nedelja, 06.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 08.07.2016. u 21:05 A. Telesković

Srpski dug raste i zbog prekookeanskih odluka

Kakve veze sa našom ekonomijom ima odluka članova Feda, koji zaseda miljama daleko, ili sa ishodom referenduma u Britaniji
(Фото Ројтерс)

Dženet Jelen, šefica američkih Federalnih rezervi (Fed) nijedan dolar nije pozajmila Srbiji, ali njeni potezi i te kako mogu da utiču na rast srpskog javnog duga. Kakve veze sa našom ekonomijom ima odluka članova Feda, koji zaseda miljama daleko preko Atlantskog okeana? Kako se ovih dana nagađa, kreatori američke monetarne politike podeljeni su u pogledu procene da li će ekonomski uslovi u SAD biti dovoljno snažni za skorije povećanje kamatne stope.

U zavisnosti od toga da li će kamate ostati iste ili će se povećati zavisi vrednost dolara. Trećina srpskog javnog duga je u američkoj valuti, tako da sa rastom dolara, naše zaduženje zbog kursnih razlika, može preko noći da poraste. Poslednji put to se dogodilo dan nakon referenduma u Britaniji. Iako građani Srbije nisu imali nikakve veze sa tim da li će Englezi 23. juna zaokružiti odlazak ili ostanak, naš javni dug, izražen u evrima je u jednom danu porastao za oko 150 miliona evra, a da država nije pozajmila ni dinar.

Pojedini članovi Fedovog Federalnog komiteta za operacije na otvorenom tržištu, sada su ukazali na značajno poboljšanje situacije na tržištu rada i signale rasta inflacije, što ide u prilog podizanju ultraniskih kamatnih stopa, prenosi agencija Frans pres. Fed se, međutim, na poslednjem zasedanju održanom polovinom juna, suzdržao od te odluke, jer su drugi članovi Komiteta tvrdili da je ekonomija izložena velikim rizicima.

Iz tog razloga, zakonodavci su zadržali nepromenjenu referentnu kamatnu stopu na nivou u rasponu od 0,25 do 0,50 odsto, posle skromnog povećanja u decembru sa nultog nivoa, na kom je bila „zakucana” sedam godina.

Iako se očekivalo da će vrednost dolara porasti nakon što je Fed, sredinom decembra prošle godine povećao kamate, to se nije dogodilo. U poređenju sa srpskom nacionalnom valutom, vrednost dolara je 15. decembra 2015. godine i juče bila gotovo identična (oko 112 dinara za dolar). Čak je početkom godine dolar slabio, pa je po tom osnovu, preračunato u evre, naš javni dug bio manji za nekoliko stotina miliona dolara. Kako se dogodilo da je kurs dolara prevario tržišna očekivanja?

Prema tumačenju Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, ponekad, nakon što Fed poveća kamate, rast dolara bude mnogo veći od realnog.

– Kasnije na tržištu dođe do prilagođavanja, odnosno slabljenja valute. Takođe, može da se dogodi da dolar poče da raste već onog trenutka kad se najavi mogućnost dizanja kamata. I da se taj rast iscrpi onog trenutka kad Fed objavi da je povećao kamate – kaže profesor Arsić.

Čini se da se to dogodilo prošle godine. Tokom cele 2015. Fed je najavljivao mogućnost povećanja kamata i nekoliko puta izblefirao i prevario tržište. Povećanje kamata dogodilo se tek krajem godine. Srpski javni dug je, zbog značajnog dolarskog udela, prošle godine porastao za čak milijardu evra.

Od početka godine do kraja novembra dolar je ojačao 13 odsto u odnosu na evro. Prema podacima Fiskalnog saveta, time se javni dug povećao za skoro tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. O kolikim parama je reč najbolje ilustruje podatak da su dolarske valutne razlike, čak veće od ukupnog manjka u državnoj kasi koji je ostvaren prošle godine.

Nezvanično, u Ministarstvu finansija kažu da imaju dovoljno dolarske likvidnosti da, u slučaju da američka valuta počne da jača, dospele obaveze platimo u dolarima i da, na taj način, država ne izgubi na valutnim razlikama. I premijer Aleksandar Vučić nedavno je, komentarišući posledice bregzita po Srbiju rekao da smo se, kada je o dolarskom delu javnog duga, „dobro hedžovali”. Što praktično znači da smo se zaštitili od valutnih rizika.

Milojko Arsić zaključuje da je, kada je o eventualnom rastu dolara reč, mnogo veća briga ono što se trenutno događa u Evropi i nestabilnost koja je na valutnom tržištu izazvana slabljenjem funte, nego kakvu će odluku Fed doneti. Pri tom, za sada nema ozbiljnijih najava da će kamate u Americi biti veće.

Komentari7
03bd7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Srdjan Campi
FED je akcionarsko drustvo. Privatna banka. Isto kao i Banka Engleske i Italije. Najveci akcionar u Italiji je Inteza Sao Paolo. Sve je namesteno da bogatiju budu jos bogatiji a siromasni jos siromasniji. Godinama unazad tvrdim da ceo svet moze da zivi dobro, da nema gladnih da nema ratova. Sredstva rada su toliko uznapredovala da bi ceo svet, svaki covek mogao da radi samo 2 (dva) sata a da ostalo vreme provodimo u misaonim aktivnostima, druzenju, putovanju. Ali ne zivimo tako, jel da? Ako izracunate koliko milijardi drze bogati shvaticete da je to stotinak puta vise nego sve sto vredi na Planeti Zemlji. Cemu to? "Zlatna milijarda". To je cilj. Devetsto miliona bogatih i 100 miliona robova koji ce ih opsluzivati. To je buducnost prijatelja AV. Samo nema mesta tamo za AV. Mislim, ima. Pokazao je se kao dobar sluga.
Какве везе са нашом економијом има..
Александар Вучић, он је пријатељ Тонија Блера, који га саветује шта и како, а Блер без Буша не може. Ја бих рекао да је рачун ту.
pametnjakovic mladji
Gledajmo to ovako, ako poraste vrednost dolara, deo naseg duga koji smo uzeli u evrima vredece manje dolara, pa ce se nas ukupan dug izrazen u dolarima smanjiti.
Mustafa Aga
Kod nas dug raste bez obzira sta se desava u svetu...Da li cene ili kamate rastu ili padaju...Za nase gradjane je uvek nesto u minusu...
Солвентни Србин
Је л' могуће да су нам владари толико глупљи од просечног Србина? Просечни Србин који штеди купује три валуте - евро, долар и швајцарац. Купује најјефтинију, продаје најскупљу, тако не губи. У њујоршком селу то се зове "диверзификација портфолија". Може ли наша влада, народна банка и експертиза бар толико да укључи мозак, па да се задужује у различим валутама, ако није паметна да нешто уштеди?
Извинте
Не може јер то њима лично одговара. Где ви живите?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja