utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 10.07.2016. u 13:23

„Balkanska ruta puteva droge pomera se ka istoku”

(Фото З. Анастасијевић)

Putevi droge poslednjih godina menjaju svoju trasu, pa se tradicionalna centralna „balkanska ruta” na kojoj se nalazi Srbija, pomera ka istoku - tačnije prema Bugarskoj i Rumuniji, rečeno je danas Tanjugu u Kancelariji Vlade Srbije za borbu protiv droga.

Do ovog pomeranja „balkanske rute”, došlo je, kako navode, pre svega što krijumčari droge, posebno heroina, koji kreću sa područja Avganistana ili Turske, kada uđu na teritoriju Bugarske - oni su ušli na teritoriju EU.

„Sem male i sporadične kontrole na granici Rumunije i Bugarske, oni imaju otvoren put ka zemljama EU, što je krajnja destinacija narkotika”, rekao je Tanjugu direktor Kancelarije za borbu protiv droga Milan Pekić.

Prema njegovim rečima, novi putevi i novi trendovi u krijumčarenju jesu da se droga prenosi preko Crnog mora, što pokazuju sve češće zaplene i kokaina i heroina u lukama.

Najveći broj zaplena, kako je naveo, izvršen je u luci Konstanca u Rumuniji, koja je najveća crnomorska luka, ukazao je Pekić.

Kada je u pitanju Srbija i „balkanska ruta”, obaveštajni podaci iz policije ukazuju da se veći deo narkotika ilegalnim putevima unosi iz Makedonije na Kosovo i Metohiju, a potom se drugim kanalima unosi na teritoriju centralnog dela Srbije.

Takođe tu je distribucija iz Albanije i Crne Gore ka krajnjim destinacijama u EU, najčešće je reč o krijumčarenju marihuane.

S druge strane, na područjima na kojima se proizvodi heroin, kao što su Avganistan i Turska, veoma je tražen prekursor anhidrid sirćetne kiseline, koji je neophodan u procesu proizvodnje heroina.

Anhidrid se zato krijumčari u suprotnom smeru - sa područja Evrope u zemlje proizvođače heroina.

Kada je u pitanju domaće „tržište”, u toku 2015. godine u Srbiji je zaplenjeno 1.6 tona i 234.300 komada različitih vrsta droga, i to u 6.419 policijskih akcija.

Međutim, kolika količina zabranjenih narkotika stigne na ulice odnosno do zavisnika, teško je još uvek reći, ali se procenjuje da se ukupan broj zavisnika u Srbiji kreće između 60.000 do 80.000.

Upravo jedan deo posla Kancelarije za borbu protiv droga, koja je krajem prošle godine počela sa radom, jeste da uspostavi efikasan sistem evidentiranja svih ljudi koji su na neki način došli u kontakt sa drogom, istakao je Pekić.

Prema podacima Kancelarije (koji su dobijeni od MUP-a Srbije), u toku prošle godine u različitim policijskim akcijama zaplenjeno je ukupno 1,3 tone marihuane, 69,8 kilograma heroina, 18,4 kilograma kokaina, 10,6 kilograma hašiša, preko 25 kilograma amfetamina, 6,2 kilograma ekstazija i tako dalje.

Otkrivena su ukupno 5.694 krivična dela u 2015. godini, za razliku od 2014. kada je otkriveno ukupno 6.216 krivičnih dela i to: neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, neovlašćeno držanje opojnih droga i 111 krivičnih dela - omogućavanje uživanja opojnih droga.

Prema rečima Pekića, u Srbiji je marihuana najzastupljenija droga, imajući u vidu način proizvodnje i to da u našoj zemlji postoje uslovi za uzgajanje kanabisa.

Pored pogodnih uslova za prirodan uzgoj marihuane, u trendu su i laboratorije za uzgajanje marihuane u veštačkim uslovima, a to je već droga poznata na tržištu kao „skank”, naveo je direktor Kancelarije.

On je napomenuo da se na teritoriji naše zemlje otkrivaju i laboratorije za proizvodnju sintetičkih droga.

„U porastu je broj otkrivenih laboratorija za proizvodnju sintetičkih droga, kao što su metakvalon (jedina do sada pronađena laboratorija na teritoriji Evrope)”, naveo je Pekić ukazujući da se sintetičke droge ekstazi i amfetamin ilegalno krijumčare sa područja Belgije i Holandije a manje količine i sa područja Bugarske.

Pekić je u tom smislu istakao da je uloga Kancelarije da se u državi Srbiji izradi efikasan sistem borbe protiv droga, kroz koordiniranje rada organa državne uprave.

„Najproduktivnija borba je kada imate sistem. Nije cilj da jedan organ radi, nego da se stvori sistem, da se smanji ponuda i potražnja i da se efikasno saniraju posledice konzumiranja narkotika”, naglasio je Pekić.

On je podsetio da je droga „pokretač” većine drugih problema, i velikog broja krivičnih dela koja čine ogromnu štetu ovom društvu u celini, posebno ekonomiji i to kroz pranje novca i druga koruptivna krivična dela, s obzirom da je ilegalna dobit od droge ogromna.

Jedan od zadataka Kancelarije je i da prati sprovođenje Nacionalne strategije za brobu protiv droga koja je doneta za period 2014 - 2021. godine. Strategiju prati Akcioni plan za period od 2014. do 2017. godine, kojim je detaljno opisano koji je državni organ zadužen za sprovođenje kog dela strategije.

Direktor Kancelarije je ukazao da prema Strategiji, intervencija države treba da se vodi na dva glavna polja.

To su sa jedne strane aktivnosti usmerene na smanjenje potražnje za drogama, a sa druge na aktivnosti ka smanjenju ponude droga.

Prema rečima Pekića, pred Kancelarijom je ogroman posao jer se do sada veoma malo radilo na izgradnji samog sistema sveobuhvatne borbe protiv droga.

„Na nama je da pokušamo da napravimo presek stanja i da na osnovu toga i izvršenih analiza osmislimo najproduktivniji i najprimenjiviji sistem borbe protiv droga a istovremeno da procenimo gde se Srbija nalazi u odnosu na druge zemlje”, naglasio je direktor Kancelarije za borbu protiv droga, prenosi Tanjug.

Komеntari5
91124
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja