utorak, 15.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ZELENA PLANETA

Norveška zabranjuje seču šuma

Usvajanjem novih zakona, država na severu Evrope postaće prva na svetu koja će se obavezati na „nultu seču stabala”, a spekuliše se da će do 2025. sa svojih puteva proterati vozila na fosilna goriva
(Фото Ројтерс/Н. Доче)

Norveški parlament uskoro će usvojiti zakone kojima se zabranjuje seča šuma, čime ova država na severu Evrope postaje prva na svetu koja će se obavezati na „nultu seču stabala”.

U skladu sa zelenom politikom, veoma razvijenom u ovom delu sveta, ali i činjenicom da je norveška vlada značajni finansijer globalnog projekta „Čuvanje šuma” (Forest Conservation), ovu odluku najvišeg zakonodavnog tela pozdravljaju ne samo ekološki aktivisti već i obični građani.

Kako je preneo „Independent”, Nils Herman Ranum, izvršni direktor norveške fondacije za šume, istakao je da je ovaj potez „važna pobeda u borbi za zaštitu pošumljenih delova sveta”.

„Svedoci smo da su mnoge velike kompanije prethodnih godina prihvatile obavezu da obustave proizvodnju robe koja je povezana sa uništavanjem šuma, ali to dosad nije bilo praćeno adekvatnim potezima vlada. Zato je veoma pozitivno što će norveška država postaviti takve okvire kada je reč o javnim nabavkama ali i o segmentu koje uređuje tržišno poslovanje”, rekao je Herman Ranum.

Seča pošumljenih delova planete direktno je odgovorna za povećanje emisije ugljen-dioksida u atmosferu od čak 44 odsto

U zaštiti biodiverziteta, kroz donošenje novih i usaglašavanje postojećih zakona, Norveška se još 2014. godine, zajedničkom deklaracijom sa Nemačkom i Velikom Britanijom na Samitu o klimi održanom u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, obavezala da će promovisati usvajanje nacionalnih politika koje sprečavaju dalje devastiranje šuma.

Seča pošumljenih delova planete direktno je odgovorna za povećanje emisije ugljen-dioksida u atmosferu od čak 44 odsto.

Države u kojima se besomučno krče „pluća planete” jesu Argentina, Bolivija, Paragvaj, Indonezija, Malezija... One koje su našle uspešan model borbe protiv krčenja površina pod stablima jesu upravo Norveška i Brazil. U ove dve zemlje godišnje se izdvaja po milijarda dolara kako bi se sprečila dalja seča šuma i prašume. U južnoameričkoj državi ova vrsta ekološke pošasti je smanjena za 75 odsto, čime je sačuvano čak 33.000 kvadratnih milja šume. Opstanak tih prostranstava u životu zaslužan je što se u atmosferu emituje manja količina ugljen-dioksida, jednaka trostrukoj količini zagađenja koje proizvedu svi automobili u SAD tokom 12 meseci.

Mediji u Norveškoj, kako je preneo „Hafington post”, spekulišu da je sledeći ekološki korak u toj zemlji biti zalaganje da do 2025. godine sa norveških puteva budu proterana sva vozila na fosilna goriva, to jest da postanu prva država u kojoj će se voziti samo električna vozila. Već danas skoro petina vozila (24 odsto) u Norveškoj ide na struju.

Komеntari11
7dbc5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

З. Баковић
Једна у низу утопија које долазе из "уређених" држава. На који начин мисле да санирају штете од последица природних непогода: сушења, ледлома, ветролома, пожара и сл.? На који начин ће вршити негу шума? Да ли ће дозволити да се шуме саме од себе развијају, или ће се њима плански газдовати по полифункционалним принципима уз спровођење адекватних узгојних и уређајних мера?! На који начин ће своје фабрике за финалну прераду дрвета снадбевати сировином - дрветом, вероватно из Румуније, балканских земаља и сл.?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja