „Nije naš cilj da trajno zabranimo neku novu tehnologiju. Umesto toga, naš zadatak je da uklonimo mogućnost da ona ugrozi zdravlje, živote i životnu sredinu.”

Opozicioni Zeleni i Levica bili su protiv ovog zakona, jer smatraju da je on samo „novi nivo povećanja” korišćenja fosilnih goriva, te da će ugroziti ljude i prirodu. Prema kompromisnoj verziji CDU i SPD-a, odsad će u Nemačkoj eksperimentalno biti moguć freking, pri čemu će za to biti neophodna i dozvola savezne pokrajine na čijoj teritoriji se eksploatacija vrši. Osim toga, biće zabranjen freking na područjima sa kojeg se ljudi snabdevaju vodom, potom kod nacionalnih parkova i u područjima gde se vadi kameni ugalj.

Bezmalo istovremeno sa Bundestagovim brzim donošenjem zakona Evropska komisija (EK) odlučila je da produži dozvolu da se u EU prodaju i koriste kontroverzni herbicidi koji sadrže glifosat. Za glifosat borci za životnu sredinu tvrde da ima kancerogeno dejstvo kada se koristi u poljoprivredi.

Pošto predstavnici 28 država članica EU nisu uspeli da se dogovore o tome da li da produže dozvolu, ovaj nezahvalan posao je pao u ruke EK, koja je iskoristila minuli utorak, kada su sve oči bile uprte u prvi samit EU posvećen „bregzitu”, i donela odluku da pokrene proceduru produženja dozvole za još 18 meseci. Prema rečima evropskog komesara za bezbednost zdravlja i hrane Vitenisa Andrijukajitisa, to je već bila gotova stvar.

U evropskoj javnosti ova odluka je i te kako sporna, ne samo zbog moguće kancerogenosti ovog poljoprivrednog preparata već i zbog toga što svojevrsni monopol na proizvodnju ovog herbicida ima američki hemijski gigant „Monsanto”, poznat i po proizvodnji genetski modifikovanih poljoprivrednih kultura.

Berlin je bio jedna od prestonica EU koje nisu bile opredeljene kada je reč o produženju dozvole za korišćenje ovog herbicida, premda upućeni kažu da je ipak preferirao produžetak dozvole, kako zbog pritiska nemačkih poljoprivrednika, tako i zbog želje nemačkog farmaceutsko-poljoprivrednog giganta „Bajer” da kupi „Monsanto”.

Prema odluci EK, narednih godinu i po dana će Evropska agencija za hemikalije testirati „Monsantov” proizvod „raundap” i ostale herbicide koji koriste glifosat, nakon čega će saopštiti svoje mišljenje o bezbednosti ovih proizvoda za ljude i životnu sredinu.

Zakoni usvajani u vreme fudbalskih prvenstava

Frankfurt, Hajdelberg – Iako predstavnici vladajuće koalicije odbijaju tvrdnje da je sporna odluka o frekingu namenski doneta u trenutku kada se svi bave „bregzitom” i fudbalom, dugogodišnji izveštači iz Bundestaga se sećaju da je ovakvih odluka u vreme opšte euforije fudbalom bilo i ranije.

Tako je pre šest godina, u vreme kada je cela Nemačka bila u znaku fudbala jer je bila domaćin Svetskog prvenstva, gornji dom nemačkog parlamenta, Bundesrat, odobrio najveće povećanje poreza na dodatu vrednost u istoriji zemlje – sa 16 na 19 odsto. Slična nepopularna odluka pala je i kada su se igrale polufinalne utakmice na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Južnoafričkoj Republici 2010. Tada je Bundestag usvojio reformu sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, povećavši doprinose koje građani plaćaju.

Ništa bolja situacija nije bila ni u toku EP 2012, kada je za vreme utakmice Nemačka–Italija u Bundestagu bilo samo 26 poslanika – dovoljno da usvoje zakon kojim je država dobila pravo da zvanične podatke o građanima daje reklamnim i drugim firmama. Srećom, zakon je u Bundesrat stigao posle fudbalskog prvenstva, pa su se u javnosti čule mnoge kritike, te je zakon vraćen na doradu.

Komеntari12
4bd80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja