subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 13.07.2016. u 18:36

Na Mećavniku i pozorišni festival

Živimo Šekspirovo doba, zato što su drame koje se ovde generišu umnogostručena ideja Šekspira o tragičnosti sveta, kaže Emir Kusturica
Емир Кустурица (Фото Танјуг/Д. Кујунџић)

Posle filmova na Kustendorfu, a u susret festivalu klasične muzike Boljšoj, koji se održava od 15. do 17. jula, reditelj Emir Kusturica kaže da Mećavnik svoju svrhu iscrpljuje tek onda kad okuplja mlade umetnike, pa zato razmišlja da pokrene i pozorišni festival na istom mestu.

„Moja želja je da se Mećavnik sve više pretvara u kulturnu instituciju, pa utoliko ta ideja da svako godišnje doba ima jedan svoj festival, zapravo je ispunjenje sna o svrsi tog prostora, slično Andrićgradu”. izjavio je Kusturica za Tanjug.

On kaže da takve ideje nisu naročito profitabilne, ali da u umetničkom pogledu one doprinose ljudima, jer svaki dobar film, svaki dobar koncert, omekšava i ublažava strasti i nagonske instikte koji su današnjim filmovima i rijaliti šou-programima podstaknuti do najgore granice.

„Nije slučajno da se ovoliko naših ljudi odvaži da ubija, kad se nivo humaniteta smanjuje u tim javnim servisima i čudima u kojima žive. Ja ih ne gledam, na sreću, ali znam da je to tako. Dakle, okuražiti čoveka da bude bolji eventualno, možda i nije loše, i to je taj krajnji cilj da zapravo sve ono što se čuje tamo da se prevede na jezik upotpunjavanja ličnosti i popravljanja krvne slike sveta”, objašnjava Kusturica.

Pomažući afirmaciju mladih umetnika na festivalu Boljšoj, Kusturica pruža ruku mladima da što lakše uđu u svet koji je ipak surov.

„Taj svet je kako vreme odmiče sve suroviji. Više uopšte ne postoji navika da se ide na film nekog autora. Muzika, na sreću, ima jači lični pečat, jer ta vrhunska izvođačka muzika, odnosno autori, to je zaštićeno tim pečatom klasike, ali ove druge sfere naravno nisu. Jednom mi se jedan Slovak zahvaljivao na tome što sam napravio dobre uslove gde se film dobro vidi i dobro čuje. A to nije kod nas, mi nismo usvojili te standarde. I to je vrlo važna stvar da se ti standardi optičko-vizuelnog, odnosno audio, dignu na najviši najviši nivo, a to je jedna od namera”, kaže režiser.

Festivali koje organizuje Kusturica održavaju se kao u vreme slavnog Vilijema Šekspira – pod otvorenim nebom, a reditelj kaže da mi i onako živimo Šekspirovo doba, zato što su drame koje se ovde generišu umnogostručena ideja Šekspira o tragičnosti sveta.

„Slušao sam priču o tome kako su 1941. deportovali jednog čoveka iz Jasenovca u Norvešku, kako je iz tih kola u kojima su ih vezane provodili, gledao kako ljudi najnormalnije jedu sladoled, pokriveni šeširima da im lica ne stradaju od sunca, živeli najnormalniji život. Tako i mi danas, živimo najnormalniji život, dok svaki dan negde 200–300 ljudi strada, i kad se uključi televizor, čovek se nekako oseća nekompletnim ako ne ugleda da je neko nekog ubio u tom danu. Zašto je to tako? Prvo, dozvolili su atentat na boga. Čim nema te vrhovne instance, u opštoj fragmentaciji sveta, sve se dovodi u pitanje”, smatra Kusturica.

Kusturica kaže da u tom smislu ostaje umetnost kao organska slika sveta. „Namera ove kuće ili ovaj entuzijazam upućen je na stvaranje, ojačavanje krvne slike sveta koliko je to moguće, bez ogromnih ambicija, jer svet se menja velikim udarima i velikim promenama. A ovo je tihi rad barem na tim brdima koja su do juče bili nedođija, a sad odjednom dolaze najveći umetnici sveta”, ističe on.

Uprkos posvećenosti Mećavniku i svemu što pokušava i stvara u tom pejsažu, Kusturica ne zapostavlja sebe kao reditelja. „Ja sam više za Ginisa, nego za umetnost. Broj aktivnosti koje sam ja imao u poslednjih pet godina prevazilazi moć petorice ljude. Čudo da sam živ jeste ono čemu se ja radujem. A u ishodu tog čuda, nastao je jedan film koji se upravo dovršava i koji će do kraja avgusta biti gotov, a posle toga i prikazan na nekoliko festivala i ući će u normalnu distribuciju,” otkriva Kusturica za Tanjug.

Komentari7
c2117
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zeljko majstorovic
Kusturica je intelektualac. Ljudi se mogu slagati ili ne slagati sa Emirom,ali ga moraju uvazavati. Ono sto radi danas tek ce se osetiti za desetak godina koliko vredno. A vredno je mnogo. Ono sto je bio Bitef nekada to je danas sve ovo sto radi Emir Kusturica.
ranko
odlicno, neka bude i knjizevni festival.
Nenad
Bravo Kusto, taj trend je, cini mi se, vec zaziveo, posto je prosle godine nasa uvazena esteticarka i kulturoloskinja Divna Vuksanovic bila clan zirija. Negujmo prave vrednosti! A ne da ih uvozimo sa Zapada!
Сава Прокоповић из Ритопека
Емира Кустурицу за председника Српске академије наука и уметности.
Goran
Svi mi treba da se ugledamo na njega i koliko on radi i stvara za dobrobit celog srpskog drustva . Njegov rad i energija , bogatsvo ideja i hrabrost su za svako postovanje !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja