subota, 23.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:15
POGLEDI

Bankarska trilogija: o švajcarskom poreklu

Da li bi dužnici više voleli da su uz kamatnu stopu koju je pratio kredit indeksiran u „švajcarcima” dobili dinarski hipotekarni kredit? Naravno, jedino što ga niko nije nudio
Autor: Boris Begovićčetvrtak, 14.07.2016. u 08:15

Jedna od veoma rasprostranjenih zabluda u pogledu stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima jeste da izvori banaka za te kredite uopšte nisu (bili) u toj valuti. Kao što je primetio jedan od advokata na ozbiljnom skupu pravnika: „Postoji informacija da se banke nikada nisu zaduživale u švajcarskim francima.”

Više sam očekivao od jednog advokata! Nije relevantno da li neka informacija postoji ili ne – relevantno je jedino da li je ona tačna, ili bar verodostojna, kao i da li se može proveriti. Postoje mnoge informacije, poput one da su se vanzemaljci nekoliko puta iskrcali na našu planetu, ali to nije predmet ozbiljnih skupova. Nego, kako je najlakše dokazati da navedena informacija (o „švajcarcima”, ne o vanzemaljcima) nije tačna? Tako što ćemo pretpostaviti da je tačna i analizirati njene posledice.

Prvo, Narodna banka Srbije (NBS) vodi računa o valutnoj usklađenosti izvora i plasmana banaka u Srbiji, i to čini u cilju očuvanja stabilnosti finansijskog sistema. Naime, ukoliko bi se izvori i plasmani valutno znatno razlikovali, a to bi značilo da se banke zaista nisu zaduživale u „švajcarcima”, one bi bile izložene valutnom riziku, riziku promene kursa, čijim bi aktiviranjem vrednost njihovih obaveza porasla u odnosu na njihove plasmane, što bi dovelo do gubitaka i mogućeg stečaja. Upravo zbog toga NBS stalno prati indikator te neusklađenosti – neto otvorenu deviznu poziciju – i, na svom sajtu, izveštava o njoj. Odnos neto otvorene devizne pozicije i kapitala banaka u Srbiji kreće se poslednjih desetak godina uglavnom ispod pet odsto (što znači negde oko jedan procenat plasmana), što ukazuje na minorne valutne neusklađenosti, kratkoročne u najvećoj meri. Dakle, zaduživale su se banke u „švajcarcima” – da nisu, došle bi pod udar regulacije NBS.

No, hajde da odemo korak dalje. Pretpostavimo da ovakva regulacija uopšte ne postoji. Da li bi onda banke plasirale sredstva u švajcarskim francima, a zaduživali se u nekoj drugoj valuti? Odgovor je odrečan, budući da banke imaju averziju prema riziku – one žele da minimizuju rizik kojem su izložene. No, šta je sa tvrdnjom koju navode neki dužnici: pohlepne banke (pred)videle su veliku dobit uz valutni rizik, budući da su očekivale rast švajcarskoga franka, pa su na osnovu kursnih razlika prisvojile ogroman profit. Nekoliko napomena. Prvo, i oni koji imaju averziju prema riziku mogu da mu se izlože ukoliko je on kompenzovan visokom premijom na rizik, tj. visokim (iznad uobičajenog) prinosom. To je osnova spekulativnog ponašanja: visok je rizik, ali je visok i (očekivani) prinos. No, pravilo takvog ponašanja veoma je jednostavno – spekulativna ulaganja su kratkoročna, tako da investitor može veoma lako i brzo da se iskobelja iz plasmana i zaštiti od aktiviranog rizika. Kada investitor plasira sredstva na dvadeset ili trideset godina (upravo je to slučaj sa hipotekarnim kreditima) i ništa ne može da uradi kako bi se spasao ukoliko đavo odnese šalu, to se upravo njemu razbija o glavu. Stoga nema podsticaj da to čini.

Kada je svojevremeno guverner Jelašić upozoravao da je kurs švajcarskog franka veoma nizak i da se može očekivati njegov rast u budućnosti, mnogi su se smejali. Mnogi su se, privučeni niskim kamatnim stopama koje su tada pratile ove kredite, svesrdno i zaduživali u „švajcarcima”. Da li će doći do rasta njihovog kursa u odnosu na dinar i na evro, niko nije mogao sa sigurnošću da zna, ali je svako razborit mogao da pretpostavi da bi do toga moglo da dođe. Kao što je napisano u obrazloženju jedne presude, „promena vrednosti valute švajcarskog franka ne predstavlja okolnost koju tužioci (dužnici – BB) nisu mogli predvideti, pa samim tim ni okolnost zbog koje bi mogli zahtevati raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti”. Ovakvo obrazloženje raduje!

Izbor za one koji su uzimali hipotekarne kredite u prošloj deceniji bio je izbor između „švajcarca” i evra. Mesečne rate i jedne i druge vrste kredita drastično su, posle 2008. godine, porasle, iskazano u dinarima, budući da se vrednost dinara umanjila u odnosu na obe valute, kumulativno posmatrano više u odnosu na švajcarski franak.

Da li bi dužnici više voleli da su uz kamatnu stopu koju je pratio kredit indeksiran u „švajcarcima” dobili dinarski hipotekarni kredit? Naravno, jedino što ga niko nije nudio. I neće, sve dok ne bude dovoljno izvora u dinarima, pre svega dok ne počne da se u njima štedi. I tu dolazimo do narednog problema – inflacije. O tome u sledećem nastavku.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu


Komentari27
06e20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miško
Nije posao guvernera da upozorava, nego da zabrani neki proizvod ukoliko je isti štetan. Narodna banka je ove kredite pre par godina zabranila jer su štetni. Pa ako su štetni kako nisu zabranili ove koji su još uvek aktivni? I zašto su sve zemlje u okruženju rešile ovaj problem u korist svojih gradjana? Takodje se u godišnjim bilansima banaka vidi da se one nisu zaduživale u francima.....
Nenad Milošević
Poštovani profesore stalno vi i vaši istomišljenici, što se tiče kredita u švajcarskim francima tiče, ponavljate kako je guverner Jelašić upozoravao. Da, ali tek kada je dao ostavku na mesto guvernera, dobro se toga sećam, a sve da bi izbegao grižu savesti. Ubeđen sam da je nije izbegao i da je odgovoran za ovo što danas dužnici preživlajvaju. Mislim da ste vi profesore nešto u vašem tekstu prećutali. Mogli ste pročitati i šta je vaš stariji kolega Oliver Antić, rekao na tu temu.
korisnik kredita u svajcarcima
Veliki je problem sto je država DOZVOLILA bankama,odnosno nije sankcionisala,promenu(podizanje)kamatne stope,suprotno ugovorenom.
"suprotno ugovorenom"
Mozete li da date vise informacija o tome kako je banka podigla kamatnu stopu suprotno ugovorenom? Pricate li o svom slucaju ili o onome sto ste culi od drugih? Na koliko godina je uzet kredit i da li je banka garantovala kamatu za ceo period? Za dugorocne kredite (20 - 30 godina) garantovana kamata je obicno visoka i retko ko je uzima. Cesci je slucaj da se za dugorocne kredite kamata ugovaraju za kratak period (recimo godinu dana) a da se zatim ponovo odredjuju za sledecu godinu, i tako dalje.
Preporučujem 4
ponekad treba ziveti i u realnom svetu
Primetih da podosta komentatora misli kako bi srpske banke bile bolje za Srbiju od stranih, izmedju ostalog i zbog toga sto bi davale kredite u dinarima. Jedan komentator cak tvrdi da je dinar bio uglavnom stabilan za poslednjih deset godina. Ali evro je vredeo oko 75 dinara 2008 godine a danas vredi 122. Sve je moguce kad se ignorisu cinjenice. Cak i sadasnja vrednost dinara je znatno veca nego sto srpska ekonomija moze da dozvoli i jedino se kako-tako odrzava uzimanjem stranih kredita. A kako bi morala da radi srpska banka i koliku bi kamatu morala da obracunava ako daje kredite na 20 g0dina i ne zeli da propadne posle nekoliko godina? Po mojoj oceni, ta kamata bi morala da bude bar 20% ako ne i vise. Ako kupite stan u inostranstvu na 30 godina, vi cete banci kupiti dva stana po istoj ceni dok svoj otplatite. Ako uzmete kredit u dinarima u Srbiji banci cete kupiti bar 5-6 stanova po istoj ceni pre nego sto otplatite svoj. Neka neki strucnjak proba da ospori ovu procenu.
ljiljana ljiljana
Zato su valjda i unistene domace banke da bi se razni lihvari organizovali i pretvorili Narodnu banku Srbije u svog slugu. Svaka drzava koja unistava sopstveni novac i dozvoljava da joj tudja valuta kroji sudbinu ni ne zasluzuje bolje nego da propadne, kao sto je slucaj sa Grckom. Sta im je trebao evro kad su imali svoju lepu drahmu i ziveli pristojno. A sada niti ce imati luke niti zeleznice, a hoteli su vec u tudjim rukama. Ubedjena sam da svaki profesor ekonomije , ako ima dovoljno znanja, treba da savetuje u korist svoje privrede i drzave, a ne samo da objasnjava i pravda tudje ideje i politike, posledice cijih rezultata smo videli i vidjamo svaki dan.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja