utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 02.07.2016. u 22:00 Dragan Vukotić
MEĐUNARODNI PREGLED

„Bregzit” – demokratija ili demagogija

Britanska odluka da okrene leđa Evropskoj uniji, potez koji se po istorijskom značaju sve češće poredi sa padom Berlinskog zida, nije imala nimalo glamurozan početak. Tako barem tvrdi „Fajnenšel tajms”, pišući da se ideja o „bregzitu” začela u jednoj piceriji čikaškog aerodroma „O’Hare”. Naime, britanski premijer Dejvid Kameron se 2012. komercijalnim letom vraćao sa samita NATO-a u Čikagu, a u restoranu brze hrane pridružio mu se tadašnji šef diplomatije Vilijam Hejg. Ostrvski mediji otkrivaju da su tema njihovog razgovora bili izbori 2015. i strah od sve veće popularnosti evroskeptične partije Najdžela Faraža. Istinita ili ne, ova priča deluje kao sasvim prikladna uvertira za ono što će uslediti. Kako drugačije objasniti apsurd da jedan suštinski uspešan političar, kakav je Kameron bio, započne proces koji će neumitno značiti njegovo političko samoubistvo? A sve to kako bi zadovoljio apetite evroskeptika u sopstvenim redovima. Najveću cenu je ipak platila Britanija koja se obrela u situaciji da ni sama ne zna šta će sa plodovima referenduma koji su joj pali u krilo. Zapravo, da situacija bude još bizarnija, „bregzitovci” su oni koji najmanje imaju pojma šta bi sa uspelim „bregzitom”. Referendum je uneo najdublju podelu koja se pamti u britanskom društvu, jedni drugima lepe najbezočnije etikete, a nema saglasja ni o realnoj vrednosti referenduma. Za jedne je to najveći spomenik britanskoj demokratiji, dok drugi u njemu vide samo – pustu demagogiju.

 

BRITANSKA TRAVA I OSTAVKE: Verovatno je malo ko iz ovdašnjih društava „u tranziciji” uspevao da suspregne iznenađenje dok je pratio rezultate glasanja u Velikoj Britaniji. I nije tu reč samo o neverici da je London ipak rekao „ne” Briselu. Ima tu još nešto, što posmatraču iz društava slabe demokratije deluje još neverovatnije. Britanci su, dakle, izašli na referendum, zaokružili su opciju koja im odgovara i, koliko sutradan, sve je bilo drugačije. Nikome nije palo na pamet da dovodi u pitanje proces prebrojavanja glasova, niko nije dizao graju oko njihove krađe ili kupovine. Svet koji smo poznavali se menja pred našim očima, a britanski političari se drže dostojanstveno, ni traga patetici i samosažaljenju na koje su nas navikle njihove balkanske kolege. Kameron je ponudio ostavku i u ostrvskim medijima se niko nije osvrnuo na to kao na nekakav natčovečanski čin. Poštovanja vredno preuzimanje odgovornosti za sopstvene postupke i pogrešne politike deo je tradicije koju baštini svaka ozbiljna demokratija. Sve više ima smisla ona fraza da je demokratija poput engleske trave – zasija punim sjajem posle 200 godina nege, truda i redovnog zalivanja.

GDE SU GRANICE DEMOKRATIJE: Referendumi su kao ruski rulet, a u slučaju „bregzita” metak je ipak opalio u slepoočnicu. Ovakvu radikalnu ocenu koju sve češće iznose liberalni intelektualci potrebno je staviti u zamišljeni kontekst drugačijeg rezultata referenduma u Velikoj Britaniji. Da li bi se i tad govorilo o samoubilačkom pucnju u glavu? Verovatno ne.

Od trenutka objavljivanja rezultata „bregzita” procep između dve Britanije proširio se i na globalnu javnost, a ocene su sasvim očekivane. Tako je francuski filozof Bernar-Anri Levi ocenio da nije reč o pobedi „demokratije, nego demagogije”, dok čuveni istraživački novinar Glen Grinvald ocenjuje da će „ignorisanje rezultata referenduma dodatno osnažiti iluzornu prirodu zapadne demokratije: možeš da glasaš, ali ne možeš ništa da promeniš”.

Ipak, otvara se pitanje da li je odluku koja ima tako dalekosežne posledice trebalo prepustiti prostoj većini glasova koja se opredeljivala između svega dve opcije – ostanka u EU ili izlaska iz nje. Kako smo kasnije saznali, glasači nisu najbolje bili obavešteni o svim mogućim posledicama svojih odluka, te da između glasa „za” i „protiv” postoje mnoge nijanse, koje će se, na kraju krajeva, odraziti i na njihove živote. Tako se sa izlaznošću od nekih sedamdesetak odsto došlo u situaciju da je, u odnosu na ukupan broj Britanaca sa pravom glasa, samo nešto više od trećine odlučilo o sudbini cele zemlje i uzdrmalo globalni politički poredak. Da li je vredelo?

Novinar i teoretičar liberalne demokratije Volter Lipman je u demokratiji isticao postojanje dve „funkcije”: specijalizovane klase koja je u stanju da shvati i rešava društvene probleme i „zabludelog krda” koje je doraslo jedino za ulogu posmatrača, ali ne i učesnika u odlučivanju. Kako lucidno primećuje Noam Čomski, svi oni, pa i Lipman, koji prave podele na odabrane i obične, kosmopolitsko i parohijalno, po nekom nepisanom pravilu sebe svrstavaju u superiorniju grupu.

Uostalom, pogrešnim procenama i prognozama sebe su na britanskom referendumu najviše diskreditovale upravo tri takve grupe, koje počinju slovom „e” – eksperti, elite i establišment.

Komentari18
2a163
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dusko Bulatovic
Britanija se strasno promijenila u zadnjih 30 godina i to nagore.Doslo je puno stranaca koji su promijenili etnicku sliku a narocito Londona.Pojavio se veliki broj emigranata koji nece da rade,a istovremeno muzu socijalno,niko ne pominje da se godisnje iseli oko 250 000 Britanaca u Kanadu,Australiju ,Novi Zeland,a penzioneri u Spaniju i Portugal.Vise na ulici i ne cujete tecni engleski.Zadnjih godina najcesce ime novorodjenoj djeci je Muhamed ,sto stvara neku tihu netrpeljivost medju sirotinjom.Sirotinja gubi poslove,djeca su ugrozena na ulici,u skoli,mediji ih stalno bombarduju problemima koji stizu iz Brisela.Nesposobni politicari imaju previse izgovora na racun Brisela i sve je to izazvalo revolt.2008 bake su prokokale na berzi 800 milijardi funti i je privatne gubitke banaka oprostila i banke djelimicno nacionalizovala.Preko noci UK se nasla u ogromnim dugovima.Kada su banke dobro poslovale profit je bio privatan sli su zato njihovi gubici postali narodni.Sad znate odgovor
Dusko Bulatovic
Evo uzmimo studentekads sam studirao prije 25 godina,na univerzitete je bilo besplatno ,pa su za vrijeme Blera uveli,£3000 skolarinu a evo nekoliko godina je £ 9000 godisnje.Neko je pedantno izracunao da ce studenti morati jednoga dana da vrate £87000. Lijepa cifra prije 15 godina je bila cijena dvosobnog stana .Djeca ce biti programirana lazima na skolovanju i jos za to programiranje ima debelo da plate.Uveli su ogromne skolarine da bi smanjili broj studenata,da studiraju samo ovi koji imaju novca,a ovi koji zavrse ima da vravaju kredit 20 godina.Pa ako ne mozes da vratis kredit ,onda ne mozes ni da kupis kucu ili stan preko banke a ako vec imas porodicu i radis onda moras da budes poslusan i da se ne bunis ako hoces da zadrzis i imas svoju porodicu.Uz sve to imamo svaki mjesec hiljade novih regulacija,na svakom koraku,ti prave restrikcije ,nesto novo izmisljaju da ti upropaste zivot.
Dusko Bulatovic
Ekonomija u UK je odavno posla nadolje.Cijene hrane su postale uzasno skupe,transport je preskup,skoro je jedan djecak kupio avionsku kartu za Mancester preko Njemacke,zato sto je bila jeftinija nego da je isao vozom.Nezaposlenost nije velika,ali plate stagniraju,Stanarina je nevjerovatno skupa,dvokrevetna soba nedeljno je £150.Zamislite dvosoban stan u Londonu je preko £2000 mjesecno a galopirajuce cijene ostalih troskova krecu se za porodicu od 4 clana minimalno £ 3000 .Ako zelite da kupite stan, u porodici morate da imate godisnje prihode minimum 65000 funti i onda ce se banke smilovati da vam daju kredit za kucu ,od 100 m2 koja ce da vas kosta £500 000.Ako cete negdje na ulici da kupite sendvic i vodu ,treba vam najmanje PET FUNTI. I to osrednjeg kvaliteta.Da ne pricamo o izlascima,utakmice,koncerti,pabovi.Ovo uglavnom vazi za juznu Englesku,ostatak ima manji standard i tezi zivot.Svake godine je sve gore.,i niko ne daje bilo kakvu nadu
Dusko Bulatovic
Britanska elita koja sistematski stoljecima radi o glavi svom narodu,toliko je izmanipulisala medije da lazu uoci referenduma da su na kraju i sami sebe ubijedili u fabrikovane lazi.Tako se prvi put ko zna od kada desilo da je narod dobio priliku da glasa i on je glasao bas onako kako je odgovaralo vecina,a ta vecina u Engleskoj je bila znacajna.Za izlazak je glasalo 17 miliona a za EU 15 miliona,preko 2 miliona razlike,sto nije mala brojka. I posle svega,Elita je ostala zbunjena,porazena i dotucena sopstvenim manipulacijama i lazima.Mediji i dalje forsiraju laznu sliku i to svi odreda,narocito ovi uticajni kao Guardian,FT,Times,Independent ili Telegraph.Niko od njih nece da prihvati da van Londona zivi vise od 45 miliona i oni su vecinom glasali protiv EU.Zasto su glasali je duga prica a ponudicu vam odgovore.
Aleksandar Fatic
Kada čovek čita ovaj, inače lepo napisan tekst, on ima dve mogućnosti: ili da ga razume kao zabavno štivo, što je svakako prijatnije, ili da ga shvati kao ozbiljan pokušaj komentarisanja "Bregzita", u kom slučaju mora biti veoma razočaran. Zaista je smešno sugerisati da je Bregzit začet u piceriji na aerodromu, te da je sproveden, eto tako, jer je neko to nekada najavio pa nije mogao da porekne. Velika Britanija nije banana država, nego zemlja u kojoj se politika promišlja vrlo dalekosežno, pa sve ono što se čini slučajnim, začetim u poslastičarnici ili u vozu, u stvari namerno deluje tako, a u suštini je vrlo racionalno. Autor ovog teksta je u pravu da u javnosti Velike Britanije trenutno postoji konfuzija, jer je reč o jednoj novoj eri, potpuno drugačijim okolnostima. Međutim, za godinu dana cela Evropa će biti u političkom, bezbednosnom i ekonomskom ne ne samo mi, neo, a Britanija će već biti daleko. Ne budimo naivni. Britanija je pametna zemlja, daleko najozbiljnija u Evropi.
Zoran Sretic
Novinar je preneo tvrdnje "Financial Times-s" u vezi sa razgovorom u restoranu. Neke ideje se zaista rađaju na neobičnim mestima i često nisu plod dobro promišljenog plana snažnog birokratskog aparata. Pri tome, novinski tekst da bi bio čitljiv mora biti i interesantan i lak. "Picerija" je svoju funkciju u tekstu odradila. Ne vidim podlogu u članku za vaš argument da je Velika Britanija prikazana kao banana država. Zaista VB ima verovatno najsposobniji činovnički aparat u EU, ali analize i policy dokumenti ponekad ne obuhvate sve neočekivane dobiti i troškove neke političke odluke (kao što je npr. očigledna podela unutar kraljevstva), ili ne budu do kraja pročitane naročito kada želiš da održiš partiju na okupu. Videćemo da li će činovničko aparat uspeti da izvuče iz pregovaračkog procesa sa EU maksimum i tržište i jedinstvo države. Oni za to imaju činovnički kapacitet, ali imaju ga i Nemačka, Francuska i Brisel. Ključ će verovatno biti u političkom kapacitetu a ne u birokratskom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja