Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić uveren je da nema osnova da tribunal u Hagu optuži njegovog branioca Gorana Petronijevića za nepoštovanje suda, suština je podneska koju je juče uputio sudiji.
Kao što je „Politika” već pisala, beogradski advokat Petronijević našao se pod istragom haškog suda zbog sumnje da je, krajem maja, medijima u Srbiji i regionu obelodanio da je Karadžić od tribunala zatražio da ga na kratko pusti na slobodu, kako bi u Obrenovcu prisustvovao pomenu preminulom bratu. Taj zahtev, Karadžićeva odbrana podnela je kao poverljiv. Tužilaštvo u Hagu o Petronijevićevim izjavama je obavestilo sud, a istraga o tome ima li osnova za podizanje optužnice poverena je turskom sudiji Ajdinu Sefi Akaju. Na zahtev sudije da se izjasni o tome, Karadžić je, preko svog američkog branioca Pitera Robinsona, konstatovao da Petronijević nije „hotimično prekršio nalog raspravnog veća ili sudije”, kako sudski pravilnik definiše nepoštovanje suda.
Ne opovrgavajući da je zahtev odbrane za privremeno oslobađanje bio podnet kao zapečaćen, Karadžićeva odbrana kao ključno navodi da taj dokument poverljivim nije proglasilo sudsko veće.
U korist tog argumenta, Karadžić se pozvao na praksu samog tribunala. Podsetio je da je on sam, pre tri godine, dok mu je bilo suđeno po optužnici za genocid i ratne zločine u BiH, predložio pokretanje postupka protiv bivše glavne tužiteljke Karle del Ponte zato što je, s proleća 2004., imena svedoka odbrane Slobodana Miloševića, sa poverljivog spiska, otkrila američkim diplomatama.
To je jasno proizlazilo iz diplomatskih depeša koje su, krajem aprila 2004., iz ambasade SAD u Hagu odaslane u Vašington, a koje je naknadno objavio „Vikiliks”. Sudija tribunala je, 2013., taj Karadžićev zahtev odbacio kao neosnovan upravo uz argument da Miloševićev spisak, iako je bio poverljiv, nije bio dokument koji je pod pečat stavilo raspravno veće, te da stoga Del Ponteova nije prekršila pravila.
Ono što je važilo za Del Ponteovu, mora važiti i za Petronijevića, ključna je tvrdnja Karadžićevog tima.
Kao dodatni, ali ne manje važan, argument u odbranu Petronijevića, navodi se i da je on „otkrio sadržaj zahteva za privremeno oslobađanje ne znajući da je taj dokument podnet kao poverljiv”. Prema sudskim pravilima, nepoštovanje suda se definiše kao „hotimično i svesno ometanje pravde”, podseća Karadžićeva odbrana.
„Doktor Karadžić uživa pomoć Petronijevića od svog hapšenja 2008. Petronijević je bio lojalan član njegovog tima, kome se verovalo. Karadžić je potpuno uveren da Petronijević ne bi obelodanio njegov zahtev za privremeno oslobađanje – što je nanelo štetu Karadžićevim interesima – da je znao da je taj zahtev poverljiv”, zaključeno je u podnesku Karadžićeve odbrane.
Juče se oglasilo i tužilaštvo koje je, iako je istraga pokrenuta na njegovu inicijativu, saopštilo da „nema stav” o tome da li ima osnova da Petronijević bude optužen za nepoštovanje suda. U saglasju sa odbranom, tužioci „primećuju da, kako izgleda, nema dovoljno osnova za pokretanje procesa zbog objavljivanja informacija kojim se svesno krše nalozi raspravnog veća ili sudije”.
Sa druge strane, tužilaštvo ukazuje da „i otkrivanje poverljivih informacija koje nisu zaštićene sudskim nalogom može predstavljati nepoštovanje suda”.
Šta je ispravnije tumačenje pravila, tužioci su odlučili da prepuste sudiji da odluči. Iako je sudija Akaj pozvao i Petronijevića da se do juče izjasni o celom slučaju, do zaključenja našeg lista iz Haga nije objavljen njegov podnesak.
Valja, na kraju, očekivati da će sudija Akaj uskoro doneti odluku da li će Petronijevića optužiti za nepoštovanje suda ili ne, uzimajući u obzir šta su mu poručili odbrana i tužioci.
