utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 03.07.2016. u 22:00 Ivana Albunović

Posle „bregzita” – koji je kredit najmanje zlo

I dalje je zlatno pravilo ako morate, zadužujte se u valuti u kojoj primate platu, poručuju stručnjaci
(Фото Пиксабеј)

Krediti u dinarima, i pre i posle „bregzita”, najbezbedniji su izbor za one koji nameravaju da posegnu za pozajmicom, poručuju finansijski stručnjaci. Jednostavno i zlatno pravilo je, kažu – zadužujte se u valuti u kojoj primate platu jer vas to oslobađa valutnog rizika.

Ali i dalje niko od bankara sa sigurnošću ne može da predvidi kako će se globalni ekonomski potresi odraziti na visinu kamate na dinarske pozajmice. A tek što su pale na oko deset odsto (i to ne svuda, ako se uzmu u obzir i drugi troškovi) i ustalile se na nekom pristojnijem, nižem nivou.

– Zato dileme nema: odabirom kredita koji je indeksiran u valutu u kojoj ne zarađujemo predstavlja svojevrsnu lutriju, a mi ostajemo nemi posmatrači – kaže Dušan Uzelac, direktor portala „Kamatica”. Prednost je i to, dodaje, što su ovakve pozajmice važećim regulativama stimulisane pa za njih nisu potrebni učešće i depozit. Ali obazrivost se i dalje preporučuje, naročito kada postoji dilema da li odabrati keš ili potrošački kredit. Kako kaže, banke često koriste marketinške trikove, dajući različita imena kreditima, ali prosta računica je ono što treba da nas opredeli.

– Potrošački kredit će banka uplatiti prodavcu gde ste nameravali da nešto kupite, nemojte se zaletati, iako zvuči povoljnije i jednostavnije. Ako je gotovinski kredit jeftiniji od potrošačkog, a zna da bude, uzmite keš i sami ga dajte prodavcu– savetuje naš sagovornik.

Što se tiče kamata, finansijski stručnjaci za sada mogu da konstatuju da su kamatne stope trenutno u trendu pada jer su povećane bankarske aktivnosti i konkurencija. Do toga je došlo pre svega jer su obezbedile jeftine izvore finansiranja sa niskim pasivnim kamatama koje su davale štedišama. Tako se ostvario prostor za snižavanja aktivnih kamatnih stopa koje banke traže prilikom prodaje kredita.

Kako sada stvari stoje, muke zaduženih u švajcarcima izgleda su bile nauk mnogima da se u poslednje vreme sve više klone čak i pozajmica u evrima. U Narodnoj banci Srbije kažu da je poslednje četiri godine zabeležen konstantan rast učešća dinarskih kredita u ukupnoj zaduženosti građana. Prema poslednjim podacima iz maja ove godine dinarske pozajmice činile su 45 odsto ukupnih kredita.

– Krajem 2012. ovo učešće je iznosilo oko 35 odsto, što ukazuje na to da su ovakve pozajmice sve traženije. Na to su uticale niže kamatne stope na dinarske kredite, ali i niska i stabilna inflacija, objasnili su u NBS. Ubedljivo najzastupljeniji i dalje su gotovinski krediti koji čine čak 80 odsto ukupnih dinarskih kredita.

Na pitanje da li se posle potresa tržišta izazvanih „bregzitom” može očekivati rast kamata na dinarske kredite, nismo dobili najkonkretniji odgovor i procenu. Rečeno nam je da u NBS očekuju „očuvanje postignute cenovne i finansijske stabilnosti”, a da će instrumente koji su im na raspolaganju koristiti u tom cilju.

Nenad Gujaničić iz Vajs brokera, međutim, ističe da je stepen dinarizacije naše ekonomije i dalje nizak, pa se većina kreditne aktivnosti odvija u stranoj valuti. A kada govori o efektima „bregzita”, kaže da će, svakako, od dubine njegovih posledica zavisiti i dalji položaj evropskih valuta. Ako se kriza dodatno produbi, moglo bi da dođe do domino efekta na neke druge zemlje EU. Onda je jasno da će i švajcarac jačati i praviti probleme dužnicima u ovoj valuti.

– U tom slučaju doći će i do slabljenja evra što bi u perspektivi moglo da dovede do rasta kamata na ovu valutu i skupljim pozajmicama. Dakle, u slučaju scenarija dublje krize u evrozoni, loše će proći i vlasnici kredita u švajcarcima i oni u evrima ? ističe Gujaničić.

U slučaju blagih posledica, u daljem periodu možemo da očekujemo niske kamate u evrozoni, dok bi tek sa oporavkom ovog ekonomskog bloka mogli očekivati više kamate i skuplje kredite. Uporedo, doći će i do slabljenja švajcarskog franka.

Komentari1
d37b5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

саВа
"задужујте се у валути у којој примате плату " Тако је, поздрављам предлог

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja