subota, 23.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:39
POGLEDI

Kovači lažnog (poimanja) novca

Povodom teksta „Mašina za pravljenje para”, „Politika”, 7. jula
Autor: Boris Begovićutorak, 12.07.2016. u 08:15

Višestruki su problemi u vezi s tekstom „Mašina za pravljenje para” Vladimira Todorića, objavljenim povodom moje nedavne kolumne „Bankarska trilogija: o kliktanju mišem”. Prvi problem leži u tome što ne znam šta autor u svom tekstu tvrdi, a da je u vezi s mojim tekstom. Naime, u prilogu Vladimira Todorića mogu se naći mnoge parole, tipa „sramni odnos prema građanima sa kreditima u švajcarskim francima” ili „incestuozni odnos između NBS i banaka”, „zadržavanje monopola nad stvaranjem bezgotovinskog novca”, kao i to da su centralne banke „eksponent međunarodnih banaka”. Kome ove parole gode, savetujem mu da odustane od čitanja mog teksta, budući da nameravam da se bavim nečim čime se Vladimir Todorić nije bavio – argumentima.

Drugi problem leži u tome što autor ne vlada osnovnom bankarskom terminologijom, čini se da ne poznaje osnovne pojmove, pa je stoga ponekad veoma teško zaključiti o čemu on to piše. Todorić meša plasman s dugom, dug s potraživanjem, gotovinu s novcem. Depozite u bankama proglašava virtuelnim, a gotovinu realnim novcem. Autor piše da „banke ne mogu da povrate svoj dug”, a verovatno je reč o njihovim problematičnim plasmanima. Na sve to, autor se vajka što je novac danas „samo obična priznanica o dugu”, to jeste tačno, ali nekoliko rečenica kasnije navodi da „ogroman deo ukupnog novca globalne ekonomije predstavlja priznanicu o dugu”. Ogroman deo znači da nešto preostaje, pa onda pada definicija novca iz prethodne rečenice. Još je gore kad autor napiše: „S jedne strane, to je dug onoga koji uzima kredit od banke, a s druge je dug banke prema onome kome je taj kredit bio isplaćen”. Uh, ne bih voleo da budem u upravnom odboru banke koja je, iako je izvršila svoju obavezu, i dalje dužna svom dužniku, što proizlazi iz ovakvog slobodnog sastava na temu „moj odnos prema bankama”.

Treći problem leži u, iz meni nepoznatih razloga, poistovećivanju kredita „građanima i privredi” s bezgotovinskim novcem. Na primer, autor navodi da svega tri odsto novčane mase u Velikoj Britaniji (koju on, možda proročanski, naziva Engleskom) čini gotov novac, dok su sve ostalo bankarski depoziti „odnosno novac koji „stvaraju banke” procesom odobravanja kredita građanima i privredi”. Pa se tvrdi da je u Srbiji udeo „bezgotovinskog novca”… „37 procenata”.

Količina gotovine u odnosu na količinu novca u opticaju ne predstavlja nikakav indikator kreditne aktivnosti banaka. Jednostavno, jedna od osnovnih funkcija novca jeste platni promet, ono što se žargonski naziva transakcioni novac, a sve manji deo te novčane mase, iz mnogo veoma praktičnih razloga, čini gotovina. Platna kartica, na primer, sredstvo je bezgotovinskog plaćanja, vezana je za depozit po viđenju, a popriličan broj ljudi koji koristi platne kartice nikad nije uzeo nikakav kredit. Takođe, sredstva se na njihov račun prenose bez ikakve gotovine. Dakle, pojedinac koji nikad nije uzeo kredit prima platu bez ikakve gotovine i isto tako može da je potroši. Bezgotovinski novac postoji nezavisno od kreditne aktivnosti poslovnih banaka – on je potreban za platni promet.

Uzgred, odnos gotovine u opticaju i novčane mase M1 (koja uključuje i depozite po viđenju) u maju ove godine u Srbiji iznosio je 26,2 odsto, a odnos mase gotovine i novčane mase M2 (koja uključuje i oročene i štedne dinarske depozite) iznosio je 19,2 odsto. Sve je to na sajtu NBS – samo treba pogledati. Nema potrebe da se izmišljaju podaci o „bezgotovinskom novcu” na „37 procenata”.

Nego, kad smo već kod kliktanja mišem, da razjasnimo neke stvari. Svako može izvršiti transakciju bezgotovinskim plaćanjem na onlajn bankarskoj usluzi – tako što klikne mišem. Sve će da teče kao po loju dok na njegovom računu ima novca, dok je iznos njegovog transakcionog depozita veći od rashoda koji planira da učini. Dakle, irelevantno je da li će neko kao kupac da broji novčanice, da potiše ček ili slip platne kartice ili će kliknuti mišem u slučaju onlajn bankarstva, sve dok na njegovom računu po viđenju ima dovoljno novca. Kliktanje mišem je samo način plaćanja, obavljanja transakcije, ali osnova te transakcije je nešto drugo.

Spreman sam za ozbiljnu raspravu o bankarskom poslovanju. Ukoliko neko, međutim, bez ikakvih argumenata, želi da banke označava parazitima, kako se to čini u ovom tekstu, lihvarima, zelenašima, pljačkašima, gramzivcima… (dopuniti po želji), slobodan je, što se mene tiče, to da čini, jedino ga najljubaznije molim da me ne meša u te svoje propagandne poduhvate.

Uzgred, 30.000 (evra) nije cifra, kako navodi Vladimir Todorić, nego broj. Petocifreni broj. Za raspravu treba da se nauče bar neke elementarne stvari. Zbogom.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu


Komentari22
fbada
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

AcaS
Ne potice sav novac u privredi od zajmova, centralna banka, narocito kod nas, novac emituje pre svega na osnovu priliva deviza (teorija punog devizng pokrica novcane mase), prostom kupoprodajom. A postoji i prosta primarna emisija (u sustini mora biti dovoljno novca u privredi da pokrije postojeci obim roba i sluga, sto kod nas nije slucaj, novcana masa nam je na nivou daleke 1996. a opsti utisak obicnog sveta i privrednika da nema dovoljno novca na trzistu nije samo utisak vec proverljiva cinjenica).
AcaS
Narodna banka JESTE upozoravala i obeshrabrivala, ali ste svi Jelasica smatrali budalom, iako covek nije silazio sa TV-a pricajuci o valutnom riziku kredita u Svajcarcima. Kamate su trenutno bile manje, mislili ste da NBS ima ko zna koji motiv da to prica i eto... Jeste Jelasic mozda i jedini covek u Srbiji koji je, sigurno zbog funkcije, uspeo u to vreme da izbori za sebe stambeni kredit u dinarima sa fiksnom kamatnom stopom ali je na svajcarce itekako upozoravao.
Aleksandar Djordjevic
Нема смисла сумњати у стручност и озбиљност проф. Беговића, али то не значи аутоматски да је у свему у праву. И други озбиљни професори ломе копља око три различите теорије о природи банкарских кредита, а да притом ниједна није ваљано доказана. За разлику од проф. Беговића, проф. Рихард А. Вернер, врхунски стручњак за монетарну економију и међународно банкарство, приказује у чланку "Can banks individually create money out of nothing?" потенцијал банкарског система да кредитима ствара новац "ни из чега". Анализом целокупног процеса у вези с једним реално одобреним и исплаћеним кредитом унутар реалне банке, доказано је да "пролазе" и исплате без претходне провере расположивих средстава и без скидања кредитираног износа с било каквог интерног или екстерног банчиног рачуна. У таквом случају, банка не позајмљује постојећи, него "измишљени" новац. Заинтересовани читаоци могу наћи поменути чланак у часопису "International Review of Financial Analysis".
Glupi štediša
Da, potpuno ste u pravu, profesore. Svaki čovek sa završenom srednjom školom ili fakultetom iz istorije umetnosti, antropologije, fizike ili stomatologije zna šta je fiskalni multiplikator, eskontna stopa, kreditna ekspanzija, QE ili devizna klauzula. Pošto se zalažete za institucije, zašto Narodna banka nije upozorila građane? Zašto je dozvolila deviznu klauzulu? Zašto je prihvatila nešto što predstavlja ogroman rizik po građane i finansijski sistem? Pa nije zadatak centralne banke samo da cilja inflaciju, vrši sterilizaciju ili da stimuliše uvoz i zaduživanje. A to je radila. Mogla je da upozori građane da tadašnji kurs dinara nije dugotrajno održiv. Mogla je da destimuliše zaduživanje u chf. A nije to radila. Nije! Ali je zato mogla da oporezuje deviznu štednju sa 20%. To je mogla. Isto je tako mogla Tabakovićka (guverner NBS) da poziva banke da smanje kamate štednju i sada je praktično 0%. I opet smo opljačkani, i dužnici u chf i štediše.
M. Popovic
Ovim polemickim draguljem su definitivno porazeni svi protivnici neoliberalizma. Bravo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja