utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 06.07.2016. u 08:15 M. Kremenović

Šta je predsednik Skupštine RS rekao o zaposlenju snahe

Neka se izvrše sve provere, ja sam za zakonitost rada, poručio Nedeljko Čubrilović čija snaha je dobila posao sa 6,78 dok je iza nje ostala devojka sa prosekom tokom studija 9,57
Зорица Сејмановић (Фото М. Кременовић)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Nakon što su mediji pre desetak dana ukazali na neobičan konkurs na kom je na mesto pripravnika pedagoga u banjalučkoj Osnovnoj školi „Aleksa Šantić” zaposlena snaha predsednika Skupštine RS Nedeljka Čubrilovića – ostavivši iza sebe na listi kandidate sa znatno boljim kvalifikacijama – o tome se oglasio i prvi parlamentarac Srpske.

Čubrilović, koji je potpredsednik DNS-a, stranke koja je deo vladajuće koalicije u Banjaluci, naime, u celoj toj stvari sa zaposlenjem njegove snahe ne vidi ništa sporno i kaže da nema razloga za komentar. „Verujem u institucije, neka se izvrše sve provere, ja sam za zakonitost rada”, kaže Čubrilović, prenose banjalučki mediji.

Međutim, baš na zakonitost i rad institucija u procesu zaposlenja se jeste požalila Zorica Sejmanović, diplomirani pedagog sa prosekom ocena 9,57, tačnije na proceduru sprovođenja konkursa za posao, koja je naglašavala da u pismu javnosti i obraćanju medijima nikog lično nije pominjala.

Ona se i „Politici” nedavno otvorila uverena isključivo u to da tročlana komisija nije savesno obavila posao. Stoga i jeste donekle ironično to što se predsednik Skupštine RS skriva iza institucija i načina sprovođenja konkursa koje i dozvoljavaju ovakve eventualne manipulacije u selekciji najboljih za posao u državnoj službi.

„Uložila sam žalbu Glavnoj republičkoj inspekciji, Prosvetnoj inspekciji RS i Školskom odboru, ali ni sa jedne od te tri strane nisam dobila odgovor, iako je prošao zakonski rok od osam dana u kom su obavezni da odgovore na žalbu”, kaže Sejmanovićeva.

Mediji godinama podsećaju na to da su pravilnici za zaposlenje u školama podešeni tako da se davanjem najviše bodova za intervju koji može i najčešće jeste subjektivna ocena članova ispitne komisije manipuliše izborom poželjnog kandidata. Komisija sastavljena od tri člana Zoričin test je bodovala sa 1,55, a usmeni ispit sa tri boda.

Time je na prvo mesto došla kandidatkinja sa fakultetskim prosekom 6,78, ali osvojenih 3,35 bodova na testu i pet bodova na usmenom delu ispita pa je u konačnom zbiru imala 15,38 bodova, dok je Zorica kao drugoplasirana imala 14,62 boda.

Komеntari8
32ed1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

propovednik marks moskva
Mogu raditi šta hoće dok su na vlasti jer su nas kupili sa par kilometara asfalta i desetak uličnih bandera a sad nas godinama deru.Nigde u institucijama Srpske ne mogu raditi deca nas običnih ljudi bivših boraca,samo deca političara i njihovih jarana i familija.Takva je situacija bilo koja stranka da vlada.Sve do revolucije nedaj bože kažu oni.
Леон Давидович
То вам је она политика : Нека је добро мени и мојим људима. То јест рођацима, партијским друговима, пријатељима итд. А остали ? Ма они као и да нису исти народ, као да нису исти грађани, шта је кога брига за тим осталим. Ни је ли и то један од разлога што је Срба у РС све мање и мање.
Bato
Umjesto reagovanja svakodnevnih na zloupotrebe bodovnog sistema prilikom zaposljavanja predlazem da se ispita porijeklo imovine svih politicara i onih n funkcijama i onih koji to nisu uspjeli,na lokalnom i republickom nivou.Sve pokradeno i oteto od naroda a sto se nalazi u RS da se nacionalizuje i vrati narodu,i onda vise nece biti vazno ko se zaposljava.Nazalost sve je otudjeno u tranziciji koja je bila lopovska kao i u cijeloj istocnoj Evropi,na jednoj strani milioneri preko noci i na drugoj sirotinja preko noci.Partije se utrkuju da zauzmu vlast i prvo cemu se raduju je buzdet.Budzet je nas radosno klicu.A penzije presusuju,fondovi zdravstvenog skoro suvi,cijene rastu,niko ne zna zasto.marka kovertibilna i cvrsta,inflacija skoro 0 a cijene rastu,najskuplji lijekovi u regionu.Pa sta vazno je da elite i tajkuni uzivaju.
mozda mozda
ja bih zaposlio zoricu odmah!
Lajavi
Mislio sam kako se nikad neću složiti sa tvojim komentarom, kad ono...
Анка
Није увијек најспособнији онај тко има најбоље оцијене у свједочанству. Теорија је једно, а пракса друго. Зато је јако важно код запошљавања, проћи кроз објективан интервју, да бих се утврдиле и друге способности, потребне за обављање посла. Ако особе које раде на таквим мјестима не обављају свој посао коректно, онда неби требале то да раде. Држава мора да буде држава свих грађана, институције су темељ који не смије да буде труо.
Леон Давидович
Па лиценце за разне области делатности су само уведене да људима узимају новац. На пример неко заврши економски факултет и наравно да је тамо слушао и предмет књиговодство и сада не може бити обични књиговођа ако нема положену лиценцу? Па шта је онда факултет, шта се тамо учи? Наравно да ако се људи у пракси баве тим послом да ће пратити законе и правилнике из те области свакога дана. Навео сам пример економиста ( то није моја струка) зато што ми то делује онако баш као уверљив пример злоупотребе тих лиценци.
Aleksandar
Zato treba da se polažu licence za profesore i nastavnike koja se obnavlja svake godine i koja garantuje da je taj neko sposoban da radi sa ljudima i ima sve kvalitete profesora. To ne bi trebalo da ceni tročlana, uvek druga, komisija po čisto subjektivnom sudu. Pitanje je da li je tročlana komisija kompetentna da rasuđuje ko jeste za profesora a ko nije, tj pitanje je da li su svi članovi tročlane komisije sposobni da budu profesori ili pedagozi. To što su u komisji samo znači da su se zaposli nešto pre kandidata koga intervjuišu i često se ni malo ne doznaju u predmet koji kandidat predaje niti u kriterijume njegovog budućeg rada.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja