utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 10.07.2016. u 22:00 Bojan Bilbija
INTERVJU: SVETKO KOVAČ, bivši direktor Vojnobezbednosne agencije

Ranković je mogao da spreči razbijanje Jugoslavije

Velikim silama nije bila u interesu jaka Jugoslavija i zato su odlučili da je razbiju, a to su im olakšali događaji posle Brionskog plenuma
(Фото Д. Јевремовић)

Suština zakazivanja i održavanja Brionskog plenuma najbolje se vidi iz ocene koju je izneo predsednik Državno-partijske komisije Krste Crvenkovski, koji je rekao da je glavni zadatak plenuma da, paralelno s razbijanjem centralističkih i unitarističkih tendencija, radi na punoj afirmaciji republika i da je to prilika da se napravi istorijska prekretnica u tom pravcu – kaže u intervjuu „Politici” Svetko Kovač, koji je do januara 2014. bio na čelu Vojnobezbednosne agencije (VBA), naslednice čuvenog KOS-a.

Kovač je pre dve godine objavio knjigu „Slučaj Ranković – iz arhiva KOS-a”, nudeći do tada nepoznate podatke iz arhivske građe vojne službe bezbednosti o „Brionskoj aferi”. Tada je, pre tačno pola veka, smenjen Aleksandar Ranković, šef savezne Udbe i zvanično drugi čovek Titove Jugoslavije. Brionski plenum je trajao od 1. do 15. jula 1966, a Ranković je smenjen već prvog dana, ali Kovač ukazuje da je za njegovo potpuno razumevanje potrebno analizirati događaje od marta 1962. godine, kada je održana do tada najdramatičnije sednica Izvršnog komiteta Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije (IK CK SKJ).

– Na ovoj sednici Tito i Ranković su zastupali tezu o potrebi jačanja jugoslovenske federacije, nasuprot stavovima hrvatske i slovenačke delegacije koji su zagovarali decentralizaciju i konfederalni koncept. Sledeće, 1963, godine Kardelj je radio na novom ustavu i, kada je Ranković shvatio da je njegova prikrivena ideja konfederacija, pitao je Tita šta je opasnije za opstanak Jugoslavije – njegov federalizam ili separatizam republika. Prelomni događaj bio je Osmi kongres SKJ, održan u decembru 1964, na kome je promovisano samoupravljanje, slabljenje funkcija federacije i jačanje republika, čime je Rankovićev koncept doživeo poraz. Posle ovoga je Tito doneo definitivnu odluku da iz političkog života eliminiše Aleksandra Rankovića i tada su počele konkretne pripreme za realizaciju tog plana – otkriva Svetko Kovač.

Koje su konkretno pripreme preduzete?

Znajući da glavna prepreka za Rankovićevo uklanjanje može biti služba bezbednosti, gde je Ranković imao veliki autoritet, napravljen je plan da se ona kompromituje i oslabi. Zbog toga je izmišljena afera prisluškivanja, odnosno da je ova služba sa znanjem Rankovića prisluškivala Tita. Stvaranju afere pogodovale su činjenice da je rad službe bio normativno neuređen, da nisu postojali mehanizmi kontrole i da su bile prisutne brojne zloupotrebe. Formirana je Vojnotehnička komisija koja je trebalo da utvrdi postojanje prisluškivanja. Međutim, članovi te komisije nisu

Glavni cilj bio je da se oslabi savezna UDBA, kao oslonac federalnog koncepta, i UDBA za Srbiju, kao Rankovićeve poluge moći. Savezna UDBA smanjena je za 50 odsto, a odlučeno je da se iz Saveznog SUP-a otpusti 709 radnika

došli do takvih podataka, što su konstatovali u svojim izveštajima. Zbog toga je partijska komisija, na čijem je čelu bio Krste Crvenkovski, bez ikakvih argumenata optužila rukovodioce službe bezbednosti da su prisluškivali Tita. Ovo je bio dovoljan argument da se sazove Brionski plenum.

Šta se dogodilo na samom plenumu?

Crvenkovski je pročitao izveštaj svoje komisije, za koji je Ranković rekao da je „iznenađen i potresen iznetim podacima o ozvučavanju stanova i radnih prostorija Tita i ostalih drugova”. Usledile su unapred pripremljene optužbe i napadi do tada Rankovićevih najbližih saradnika i njegova bleda i neubedljiva odbrana. Mnogi misle da je ovakvo njegovo držanje posledica želje da ne izaziva sukobe u partiji, a verovatno i infarkta koji je doživeo noć uoči plenuma. Jedino je Svetislav Stefanović Ćeća argumentovano odgovarao na optužbe, što je bio razlog za još jače napade.

Pad šefa Udbe Aleksandra Rankovića pokrenuo je mit o srpskom slabljenju unutar Jugoslavije posle toga? Da li je to posledica Brionskog plenuma i, ako jeste, kako vi na to gledate?

U vreme održavanja Brionskog plenuma, Ranković je bio potpredsednik Jugoslavije, od 1963. do 1966, dakle formalno Titov zamenik. A sve češće su se čule priče o njemu kao Titovom nasledniku. Iako je Ranković u svim prilikama potencirao da nema takve ambicije, ova činjenica je kod mnogih izazivala strah da bi Rankovićevim dolaskom bio dominantan federalni koncept. Zbog toga su i kod Tita podgrevali njegovu sujetu i ukazivali na opasnost od Rankovića. Pre bih rekao da je u pitanju strah od Rankovićevog federalizma, a ne kao predstavnika jačanja srpskog uticaja.

Mogu li se posledice Brionskog plenuma pratiti do samog raspada Jugoslavije, pa čak i danas? Da li se u ovim dešavanjima pre pola veka može videti uticaj i interes stranih sila?

Posle Brionskog plenuma, Jugoslavija je napukla po svim šavovima. Kasnije su tome doprineli događaji na Kosovu i Metohiji 1968, masovni pokret u Hrvatskoj 1971, ustavni amandmani 1971–1972. i posebno Ustav iz 1974. godine. Interesantno je da je Ranković sudbinu Jugoslavije vezivao za Tita. Često je govorio da nema opasnosti za Jugoslaviju dok je Tito živ i da samo bog zna šta će biti s njom posle Tita. Velikim silama očito nije bio interes da na Balkanu imaju jaku Jugoslaviju i zato su odlučili da je razbiju na više manjih država. Ovo su im svakako olakšali događaji koji su se u kontinuitetu dešavali posle Brionskog plenuma.

Posle Brionskog plenuma došlo je kadrovske čistke u saveznim i republičkim organima, ali i reorganizacije službi bezbednosti?

Posle Brionskog plenuma glavni cilj bio je da se oslabi savezna Uprava državne bezbednosti (UDBA) kao oslonac federalnog koncepta. Tačnije, da se oslabe savezna i UDBA za Srbiju, kao Rankovićeve poluge moći. Savezna UDBA smanjena je za oko 50 odsto, a odlučeno je da se do 12. septembra 1966. iz Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove (SSUP) otpusti 709 radnika, od kojih je samo 275 imalo neke uslove za penziju, a svega 182 prihvatala penziju kao rešenje. U septembru 1966. donete su Teze za reorganizaciju službi bezbednosti, a potom su doneti zakoni i podzakonska akta kojima je regulisan rad službi, uključujući i mehanizme kontrole i nadzora. Ako je Brionski plenum imao neke pozitivne efekte onda je to upravo znatno bolje uređenje rada službi bezbednosti, posebno u odnosu na primenu mera prisluškivanja.

Imate li uvid u kakvom su odnosu tokom i posle ove krize bile vojne i civilne službe bezbednosti?

Postoje neka mišljenja da je posle Brionskog plenuma došlo do sukoba između vojnih i civilnih službi, ali se na osnovu prisutnih materijala ne može izvući takav zaključak. Iako je komisija koja je formirana da ispita i utvrdi da li je bilo prisluškivanja nazvana Vojnotehnička komisija, polovinu njenih članova činili su stručnjaci iz civilnih službi. U početku su pripadnici Vojne službe bezbednosti obavljali razgovore s operativcima Udbe, ali se ubrzo od toga odustalo i formirana je Istražnotehnička komisija koja je preuzela kompletnu istragu.

Ko su bili ključni ljudi, i koliko ih je ukupno bilo, pored samog Rankovića i bivšeg saveznog ministra unutrašnjih poslova Svetislava Stefanovića Ćeće, koji su bili podvrgnuti čistki?

Istražnotehnička komisija je kao organizatore zloupotreba označila Svetislava Stefanovića Ćeću, koji je od od 1963. do 1966. bio predsednik Odbora za unutrašnju politiku i bezbednost. Zatim, Vojina Lukića koji je od 1963. do 1965. bio savezni ministar za unutrašnje poslove, Životija Srbu Savića, bivšeg sekretara za unutrašnje poslove Srbije, Selima Numića, pomoćnika saveznog sekretara za unutrašnje poslove, Mitra Muju Kovačevića i Milana Đokovića, načelnika Odeljenja Udbe za Beograd. U junu, julu i avgustu uhapšeni su tehničari i rukovodioci Tehničkog instituta SSUP-a. Suština svih hapšenja bila je da se obezbedi priznanje da je postojalo prisluškivanje. Najveći pritisak bio je na Selima Numića, koji je od 1954. bio šef Službe ozvučavanja. Kasnije je ta služba menjala nazive, ali je stalno bila u Numićevoj nadležnosti, uključujući i 1966. godinu, kada je kao pomoćnik saveznog sekretara za unutrašnje poslove rukovodio i ovom službom.

Ko je posle toga stekao prevlast i dominirao u Jugoslaviji, u unutrašnjoj i spoljnoj politici i službama bezbednosti? Da li je Ranković stvarno izdao Tita?

Posle Brionskog plenuma znatno je oslabila uloga savezne službe državne bezbednosti, a ojačala je uloga i značaj republičkih službi bezbednosti, što se uklapalo u koncept jačanja republika. Mnogi kadrovi su iz savezne prešli u SDB republika, koje su dobile visok stepen samostalnosti u planiranju i izvođenju operativnih akcija. Ranković ne samo da nije izdao Tita, nego ga nije napadao ni posle plenuma. Bio je siguran da na njegov i Titov odnos ne može „pasti senka sumnje”. Iako je s Jovankom bio u lošim odnosima, zbog Tita je izbegavao te sukobe ili, kako kaže, da je „jedno vreme bio razapet između Tita i Jovanke”, koja je neprekidno opterećivala Tita da će Ranković od njega nasilno preuzeti vlast.

Vidite li i vi u ovim dešavanjima krajnje negativne posledice koje su na kraju i dovele do raspada Jugoslavije?

Moglo bi se reći da je Jugoslavija od 1964. do 1974. išla u pravcu konfederalnog koncepta, a da su od 1974. do 1984. snažno jačale separatističke tendencije. Od 1984. do 1991. imamo ekspanziju nacionalizma u svim jugoslovenskim republikama, a u Hrvatskoj i Sloveniji vrlo jake secesionističke pokrete čiji je cilj bio stvaranje novih država. Velika je tragedija Jugoslavije i njenih naroda što se to sve desilo uz velike žrtve i stradanja velikog broja ljudi.

Mnogi povezuju i događaje na Kosovu i Metohiji 80-ih i 90-ih godina, između ostalog, kao posledicu eliminisanja Rankovića?

Ranković je vrlo pažljivo pratio događaje na Kosovu i Metohiji. Smatrao je da ti problemi imaju svoju genezu, ali da oni nisu rešavani, nego zataškavani, i to prvenstveno davanjem razne vrste pomoći od koje su se samo pojedinci bogatili. Smatrao je da su „kola krenula nizbrdo” nakon donošenja ustavnih amandmana i Ustava iz 1974, a mnogo pre toga ukazivao je Titu na probleme Kosova i Metohije, ali on nije pokazivao želju da se taj problem reši.

Kako ocenjujete istorijsku ličnost Aleksandra Rankovića i njegov uticaj i političko zaveštanje na generaciju srpskih političara koji su došli posle njega? Da li je on postao simbol zaštite srpskih interesa u Titovoj i posttitovskoj Jugoslaviji?

Ne bi se moglo reći da je Ranković kroz svoje državničko i partijsko angažovanje bio tipični predstavnik koji se borio za srpske interese. On se, pre svega, borio za Jugoslaviju i zastupao interese Jugoslavije. Čak je on često smirivao Slobodana Penezića Krcuna, koji se sukobljavao s Titom i drugim rukovodiocima kada god je smatrao da su ugroženi interesi Srbije. Kada su počeli procesi razbijanja Jugoslavije i kada je bilo sve očiglednije kako će to završiti, Ranković je sve više postajao simbol zaštite Jugoslavije i neko ko bi to mogao da spreči. U odnosu na srpske političare koji su došli posle Rankovića, posebno je interesantan postupak Petra Stambolića, koji je prema tvrdnji republičkog sekretara za unutrašnje poslove Srbije Zečevića, insistirao da se Ranković uhapsi. Kada je Zečević o tome upoznao Tita, stekao je utisak da nije upoznat s tim i rekao mu da takve mere ni slučajno ne preduzima.

Komentari55
f27be
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zokizoki
Tu arhivsku građu neka obrađuju istoričari, a ne šefovi službi. Ali, imaju li istoričari pristup tim dokumentima? Svetko je imao. Nije li to zloupotreba položaja? Inače, na Balkanu je čest slučaj da bivši šefovi službi objavljuju službena dokumenta kao da u njihova.
Мирослав Јовановић
За Тита, Срби су били добри само као топовско месо у рату. Са власти их је склањао као Ранковића, а оставио је Словенце и Хрвате Кардеља, Бакарића и друге. Паметном доста за наук.
Danijel Kecman
Ovaj i ovakvi su krivci za raspad Jugoslavije. Kakvo je ovo belo pranje ovaj tekst. Komunistima je bio vazniji komunizam od Jugoslavije a srpskom nacionalizamu svejedno je bilo koji je oblik vlasti dok god je pogodovao njihovim ciljevima. Velike sile. Kakva smejurija. Velikim silama je odgovarala Jugoslavija, ali ne i velika Srbija.
Dva loša - ubiše komunizam
Ranković nije mogao da spreči plan raspada Jugoslavije, koji su napravili slovenački i hrvatski političari u dogovoru sa svetskim silama , kojima je odgovarala podela Jugoslavije, kako bi se lakše uništila komunistička ideologija koja je bila najrazvijenija u Beogradu (gde je bilo najviše jugoslovena i došljaka) a posel i u SSSR-u.
Bosanac
Jugoslaviju su izdali Slovenci, Srbi i Hrvati.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja