subota, 17.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 11.03.2008. u 22:00 A. Cvijić

Danteova Komedija

Насловне стране књига

Naslovna strana jednotomne Danteove „Komedije” u izdanju beogradskog „Rada” može da zbuni čitaoce koji nisu dovoljno upoznati sa velikim pregalaštvom našeg poznatog prevodioca Kolje Mićevića. Naime, ispod naslova dela slavnog Firentinca stoji: Preorkestracija Kolja Mićević. Crteži Vladimir Veličković.

Zašto preorkestracija?, kaže i odmah objašnjava u kratkom uvodu u „Komediju” prevodilac. Naime, pominjući da je Danteov poslednji poziv u Raju upućen muzi Polihimniji, zaštitnici pesništva ali i harmonije i orkestracije, Mićević smatra da je time Dante „mislio orkestarski” i da je očekivao da muza od njega učini majstora kontrapunkta.

Ovo nije, napominje Mićević, ni naučno ni kritičko izdanje Danteove „Komedije”, ali se na kraju knjige nalaze Imenici Pakla, Čistilišta i Raja, sa komentarima u kojima se nalazi ključ razumevanja Dantea. Knjigu je sa tri crteža ilustrovao Vladimir Veličković, a oni uvode u Pakao (kostur), Čistilište (telo anđela)i Raj (jedno telo, udvojeno u beskrajnom usponu, Beatriče i Dante).

Koliko, i šta znamo o Kini? Ova zemlja koja je razvijala svoju civilizaciju bez stranih uticaja – krenuli su sa evropskim misionarima početkom 17. veka, postaje nam bliža tek stoleće unazad, kada se stalno otkrivaju novi elementi za sklapanje mozaika o njoj. Retkima je, recimo, poznato da su za matematičke principe Kinezi znali još pre 14. veka, da je u Kini knjiga, čak i ilustrovana, štampana šest vekova pre Gutenberga; arheologija i kolekcije umetničkih predmeta razvili su se već u 11. veku, italijanska renesansa je kineskog porekla, Kina je izumela pre Evrope papir, barut, busolu, seizmograf… I tako redom, i još mnogo toga, o geografiji, istoriji, društvu u Kini saznaćete iz knjige Žaka Žernea „Kineski svet” koju je, u prevodu Ivane Aranđelović sa francuskog, objavio „Klio”. Žerne, objašnjava Radosav Pušić u kratkom pogovoru, jedan je od nesumnjivo najuglednijih i najuticajnijih sinologa današnjice, a delo je objavljeno pre više od tri decenije, i bilo je prva kompletna istorija Kine na zapadnim jezicima.

Mlada izdavačka kuća iz Novog Sada „Akademska knjiga” nedavno je objavila „Sredozemlje u starom veku. Praistorija i antičko doba”, delo jednog od najslavnijih svetskih istoričara, Fernana Brodela (1902–1985), u prevodu Dušana Janića s francuskog. Ovo je, napominje izdavač, Brodelovo poslednje veliko delo i objavljeno je posthumno. Pristalica teze „da se istorija ne može shvatiti ako ne pokrije čitavu ljudsku prošlost”, Brodel je – govoreći o praistorijskom kretanju ka civilizaciji, neandertalskom čoveku i homo sapiensu, vatri i umetnosti koju je stvarao, o Mesopotamiji i Egiptu, kritskoj civilizaciji, Feničanima i Ertrurcima koje smatra nerešenom enigmom, Grčkoj i Rimskom imperijalizmu – ispričao čudesnu priču koja se, zasnovana na širokom znanju ali i istorijskoj intuiciji, pred čitaocima otvara kao najlepša bajka za odrasle.

Istoričarka Elizabet Abot koju poznajemo po odličnoj knjizi „Istorija ljubavnica” („Geopoetika”) predstavlja se našim čitaocima novim delom: „Istorija celibata”, koju je nedavno objavio isti izdavač. Grupu prevodilaca čine Zorica Đergović, Bojana Vujin, Nataša Karanfilović i Zia Gluhbegović. Abotova na 500 stranica govori o celibatu koji, bilo u religioznom bilo u svetovnom životu, prožima istoriju naše civilizacije. U celibatu su živeli i slavni: Jovanka Orleanka, Elizabeta I, Florens Najtingejl, Leonardo da Vinči, Njutn… O celibatu su pisali Milton, Tolstoj, Virdžinija Vulf, a u moderno doba ljudi mu se ponovo vraćaju, bilo da su u braku ili ne. U srcu celibata, kaže autorka, nalazi se pravo svake jedinke da svom životu podari osećaj moći i punoće. Spisateljica ne zaobilazi ni gej muškarce ni lezbejke, a piše i o celibatu i sidi. Ovo je izuzetna knjiga koja razbija zablude i klišee u razmišljanju o tome šta je, u stvari, celibat. Svoje stavove Elizabet Abot dokazuje nizom primera, počev od paganskih božanstava i antičke Grčke do danas.

Zrenjaninska „Agora”, ekskluzivni izdavač Doris Lesing, objavila je u prevodu Dragane Krstićprviroman Lesingove, „Trava peva”. Radnja se događa u Južnoj Africi pod vlašću belaca, a glavna junakinja je Meri Tarner, samostalnamlada žena, frustrirana u braku sa neefikasnim i neuspešnim farmerom. Od godina provedenih na farmi, Meri pada u očajanje, a onda dolazi enigmatični i potentni crni sluga Mozes. Kao gospodarica i sluga, Meri i Mozes upadaju u zamku privlačnosti i odbojnosti. Roman je hronikaraspada ljudskih odnosa ali i kritika društva, a naslov romana „Trava peva” Doris Lesing je preuzela iz stiha (U ovoj truloj jami među brdima/ Pri bledoj mesečini, trava peva) Eliotove poznate poeme „Pusta zemlja”. Ovaj roman je i ekranizovan 1981. godine.

Komеntari0
96945
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja