nedelja, 24.09.2017. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:22
KULTURNI DODATAK

Ovaj rat nije naš rat?

Pisanje o Prvom svetskom ratu za Crnjanskog, Andrića i Petrovića nije bilo samo periferna tema ili trenutna faza. Ono je bilo intimno povezano sa njihovim shvatanjem moderne književnosti, koje se oblikovalo kroz pokušaje da prikažu iskustvo jednog velikog istorijskog preloma
subota, 02.07.2016. u 10:36

„Ovaj rat nije naš rat / Nijedna strana nije na našoj strani”, napisao je Ezra Paund u pesmi rečitog naslova – 1915: februar.

Za Paunda kao modernistu, prava bitka se u tom trenutku vodila između novih i starih književnih naraštaja, između njega i književnog Londona, a ne između vojnika u blatnjavim rovovima Francuske.

Ipak, Paund, koji se u pismima hvalio kako je sasvim gluv na ratnu vrevu, ostavio je jedno od najupečatljivijih svedočanstava o Prvom svetskom ratu. U samo nekoliko strofa njegove poeme Hju Selvin Moberli (1920) prikazane su sudbine miliona koji su poginuli pro patria, „za matoru kuju ispalih zuba”, „za propalu civilizaciju”.

Drugim rečima, veza između rata i modernizma često je bila suptilnija i dalekosežnija nego što bi nas traganje za dokazima neposrednih uticaja ili za uopštavanjima o cajtgajstu naveli da pomislimo.

Ni Paund, ni T. S. Eliot, ni Tomas Man, ni Virdžinija Vulf nisu bili u rovu niti su napisali išta što bi se moglo odrediti kao „ratna poezija” ili „ratna proza” u uobičajenom smislu tih reči, ali su, za generacije čitalaca, Pusta zemlja, Gospođa Dalovej i Čarobni breg tekstovi u kojima je smisao Prvog svetskog rata kao dramatičnog „useka u istoriji” predočen na neuporedivo sugestivniji način nego kod Anrija Barbisa ili E. M. Remarka.

Dunja Dušanić

 

NAKON BREGZIT-a

Englez ili Britanac

Mnogi u Velikoj Britaniji imaju osećaj da im se identitet polako osipa, a da je EU bar delimično odgovorna za to

Već dugo ne živim u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali i dalje smatram da mi je tamo dom. Rođen sam i odrastao u Engleskoj, mada ne smatram sebe Englezom. Kada sam u Ujedinjenom Kraljevstvu, posmatram sebe kao Londonca; kada nisam u Ujedinjenom Kraljevstvu, mislim o sebi kao o Britancu. Oba ova identiteta su spakovana u osećaj da sam Evropljanin – s tom razlikom što je biti Evropljanin nešto što sam izabrao, a ne nešto s čim sam rođen.

Pol Kjurion

 

SA NAOMI KLAJN U DABLINU

Manifest za budućnost

Naomi je odlična u uočavanju obrazaca, rekao je jednom njen suprug, njena najveća snaga je u tome što je u stanju da ljudima pomogne da uvide obrasce u svetu, jer je to prvi korak ka promenama

Koncertna dvorana Kraljevskog dablinskog društva, jedna od najvećih konferencijskih sala u Dablinu, s kapacitetom od 1.000 mesta, prepuna je. Spisateljica i aktivista Naomi Klajn, koja je govorila to veče, nije posetila ovaj grad deset godina.

Za to vreme objavljena su dva njena svetski poznata bestselera, u kojima nije samo nastavila već je i produbila kritiku kapitalizma, globalizacije i neoliberalne ekonomije, a o čemu je prvi put pisala u svom delu „No logo” 1999.

Upravo ju je ta knjiga, u kojoj je napala korporativizam, odredila kao jednog od najmodernijih, najotvorenijih protivnika globalnog kapitalizma, bar među onima starijim od trideset godina.

Moj suprug, koji inače nije sklon čitanju knjiga ekonomista kejnzijanske škole, poput Džozefa Stiglica ili Tome Piketija, ipak na svojoj polici ima „No logo”, pored dela Džona Bergera i Suzan Zontag.

Za razliku od Bergera ili Zontagove, Klajnova ne piše ni poeziju ni prozu, ali je novinar i ima to novinarsko umeće svođenja (i razumevanja) složenih informacija, što ih čini prijemčivim.

Istovremeno, u centar priče koju gradi stavlja čoveka.

Specijalno za „Politiku” iz Dablina Rejčel Endruz

 

20 ISPOD 40 - PORTRETI SRPSKIH PISACA

Borba za autentičnost: Maja Pelević       

(Foto Vićencio)

Biobibliografska beleška o stvaralaštvu Maje Pelević (1981) i pre deset godina (Predsmrtna mladost: antologija najnovije srpske drame 1995–2005, urednik V. Jezerkić i S. Jovanov, 2006) bila je poduža i krcata podacima, koji, radi preglednosti, traže pažljivu sistematizaciju. 

Pored izvedenih drama, tu je i „multimedijalni teorijski spektakl” i niz teorijskih tekstova. Kada se tome doda urednički rad u časopisu Scena, učešće na mnogim projektima, od kojih je posebno značajan Nova drama – hvale vredan i dragocen za upoznavanje sa bogatim dramskim stvaralaštvom mlađe generacije – i kada se potom svemu priključi i doktorska disertacija pod nazivom Poližanrovske prakse u savremenim izvođačkim umetnostima, odbranjena 2011. godine, dobijamo potpuniji uvid u sveobuhvatni spisateljski, dramaturški, kulturni i istraživački angažman, koji se ne može obuzdati niti uljuljkati u afirmaciju koju su donele nagrade.

Štaviše, ne preza se ni od direktne, nesvakidašnje kritike političko-stranačkog života, kroz projekat Oni žive (sa Milanom Markovićem, 2012) ili od postavljanja okvira za aktivnu debatu o društvenim pitanjima kroz prvi Filozofski teatar u Narodnom pozorištu (sa Srećkom Horvatom, 2015).

Sve u svemu, ubuduće neće biti lako ni biografima ni bibliografima.

Dragana Stolić      

 

DžEZ SKICE

(Foto Aleksandar Kabrita)

Marija Žoao je zlatni glas Portugala, pevačica izuzetne vokalne fleksibilnosti i improvizacionog dara. U svom izrazu spaja ljubav prema džezu, roku i folkloru, tradiciju i avangardu, akustiku i elektroniku, u šta je publika u Srbiji mogla da se uveri u više navrata, na džez festivalima i solo koncertima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Na trećem Šekspir festivalu u Čortanovcima predstavlja se prvi put sa triom Ogre (Žoao Farinja - klavijature, Andre Nasimento - elektronika), izvodeći muziku na sonete Vilijema Šekspira.

„Razmišljala sam o nastupu u pratnji elektronike još od vremena kad sam radila sa Džoom Zavinulom“, kaže Marija Žoao, „ali nisam sama ništa mogla da uradim, pošto o tome ništa nisam znala. A onda se pojavio Žoao Farinja: imao je iste ideje i znao je sve o elektronici i kompjuterima. A uz to je i fantastičan kompozitor. Veoma nadahnut, melodičan i liričan, sa sjajnim idejama u pogledu ritma i aranžmana, i sa konceptom, što je važnije od virtuoznosti. Kvintet koji smo sastavili predstavljao je hibridni projekat – s jedne strane je elektronika, s druge strane akustika, a ja sam u sredini. Zvuk koji dobijamo je između dva sveta koja volim i u kojima podjednako uživam.“

Voja Pantić

 

KONCERTI

Vilko i Pi Džej Harvi: hemija i entuzijazam

Opštepoznato je da nijedna ljubavna veza ne može bez hemije. Fizička privlačnost obično ne traje dugo ako partneri nisu duhovno povezani.

Isto važi i za kvalitet rok koncerta.

(Foto Žilijan Dival)

Džabe bendu svi oni dobri albumi ako menjaju članove češće nego naša fudbalska reprezentacija trenere ili ako se razumeju kao deca i odrasli.

Za hemiju je potrebno mnogo više od toga. Šta tačno – pitajte Mika Džegera i Kita Ričardsa, oni znaju sve o tome, ili Džefa Tvidija i Nelsa Klajna iz sastava Vilko.

Vladimir Skočajić


Komentari2
07760
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
U razgovoru "Bregzit sta sada?" novinarka Ane Otasevic kaze: "Taj izraz ('sukob civilizacija', prim. D. P.) je prvi koristio Semjuel Hantigton u svojoj poznatoj knjizi ...". Tacno. Pri kraju knjige "Sukob civilizacija i preoblikovanje svetskog poretka" Hantigto pise: "Postoji puno dokaznog materijala u devedesetim za relativnost paradigme 'apsolutnog haosa' u svetskim poslovima: globalni slom zakona i poretka, sve veca anarhija u mnogim delovima sveta, globalni talas kriminala, transna cionalne mafije i karteli droge, sve veca zavisnost od droge u mnogim drustvima, opste slabljenje porodice, opadanje poverenja i drustvene solidarnosti u mnogim zemljama, etnicko, religijsko i civilizacijsko nasilje i zakon pistolja preovladjuju u velikom delu sveta." Medjutim, o ovim pitanjima "apsolutnog ili globalnog haosa" o kojima je pisao Hantington pre vise od 20 godina nema nazalost ni reci u ovom razgovoru.
Stevan V.
Krleza je napisa ;"Ovo nije moj ,rat je gospodska stvar".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja