nedelja, 05.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:31

Život Banata na Pajinim platnima

Tri slike u zajedničkom drvenom ramu dva sa četiri metra, uprava Vršca naručila od Paje Jovanovića da bi se njima grad predstavio na Milenijumskoj izložbi u Budimpešti – pre 120 godina
Autor: Jovica Danilovićutorak, 05.07.2016. u 09:00
„Вршачки триптихон” изложен у Апотеци на степеницама (Фото: Ј. Даниловић)

Vršac – Ovog leta jedno likovno delo izloženo u Apoteci na stepenicama, delu vršačkog Gradskog muzeja, slavi 120. rođendan. Reč je o „Vršačkom triptihonu”, radu čuvenog slikara Paje Jovanovića, rođenog u Vršcu (1859–1957), koji je gradska uprava naručila od njega. Povod za tadašnju ugarsku državu bio je značajan – trebalo je na odgovarajući način obeležiti 1.000 godina od dolaska Mađara u Karpatsku kotlinu. Kao kruna serije svečanosti tim povodom planirana je i Milenijumska izložba u Budimpešti, na kojoj je trebalo prikazati privredni i kulturni razvoj gradova.

Za gradsku upravu Vršca, koji je u to vreme bio značajan privredni i kulturni centar, nije bilo dileme: kod sugrađanina Paje Jovanovića, koji je u tom trenutku bio u Parizu, naručena je slika za predstavljanje privredne aktivnosti i kulture grada. Slikar je prihvatio i ponuđenu cenu od pozamašnih 5.000 forinti.

„Početak i priprema skica za slikanje ’Vršačkog triptihona’ burno su propraćeni u tadašnjoj lokalnoj veoma razvijenoj štampi. Recimo, ’Budućnost’ piše da je ’slikar iz Pariza, pismom od 21. januara 1895. godine, obavestio gradonačelnika da prima slikanje za proslavu Milenijuma, s obećanjem da će triptihon završiti do avgusta iste godine’. Isti list obaveštava čitaoce da ’g. Paja Jovanović, akademski slikar, stiže danas (7. maja 1895. godine) u našu varoš da pokupi motive za sliku, koju će varoš Vršac 1896. godine prilikom Zemaljske izložbe izložiti’”, priča za „Politiku” Dragana Kuručev, viši kustos Gradskog muzeja u Vršcu, inače, autor izuzetnog kataloga posvećenog Paji Jovanoviću, na srpskom i engleskom jeziku.

Kaže da su „na ’Vršačkom triptihonu’ razvijene teme privrede tipične za ovo područje”. Veliki slikar se opredelio za tri motiva: trgovinu, pijačni metež na glavnom gradskom trgu, vinogradarstvo, berbu grožđa, i ratarstvo, žetvu pšenice, sa Vršačkim planinama u pozadini. „Tema banatski žanr bila je apsolutno adekvatna, jer su se tada u germanskoj kulturi i umetnosti širili kult rada i predstava iz narodnog života.”

Dragana Kuručev pominje i zapažanje vršačkog „Srpstva” od 28. maja 1896. godine: „Pomenutu trojnu sliku izradio je g. Jovanović po narudžbi vršačke municipije, na kojoj je naslikao baš vršački predeo. Žetvu predstavljaju Srbi ratari vršački u narodnom odelu, berbu predstavljaju Srbi i Nemci, a sajam je slika vršačke nedeljne pijace, sa tipovima iz vršačke okoline.” Berba grožđa na starinski način, u centralnom je delu trodelne slike. Pokojni akademik Dejan Medaković je za „Berbu grožđa”, kao centralnu temu, na kojoj se vidi Kula na Vršačkom bregu i pruža pogled na beskrajne vinograde, rekao da je „u likovnom smislu najuspelija partija Vršačkog triptihona”.

Trodelna slika, veličine dva sa četiri metra, u ramu je ukrašenom duborezom, za čiju su izradu pravljeni i posebni crteži sa svim neophodnim podacima i uputstvima za majstore – umetnike. Zanimljiv je zapis Dragane Kuručev da su novine beležile i legendu da je „na srednjoj tabli – lepa Mila Mandukić, majka šahiste Bore Kostića (prvog srpskog velemajstora), nesuđena žena Jovanovića...”

„Vršački triptihon zauzeo je zapaženo mesto na Milenijumskoj izložbi. Našao se zapravo u centralnom delu Umetničkog paviljona, a malo se zna da je reprodukovan u pratećoj publikaciji ovog događaja”, otkriva Dragana Kuručev. Tim povodom vršačko „Srpstvo” prenosi pozitivne kritike i da je „izložbena porota dosudila nagrade mnogim Vrščanima, za različite delatnosti, a veliki srpski umetnik g. Paja Jovanović dobio je najviše priznanje – Milenijumsku medalju”.

Vrščani su emotivno vezani za svoj „Triptihon”. Možda i zato što umetnik nikada nije uradio kopiju s istim motivima, i što prema svom rodnom gradu nije bio široke ruke, već su njegova dela otkupljivana ili dobijana od vlasnika. Veliki slikar je Gradskom muzeju u Vršcu poklonio samo jedno platno – portret „Kompozitor Uroš Džimić”, iz 1902. godine. Ni u privatnim zbirkama Vrščana nema Paje Jovanovića. Dve čuvene slike, sa hrišćanskom tematikom, „Sveta majka Angelina” i „Čuda svetog Nikole” vlasništvo su Eparhije banatske u Vršcu.

Nisu ga dali Budimpešti

Viši kustos ovdašnjeg muzeja Ljiljana Bakić prenela nam je polemiku redakcije „Srpstva” i jednog mađarskog kritičara čiji je predlog bio da „Vršački triptihon” trajno ostane u Budimpešti, jer „su na slikama Mađari u Vršcu”. „Na ovoj slici je predstavljen grad Vršac, građani Vršca i okoline, Srbi i Nemci, i ta slika će krasiti grad Vršac”, odgovorila je redakcija „Srpstva”.

„Tako se i desilo. Gradska uprava, kao naručilac, odlučila je da sliku ustupi Gradskom muzeju na čuvanje, već u novembru 1896. godine”, rekla nam je Ljiljana Bakić.


Komentari1
e0d6b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ђомла
Какав је то уметник био... Реализам. Фан - тазија...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja