petak, 24.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:33

Srbija u kragujevačkom ćorsokaku

Kako država da izgradi južnu obilaznicu, kada su na trasi te saobraćajnice „Fijatovi“ kooperanti podigli svoje pogone
Autor: Brane Kartalovićnedelja, 10.07.2016. u 09:15
Да ли се држава обавезала да уреди инфраструктуру око Крагујевца знају само потписници уговора са Фијатом (Фото С. Радовановић)

Kragujevac – Naša država se obavezala da će izgraditi novi put od Kragujevca do Batočine, da će modernizovati deo pruge od Lapova ka Kragujevcu, kao i da će završiti obe kragujevačke obilaznice, i južnu i severnu. Otkud to znamo, ako već niko nije video ugovor koji je Vlada Srbije potpisala sa „Fijatom“ 29. septembra 2008.

Dobro znamo da taj ugovor sadrži stotine „zatamnjenih“ klauzula čiji je sadržaj nedostupan javnosti. U pitanju je „strogo čuvana poslovna tajna“ koju ne sme da otkrije ni mandatar za premijera Aleksandar Vučić. Šta su potpisali, i kakve su obaveze nametnuli državi, znaju oni koji su „Fijat“ doveli u Srbiju: Boris Tadić, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić. Ali i oni su se, kad je reč o ugovoru sa Italijanima, „zavetovali“ na ćutanje.

Pa otkud, onda, znamo da se država obavezala da će, zarad „Fijata“, Kragujevac dobiti novu, modernu infrastrukturu.

Nama, kragujevačkim novinarima, to su poslednjih šest-sedam godina govorili svi gradski funkcioneri, a mi smo te izjave uzimali zdravo za gotovo i prenosili ih dalje.

Ali ti gradski funkcioneri su nam, takođe, govorili i da će Kragujevac, zarad „Fijata“, dobiti i aerodrom. Doduše, ne za velike, već samo za male avione i poneki helikopter. Navodno, aerodrom je trebalo da se pravi negde u gružanskoj ravnici, petnaestak kilometara od Kragujevca. Govorili su nam i da će zbog „Fijata“ ovaj grad morati da dobije i besplatni bežični internet. Bila je to politička „garnitura“ grada koju je oko sebe okupio bivši gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović.

„Ma, zovite ga kako god hoćete, samo ga završite“, uzviknuo je jednom prilikom iznervirani Stevanović, ne mogavši više da istrpi ista pitanja novinara o kragujevačkom putu ka Batočini. Druga kolovozna traka tog puta počela je da se gradi s jeseni 2004, a ni do danas nije završena. U potpunosti je izgrađeno i u saobraćaj pušteno desetak kilometara kroz kragujevačku teritoriju, batočinski i manji deo ovog puta kroz Lapovo, ukupne dužine 25 kilometara, još čekaju na „presecanje vrpce“.

Problemi sa eksproprijacijom zemljišta, dozvolama i projektima usporili su završetak radova. Ali nedavno je mandatar Vučić čvrsto obećao da će put biti završen do 2018. To je rekao, ali eksplicitno nije pomenuo da je to obaveza države koja proističe iz ugovora sa „Fijatom“.

I o projektu modernizacije, odnosno elektrifikacije pruge od Lapova do Kragujevca takođe se malo zna. Jesu kragujevački političari i o tome govorili, ali taj projekat niko nikad nije video. Ni „Železnice Srbije“ se tim povodom nisu oglašavale.

Severna obilaznica, alternativa „južnoj“, ukupne dužine oko 17 kilometara, nije odmakla dalje od početka: za desetak godina izgrađeno je tek oko dva kilometra, od kružnog toka kod Đurđevdanskog krsta, do divlje deponije u kragujevačkom prigradskom naselju Petrovac. Osim novčanih, i ovu saobraćajnicu su zaustavili imovinsko-pravni problemi, po kojima je Kragujevac postao poznat širom zemlje i regiona.

Šta tek reći o „starijoj“ južnoj obilaznici, koja je počela da se gradi još pre četvrt veka. Nezgodan teren opterećen klizištima, pa još i tunel ispod Metinog brda, ukupne dužine 1,5 kilometara. Za taj građevinski poduhvat bili su sposobni samo Kinezi, ali su se oni, posle političkih dogovora, preselili na gradilište u Beogradu – most „Mihajlo Pupin“.

Ni povodom ovih saobraćajnica naši državnici se nisu oglašavali, u smislu da će te obilaznice, zarad „Fijata“ i Kragujevca, biti izgrađene novcem srpskih poreskih obveznika.

Uostalom, južna obilaznica više i ne može da se završi, bar ne onako kako je planirano. Naime, na trasi te saobraćajnice, u prigradskom naselju Grošnica, na mestu gde je nekad bila kasarna, „Fijatovi“ kooperanti su podigli svoje pogone i „preprečili“ put.

To nam je, u jednom nezvaničnom razgovoru, saopštila Mira Ćirić, bivša direktorka kragujevačke Direkcije za urbanizam i izgradnju. Još nam je rekla da su Italijani, čak, bili spremni da svoje kooperante presele u Vojvodinu, ako se Kragujevac ne složi sa „poprečnim“ položajem fabrika. Sad kragujevački planeri razmišljaju: da li da se promeni trasa južne obilaznice ili da se, možda, izgradi nadvožnjak koji bi „preskočio“ pogone „Fijatovih“ kooperanata. To je zvanična dilema.

To je, međutim, samo kragujevačka dilema. Država zna šta treba da gradi i u šta hoće da investira – ne u kragujevačke ćorsokake, nego u saobraćajnicu međunarodnog karaktera, autoput Niš–Priština–Drač.


Komentari13
e7ad8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sava Trifunovic
Kada se sve ovo procita sta je uradeno u vezi sa fijatom zbog zaposljavanja 2500-3000 radnika i cuje ono sto je nas predsednik izjavio posle obilasaka Kg.da i sam ne zna staje sve od strane prethodne vlasti prihvaceno,onda to ne zasluzuje nikakav komentar vec jednostavno zakljucak: - sve ih treba pokupiti i za primer pohapsiti i da nikome drugome tako nesto vise nikadai ni na um da padne jer dok se to jednom ne ucini postoji latantna opasnost da se takve stvari i dalje desavaju a ja sam siguran da je takva vrsta konspirativnosti uvek indikator mutnih koruptivnih cinjenja. Katastrofa je pod plastom privatizacije prodajom unistiti stotinu i vise hiljada radnih mesta zbog otvaranja 2500-3000 mesta u fijatovoj mesovitoj firmi sa nama.Prosto je neverovatno sta se to sve cini sa nasim ljudima i jednostav-no se ne razmislja o tome da i sam narod ima odredeni prag tolerancije kada se pocinje sa cudima iz ne tako davne proslosti i sa epilogom koji i ne mora da bude ovoliko los kao ovaj
Dušan Kragujevac
Šta reći o putu i pruzi u 21.veku.Šta reći o teritoriji kuda prolaze-ne postoji jednostavniji teren za izgradnju.Šta reći o pitanju zašto se ne gradi?Nesporno je da smo bankrot ali imamo 2.000.000 nezaposlenih i možemo da izradimo sve ručno pogledajte vreme posle II svetskog rata pustite filmove i da kopiramo to takođe teško vreme...Ovako sedimo kao babe a Bog nam dao glavu,ruke,noge...
Ратко
Уговор је, можда, у време потписивања и био унеколико оправдан. Преузимати такве "морске" обавезе данас, одн. толико улагати у погон за прављење аута, веома је упитно. У свету се аутомобили већ производе у домаћој радиности.
srdjan
Novinar je upotrebio stilsku figuru koja se zove ironija.
Milutin Tatalovic
Kragujevac da bi posato grad mora da ima izgradjenu zaobilzanicu. Nedopustivo je da iz pravca Kraljeva kroz grad prolaze šleperi svakodnevno u enormnom broju, njihov broj je zapanjujući, a kreću se "tranzitom" a isti prolazi kroz gotovo sam centar grada, Bulevarom Kraljice Marije i ulicom Radoja Domanovića gde su smeštene kragujevačke srednje škole. Ništa nije bolje ni ulicom Kneza Mihaila. Prioritet, čak veći od auto-pta do Batočine je zaobilaznica. Njome se dobija mnogo, i grad bi tada svoje ulice "otvorio" biciklistima kao u svim evropskim gradovima izgradnjom biciklističkih staza, majkama sa decom koje guraju u kolicima i svim građanima koji bi se kretali semsetrano bez agresije teških kamiona i automobila koji prolaze kroz Kragujevac. Do tada ovo je opšti haos i totalna ludnica. Takođe, potpune je nenormalno da se u sadašnjim okolnostima tranzitna zona podrazumeva ulicom Radoja Domanovića umesto Kneza Mihaila. Taj koji je to tako rešio je katastrofalno pogrešio!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja