petak, 15.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:48
DVODNEVNI SASTANAK U RIMU

Dve crkve prvi put oči u oči o Stepincu

Delegacije SPC i Katoličke crkve u Hrvatskoj razgovaraće o metodologiji rada mešovite komisije, osnovane na predlog pape Franje, koja će se baviti istorijskom ulogom Alojzija Stepinca – Vatikan je za koordinatora komisije imenovao Bernara Ardira, predsednika Papskog veća za istorijske nauke
Autor: Jelena Čalijautorak, 12.07.2016. u 14:06
Недавна изложба о Степинцу у Европском парламенту изазвала је бројне полемике и осуде (Фото Спутњик/Европски парламент)

Prvi sastanak mešovite pravoslavno-katoličke komisije, koja bi trebalo da razgovara o istorijskoj ulozi zagrebačkog nadbiskupa iz perioda Drugog svetskog rata, kardinala Alojzija Stepinca, biće održan danas u Rimu.

Ovaj prvi sastanak biće dvodnevni i na njemu bi trebalo da bude utvrđena metodologija rada, kao i rokovi za završetak razgovora nakon kojih će komisija dati svoje mišljenje. Oko toga koliko će trajati rad komisije postoje, za sada, samo pretpostavke i nagađanja, koji su još neodređeniji i maglovitiji kada su u pitanju mogući zaključci i ishodi. Pojedini hrvatski biskupi procenjuju da bi rad komisije trebalo da bude okončan za najviše dve godine, ali se iz katoličkih krugova moglo čuti i da papa Franjo smatra da taj rok ne bi trebalo da bude duži od godinu dana.

Iako je komisija osnovana na predlog pape Franje, sudeći po njenom sastavu, Vatikan će u njoj biti samo posrednik između srpske i hrvatske strane. Jedini predstavnik Svete stolice biće francuski sveštenik Bernar Ardir, predsednik Papskog veća za istorijske nauke. On će koordinirati rad komisije koju čine petočlane delegacije Srpske pravoslavne crkve i Katoličke crkve u Hrvatskoj. Glavno težište je, dakle, na direktnom dijalogu srpske i hrvatske strane. A sudeći po izboru članova delegacija, predlog pape Franje obe strane shvatile su ozbiljno. Srpska crkva imenovala je u komisiju dvojicu najuticajnijih arhijereja, mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija i vladiku bačkog Irineja, kao i dvojicu episkopa dobro upućenih u prilike u Hrvatskoj, gde im se nalaze eparhije, mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija i vladiku slavonskog Jovana. Episkop Jovan stručnjak je upravo za period Drugog svetskog rata i Holokaust i više godina je na čelu Odbora SPC za Jasenovac. Jedino svetovno lice u srpskom delu komisije jeste profesor dr Darko Tanasković, nekadašnji ambasador Srbije u Vatikanu. I Katoličku crkvu u Hrvatskoj u mešovitoj komisiji predstavljaće sam vrh crkve: zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić, mostarski biskup Ratko Perić, kao i požeški biskup Antun Škvorčević, na čijoj se kanonskoj teritoriji nalazi spomen-područje i nekadašnji logor Jasenovac. Osim njih, hrvatski članovi komisije su i dvojica istoričara, profesori Mario Jareb i Jure Krišto.

Pojedini hrvatski biskupi procenjuju da bi rad komisije trebalo da bude okončan za najviše dve godine, ali se iz katoličkih krugova moglo čuti i da papa Franjo smatra da taj rok ne bi trebalo da bude duži od godinu dana.

Njih desetorica sešće danas za isti sto sa potpuno različitim gledanjem na istorijsku ulogu nadbiskupa Alojzija Stepinca u Drugom svetskom ratu. Stepinac je za SPC verovatno jedan od najspornijih crkvenih velikodostojnika Katoličke crkve u Hrvatskoj, dok je za drugu stranu on jedna od najistaknutijih figura u istoriji ove crkve. Za jedne je bio nemi posmatrač, pa i direktni učesnik pogroma nad Srbima, Jevrejima i Romima u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, a za druge njihov spasilac i pomagač. Stepinčeva uloga u Drugom svetskom ratu toliko se različito ocenjuje, ne samo u srpskim i hrvatskim crkvenim krugovima, već i među istoričarima dve susedne zemlje, da na momente izgleda kao da dve strane govore o dva različita čoveka.

Međutim, od kada je objavljen predlog da bude osnovana pravoslavno-katolička komisija o Stepincu, u javnosti se nije toliko govorilo o njegovoj biografiji iz Drugog svetskog rata, jer odavno je poznato šta i jedni i drugi misle o tome, koliko o tome šta će biti sa njegovom kanonizacijom. Stepinčevo proglašenje svetim, koje je dovedeno gotovo do samog kraja, bilo je i povod da se poglavar SPC patrijarh Irinej obrati papi Franji i zatraži da još jednom razmotri njegovu ulogu u Drugom svetskom ratu. Odluka pape Franje bila je da umesto da stavi potpis na dekret kojim bi Stepinac bio proglašen svetim, jer njegova kanonizacija je stigla do tog, poslednjeg koraka, predloži osnivanje komisije. Srpski arhijereji nisu se upuštali u to da javno komentarišu takav potez poglavara svih katolika kojim je on stavio Stepinca na čekanje, ali su se sa drugih strana u srpskoj javnosti mogli čuti komentari da to znači odlaganje „na neodređeno”, pa čak i da zagrebački nadbiskup neće biti proglašen svetim za vreme mandata sadašnjeg pape. Za razliku od takvih mišljenja, velikodostojnici Katoličke crkve u Hrvatskoj više puta su izjavljivali da nemaju ni najmanje sumnje u to da će Stepinac vrlo brzo biti kanonizovan. Oni smatraju da je komisija kratka, usputna stanica na tom putu, osnovana ne da bi se razgovaralo o Stepinčevom proglašenju svetim, već da bi se srpskoj crkvi predočilo zbog čega će do toga doći. Papin poziv na dijalog pozdravile su obe crkve. Bez obzira na to što se u ovom trenutku čini teško ostvarivim da će njegovim ishodom obe strane biti podjednako zadovoljne.


Komentari40
ddaa5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Увреда за Србе
Повод за разговор је увредљив за српски народ посебно за српске жртве и њихове потомке.Уместо да се u Ватикану преиспитuje улога Kатоличке цркве у злочинима у НДХ ,преиспитује се канонизација ватиканског "ђака".Према америчким изворима преко 1400 католичких свештеника је убијало,мучило и на силу преводило Србе у католичанство.Тројца комаданата Јасеновца били су католички свештеници!
Markoni
Zašto na ovo većanje nisu pozvani i predstavnici Jevrejskih zajednica iz Hrvatske i Srbije sa svojim istoričarima. Da čujemo i treću stranu.
Iz Hrvatske s ljubavlju
Zanima me kako ce reagirati javnost u Srbiji kada komisija s članovima i iz SPC zakljuci da nema prepreke kanonizaciji Stepinca, da nije cinio ono sto mu se lazno stavlja na teret, da su zlocini po oprobanom srpskom obicaju, preuvelicani? Hoce doci do urusavanja lazne i mitoloske pozicije Srba kao "vjecitih zrtava" ili ce nastaviti po starom? Na zalost, bojimnse ovoga potonjeg, jer to je toliko uvuceno u politicki diskurs kroz koji se pokusava opravdati agresija Srbije na druge republike bivse drzave
Iz Srbije s istinom
Jasno je da bi Hrvatima odgovaralo urušavanje pozicije Srba kao njihovih žrtava jer nije baš prijatno pripadati narodu koje je predsednik SAD'a Teodor Ruzvelt,kada je upoznat sa ustaškim zločinima ,nazvao divljim životinjama ,kojima je mesto u rezervatu,pod prismotrom mdjunarodne zajednice.Slično omišljenje je stekao i lični izaslanik Hitlera , zadužen za Balkan, dr Herman Nojbaher koji u svojim memoarima napisao da hrvatski pokolj Srba sapada u najsvirepije akcije masovnog ubistva cele svetske istorije i da ne nabrajam dalje.
Preporučujem 10
ProPolitikin Hrvat
Ne razumijem komentar, ''zlocini preuvelicani'', dakle i po vama je bilo zlocina od strane Stepinca, ali su ih Srbi eto preuvelicali, i to sve zakljucujete pod pretpostavkom da ce i clanovi SPC utvrditi kako su zlocini preuvelicani? I obasnite mi, kako autohtoni Srbi iz HR i BiH mogu vrsiti agresiju na iste cak i da su ove bile nezavisne prije pocetka sukoba, a nisu? Da ne spominjem nelegalna mjenjanja ustava tih republika, paravojne snage, opkoljavanje kasarni i sl.
Preporučujem 13
stefan
Ja ne mogu odredjivati odluke ni SPC ni Rimo katolicke crkve, ali mogu upravljati svojim zivotom. Sto se mene tice moze Papa proglasiti za svetog koga god on zeli. Medjutim ukoliko SPC krene putem pogibeljnim i ekumenistickim tu nastupa kraj. Ako dodje do zajednistva, liturgijskog i bilo kog drugog ja cu se distancirati od takve SPC. Ne mogu postovati i sv. Savu i srpske novomucenike i Stepinca. Bilo koje surovanje sa papistima dovesce do raskola i podele u SPC. Ja cu biti sa tim delom koji ne stavlja u istu ravan sv. Savu i Alojza Stepinca. I za kraj. Pokusajte da nadjete i procitate knjigu "Nadbiskup genocida", autori su Italijani.
Jelena
Ko ce biti prevodilac? Nadrealisti?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja