ponedeljak, 09.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:04

Trgovci duguju dobavljačima više nego građani bankama

Sektor trgovine prošle godine zarobio je oko 6,4 milijarde evra što je više i od ukupnog kreditnog duga građana prema bankama, koji iznosi oko 6,2 milijarde evra
Autor: Ivana Albunovićpetak, 08.07.2016. u 22:00
Водећи трговински ланци тврде да никоме ништа не дугују (Фото Драган Јевремовић)

Trgovci na veliko i malo prošle godine ostali su dužni dobavljačima oko 6,4 milijarde evra. Količina novca koja je na taj način zarobljena, i sve ozbiljnije preti da uguši i to malo zdravih preduzeća, jednaka je petini BDP-a Srbije, odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana.

Neizmirene obaveze trgovaca prema proizvođačima nešto su veće i od ukupnog zaduženju građana Srbije koji, prema poslednjim podacima, bankama duguju oko 6, 2 milijarde evra.  

Prema godišnjem finansijskom izveštaju Agencije za privredne registre obaveze iz poslovanja trgovine na veliko i malo bile su oko 777,5 milijardi dinara što je za sedam odsto više nego u 2014. godini.

Kako su objasnili, ova stavka u izveštaju obuhvata najvećim delom obaveze prema dobavljačima, te se slobodno može reći da su ovo isključivo dugovanja prema njima. Reč je o kratkoročnim obavezama trgovinskog sektora nastalim, najvećim delom, iz poslovanja u toku prošle godine.

Ali ko su najveći dužnici među njima za sada može samo da se pretpostavlja. U APR-u su nam rekli da nisu u prilici da ih imenuju niti da iznose pojedinačne podatke.

– Po završetku obrade redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2015. godinu biće objavljeni njihovi pojedinačni izveštaji pa će biti poznato koje kompanije imaju najveće obaveze iz poslovanja u bilansima stanja – kažu u APR-u. 

Iako su najveći trgovinski lanci „Delez” i „Merkator S”  demantovali da ikome išta duguju predstavnici APR-a ranije su upozorili da je primećeno da upravo velike trgovinske kuće prednjače u nepoštovanju zakonskih rokova isplate dobavljačima i na taj način, zarobljenim novcem, kreditiraju svoje poslovanje. I istraživanje „Politike” ukazuje da se rokovi isplate od 60 dana poštuju samo na papiru i važe mahom samo za velike distributere bez čije se robe ne može, poput „Koka-Kole” ili distributera mlečnih proizvoda, praška, konditora...

Prema mišljenju ekonomskog analitičara Saše Đogovića najveći deo dugovanja povukli su veći trgovinski lanci, i to ne samo iz sektora prehrane, koji imaju jak ucenjivački potencijal i koji očigledno koriste svoje pozicije. Većina njih posluje i u regionu što ih dodatno ojačava u postavljanju uslova prema proizvođačima koji su u nepovoljnoj poziciji. Zato oni ćute i ponašaju se po principu – daj šta daš, odnosno kad daš.

– Sada već možemo da se zapitamo da li postoji i kartelsko povezivanje tih velikih igrača u smislu pregovaranja sa dobavljačima. Dolazak novih trgovaca možda bi mogao da im pomrsi konce, ali videćemo, možda će se i oni uklopiti u naše prilike – kaže Đogović. Javna je tajna da u praksi trgovci i dobavljači svoje odnose regulišu klasičnim obligacionim odnosima (ugovorima) kojim pored ostalog uređuju i rokove plaćanja robe i koji mogu biti kraći ili duži od onih koje je zakon propisao.

– Nije teško zaključiti na kakve uslove sve pristaju mali proizvođači, koji nemaju mogućnost da svoju robu plasiraju na tržište, kako bi se domogli polica velikih lanaca. Jedino rešenje za njih su bankarske garancije ali takve pregovore sa velikim trgovcima mogu da vode samo finansijski najmoćniji među njima – kaže naš sagovornika koji je želeo da ostane anoniman. Dodaje da zbog toga cveta tržište potraživanja, odnosno prodaje dugova uz određenu nadoknadu.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić ne vidi razlog rasta dugovanja trgovine prema dobavljačima u odnosu na 2014. Kako kaže, potrebno je da se uradi ozbiljnija analiza i vidi koje su kompanije napravile toliki dug. Srećna je okolnost, kaže, što se ovakva situacija nije prelila na potrošače budući da su cene ostale stabilne.

– Prethodnih godina su problemi nenaplativih potraživanja bili ukalkulisani u cenu bilo proizvođačku ili prodajnu, pa smo po tom osnovu imali visoku inflaciju. U ovom trenutku inflacija, svakako, nije problem, kao ni slabljenje dinara. Imamo i bankarski sektor koji je visoko likvidan i spreman da podrži privredu. Ne vidim poseban ekonomski razlog za porast dugovanja u tom sektoru – objašnjava Nikolić.

Od aprila 2013. na snazi je Zakon o rokovima plaćanja. Opštine i javna preduzeća obavezni su da plaćaju u roku do 45, a privatne firme do 60 dana. Očekivalo se da će ti propisi bar malo skratiti lanac neplaćanja koji godinama opterećuje nacionalnu ekonomiju. Ali to se nije dogodilo.  Prema podacima NBS koje je „Politika” objavila, od marta 2013. do marta 2015. godine, stalno se povećava broj pravnih lica i preduzetnika čiji su račini zbog dugova bili u blokadi. Do početka primene novih propisa prosečan rok naplate u Srbiji bio je 134 dana. Ovo je pokazala anketa koju je Unija poslodavaca sprovela u 414 preduzeća i kod 104 preduzetnika.


Komentari16
744eb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milojica Dragicev
Ne zaboravite da dobavljaci preko svojih komercijalista putujucih i te kako uvaljuju trgovcima i potrebne i nepotrebne stvari,veoma visoko marzirane od strane dobavljaca,koje se tesko prodaju. O napadnosti komercijalista poznatih dobavljaca necu ni da pricam.
Лајави
И чисто да знате да би ваша роба била на рафу великих трговинских ланаца, морате и да подмитите неког директора у овим компанијама цифра није испод 1.000.000 динара. А за тим и тај мито укалкулиште у цену производа, затим укалкулишете и то што вам не плаћају на време. А све то на крају плате грађани кроз МП цену.
Bankarka
Ovako stvari funkcionisu: veliki kupci poput pomenutih i nepomenutih trgovinskih lanaca svojim dobavljacima duguju od 60-90 dana (vecim), manjim sigurna sam i duzi period. Kada kazem vecim mislim na industrije mesa, povrtare koji im isporucuju velike kolicine robe i sl. Tu nastupamo mi iz banaka, zatvarajuci taj jaz u finansiranju koji je vestacki stvoren tako sto je ova drzava velikim igracima omogucila zakonski odredjenje valute placanja. Ima i onih koji mogu bez kredita ali su u manjini, ali je, s moje tacke gledista, kao obicnog gradjanina, zalosno sto se stotine hiljada ljudi stavljaju u potlacenu poziciju da bi se velikim kapitalistima poput Deleza i Merkatora dzepovi jos vise napunili.
Balkanska ruta
Svi znamo da bankari nisu obicni gradjani. Ono sto ne znamo jeste to da banke ucestvuju u stimulisanju rada na crno i omogucavaju da se krug zatvori. Odobravaju kredite firmama sa "trulim" bilansima a potrosacima kredite poklapanjem cele plate. Jer znaju da i jedni i drugi rate placaju iz novca "na ruke".
Preporučujem 4
Mina S.
Zato propadaju male firme i mladi odustaju od pokretanja svog biznisa. Zasto se drzava neumesa?
Miki
Pa to je sistem trgovanja u Srbiji, jedina razlika je sto su pre 10ak godina svi kukali na Miskovica i deltu, a sada ne smeju na nikog, jer je u pitanju par velikih trgovina koje drze stranci, i ako krenes da se bunis, pljujes, tuzis, isplate te i to je kraj tvog trgovanja, vise nigde ne mozes da udjes...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja