četvrtak, 22.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05

Danteova Komedija

Autor: A. Cvijićutorak, 11.03.2008. u 22:00
Насловне стране књига

Naslovna strana jednotomne Danteove „Komedije” u izdanju beogradskog „Rada” može da zbuni čitaoce koji nisu dovoljno upoznati sa velikim pregalaštvom našeg poznatog prevodioca Kolje Mićevića. Naime, ispod naslova dela slavnog Firentinca stoji: Preorkestracija Kolja Mićević. Crteži Vladimir Veličković.

Zašto preorkestracija?, kaže i odmah objašnjava u kratkom uvodu u „Komediju” prevodilac. Naime, pominjući da je Danteov poslednji poziv u Raju upućen muzi Polihimniji, zaštitnici pesništva ali i harmonije i orkestracije, Mićević smatra da je time Dante „mislio orkestarski” i da je očekivao da muza od njega učini majstora kontrapunkta.

Ovo nije, napominje Mićević, ni naučno ni kritičko izdanje Danteove „Komedije”, ali se na kraju knjige nalaze Imenici Pakla, Čistilišta i Raja, sa komentarima u kojima se nalazi ključ razumevanja Dantea. Knjigu je sa tri crteža ilustrovao Vladimir Veličković, a oni uvode u Pakao (kostur), Čistilište (telo anđela)i Raj (jedno telo, udvojeno u beskrajnom usponu, Beatriče i Dante).

Koliko, i šta znamo o Kini? Ova zemlja koja je razvijala svoju civilizaciju bez stranih uticaja – krenuli su sa evropskim misionarima početkom 17. veka, postaje nam bliža tek stoleće unazad, kada se stalno otkrivaju novi elementi za sklapanje mozaika o njoj. Retkima je, recimo, poznato da su za matematičke principe Kinezi znali još pre 14. veka, da je u Kini knjiga, čak i ilustrovana, štampana šest vekova pre Gutenberga; arheologija i kolekcije umetničkih predmeta razvili su se već u 11. veku, italijanska renesansa je kineskog porekla, Kina je izumela pre Evrope papir, barut, busolu, seizmograf… I tako redom, i još mnogo toga, o geografiji, istoriji, društvu u Kini saznaćete iz knjige Žaka Žernea „Kineski svet” koju je, u prevodu Ivane Aranđelović sa francuskog, objavio „Klio”. Žerne, objašnjava Radosav Pušić u kratkom pogovoru, jedan je od nesumnjivo najuglednijih i najuticajnijih sinologa današnjice, a delo je objavljeno pre više od tri decenije, i bilo je prva kompletna istorija Kine na zapadnim jezicima.

Mlada izdavačka kuća iz Novog Sada „Akademska knjiga” nedavno je objavila „Sredozemlje u starom veku. Praistorija i antičko doba”, delo jednog od najslavnijih svetskih istoričara, Fernana Brodela (1902–1985), u prevodu Dušana Janića s francuskog. Ovo je, napominje izdavač, Brodelovo poslednje veliko delo i objavljeno je posthumno. Pristalica teze „da se istorija ne može shvatiti ako ne pokrije čitavu ljudsku prošlost”, Brodel je – govoreći o praistorijskom kretanju ka civilizaciji, neandertalskom čoveku i homo sapiensu, vatri i umetnosti koju je stvarao, o Mesopotamiji i Egiptu, kritskoj civilizaciji, Feničanima i Ertrurcima koje smatra nerešenom enigmom, Grčkoj i Rimskom imperijalizmu – ispričao čudesnu priču koja se, zasnovana na širokom znanju ali i istorijskoj intuiciji, pred čitaocima otvara kao najlepša bajka za odrasle.

Istoričarka Elizabet Abot koju poznajemo po odličnoj knjizi „Istorija ljubavnica” („Geopoetika”) predstavlja se našim čitaocima novim delom: „Istorija celibata”, koju je nedavno objavio isti izdavač. Grupu prevodilaca čine Zorica Đergović, Bojana Vujin, Nataša Karanfilović i Zia Gluhbegović. Abotova na 500 stranica govori o celibatu koji, bilo u religioznom bilo u svetovnom životu, prožima istoriju naše civilizacije. U celibatu su živeli i slavni: Jovanka Orleanka, Elizabeta I, Florens Najtingejl, Leonardo da Vinči, Njutn… O celibatu su pisali Milton, Tolstoj, Virdžinija Vulf, a u moderno doba ljudi mu se ponovo vraćaju, bilo da su u braku ili ne. U srcu celibata, kaže autorka, nalazi se pravo svake jedinke da svom životu podari osećaj moći i punoće. Spisateljica ne zaobilazi ni gej muškarce ni lezbejke, a piše i o celibatu i sidi. Ovo je izuzetna knjiga koja razbija zablude i klišee u razmišljanju o tome šta je, u stvari, celibat. Svoje stavove Elizabet Abot dokazuje nizom primera, počev od paganskih božanstava i antičke Grčke do danas.

Zrenjaninska „Agora”, ekskluzivni izdavač Doris Lesing, objavila je u prevodu Dragane Krstićprviroman Lesingove, „Trava peva”. Radnja se događa u Južnoj Africi pod vlašću belaca, a glavna junakinja je Meri Tarner, samostalnamlada žena, frustrirana u braku sa neefikasnim i neuspešnim farmerom. Od godina provedenih na farmi, Meri pada u očajanje, a onda dolazi enigmatični i potentni crni sluga Mozes. Kao gospodarica i sluga, Meri i Mozes upadaju u zamku privlačnosti i odbojnosti. Roman je hronikaraspada ljudskih odnosa ali i kritika društva, a naslov romana „Trava peva” Doris Lesing je preuzela iz stiha (U ovoj truloj jami među brdima/ Pri bledoj mesečini, trava peva) Eliotove poznate poeme „Pusta zemlja”. Ovaj roman je i ekranizovan 1981. godine.


Komentari0
f2e3e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja