sreda, 01.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:08

Otkosi padali i po kiši

Predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić otvorio 44. smotru narodnih običaja „Kosidba na Rajcu”
Autor: Slobodan Ćirićnedelja, 17.07.2016. u 21:01
Најбољи међу косачима: Недељко Керлец (Фотографије С. Ћирић)

Rajac – „Živ i zdrav bio, seno pokupio, livada mu i dogodine travom rodila...”

Ovu zdravicu uputio je starina Milojko Milosavljević, čuveni zdravičar iz Slavkovice, učesnicima i gostima 44. „Kosidbe na Rajcu”, tradicionalne međunarodne manifestacije koja svake prve nedelje po Petrovdanu na padinama planine nadomak Ljiga okupi najbolje kosače iz regiona. Da pokažu svoje umeće u baratanju kosom i da od zaborava sačuvaju stare običaje.

Pristigli su majstori drevnog posla iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije, a ove godine veliku čast ukazao im je predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić koji je otvorio smotru. Ova kosidba može da bude znak državi da još više uloži i truda i novaca u poljoprivredu, u seljački rad, da kap seljačkog znoja vredi kao i kap znoja u gradu, poručio je predsednik.– Srbija mora da se okrene selu mnogo više nego do sada. Naša deca, rođena i odrasla na selu, ne smeju da osete sramotu što su sa sela, nego da budu ponosna. A mi to moramo da im stvorimo.

Trudićemo se, sve više naše saradnje sa stranim državama i kompanijama usmereno je ka selu. Selo nas diže, selo bi, valjda, trebalo i da nas hrani, a ne uvoz iz drugih zemalja. Selu treba da se odužimo – rekao je Tomislav Nikolić.

Ovogodišnji pobednik je Nedeljko Kerlec (49) iz Janje kod Šipova u Republici Srpskoj. On je po oceni žirija bio najbolji u konkurenciji 21 takmičara iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Drugo mesto zauzeo je Milorad Gazdić iz Pljevalja, a treće osamnaestogodišnji Vuk Vučković iz Preljine kod Čačka, jedan od najmlađih takmičara u istoriji ove smotre. U revijalnom delu „Kosidbe” najbolji je bio Drago Bogovac iz Knina.

On je postao novi đidija, kosač koji najbolje kosi, najbolju nošnju nosi, najbolje peva i ume kolo da povede, a da ne zaostaje ni u jelu i piću... On će dogodine biti domaćin 45. „Kosidbe na Rajcu”.

„Kosidba na Rajcu”, jedna od najpoznatijih i verovatno najposećenija smotra ove vrste na svetu, simbolično obeležava kraj sezone košenja planinskih livada i podseća na tradiciju seoskih moba, okupljanja radi obavljanja ovog teškog i važnog posla.

Tradicija i narodni običaji su koreni svakog naroda, prenose se s kolena na koleno, deo su kulturne baštine, poručio je na otvaranju „Kosidbe” predsednik opštine Ljig Dragan Lazarević.

– Zato smo u obavezi da čuvamo našu tradiciju i kulturu, jer bez toga kao narod ne postojimo – dodao je on.

„Kosidba” nije samo takmičenje, već i verni prikaz svih običaja vezanih za košenje livada, počev od okupljanja kosača, trubača, zdravičara, vodonoša, ručkonoša...

Tako je bilo i ove nedelje kada je đidija Radivoje Petronijević iz Riđaka kod Čačka, prošlogodišnji pobednik revijalnog dela takmičenja, sa simboličnih 44 udarca otkovao kosu i pozvao kosače i goste na livade, gde ih je dočekala povremena kiša, ali ni ona nije uspela da umanji spektakl. Prvo su se nadmetali u kosači u revijalnom delu, a pobedu je izvojevao... On je postao novi đidija, kosač koji najbolje kosi, najbolju nošnju nosi, najbolje peva i ume kolo da povede, a da ne zaostaje ni u jelu i piću... On će dogodine biti domaćin sledeće „Kosidbe na Rajcu”.

A onda je usledio pravi okršaj, takmičenje za „Zlatnu kosu”. Prštalo je na sve strane, megdan su podelili najbolji. Žiriju nije bilo lako, ocenjivao je broj otkosa, širinu prvog otkosa, brzinu košenja i kvalitet pokošene parcele.

Usledila je i ekipna bitka, kršni momci iz Crne Gore, Republike Srpske, Srbije, njih po četvorica kosili su „štafetno” i kao najbolji iz te bitke izađoše.

Kosački ručak

Bogata trpeza na sveže pokošenoj livadi priređena za učesnike revijalnog dela „Kosidbe” jedan je od najatraktivnijih detalja ove smotre. Ručkonoše, vredne žene iz ljiškog udruženja „Zlatne ruke”, okupljene da od zaborava sačuvaju recepte svojih majki, baka i prabaka, na prostrtim ćilimima i čaršafima ponudile su svakakvih đakonija – sira, kajmaka, čvaraka, proje i domaćih lepinja, gibanice, uštipaka, pasulja prebranca, slanine i pršute, pita raznih.

Nije samo posao

Kosidba nije bila samo važan i težak zajednički posao u planinskim stočarskim krajevima, ona je bila i prilika za susret domaćina, za dogovore šta i kako dalje, kako da sarađuju i da se pomažu. Bila je i prilika za mlade momke i devojke da se vide i budu viđeni, da ašikuju, pa i da svadbu ugovore. Za decu je bila prilika da da se sretnu, igraju, doživljaj za pamćenje.

I Cvijeta sa kosom

Među kršnim momcima, mlađim i starijim, u revijalnom delu ovogodišnje „Kosidbe” našle su se i dve dame. Jedna od njih, Cvijeta Knežević (39), majka dvoje dece iz Bačkog Dobrog Polja, već četvrtu godinu nastupa na Rajcu, pobedila je na mnogim takmičenjima u zemlji i inostranstvu.– Svakog dana kosim, za mene ovo nije težak posao. Mnoge žene znaju da kose, pozivam ih da se takmiče – poručila je Cvijeta.


Komentari6
a9763
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanka
sve je bilo lepo ali ...Tarabic ..jaooo ko nas predstavlja po svetu; Tarabici pod stare dane uce razne stvari a sve o nasem trosku ..tuga ziva od drzave ko joj je predsednik i onda koristi svaku priliku .. Ovde cu kao ekonomista da porucim pred. TN (nikad ali nikad ne bi svoj glas dala takvom ..) ovo nije 1959a gospodine, 2016a je molim da se Vi i armija saventika informisete o ekonomiji u svetu..izgubili ste se na putu za Rajac i mnoge druge puteve eto sta biva kada se skola ne uci na vreme.
milan
Čestitam ovogodišnjem pobedniku Nedeljku Kerlecu iz Janja (ne iz Janje, kako piše u tekstu), posebno kad se uzme u obzir da čovek ima 49 godina. Eh kakvi su to ljudi bili u Janju. Ne biste verovali pričama, dok ne upoznate ljude, kojih skoro da sada tamo i nema. Malo ih ostalo posle građanskog rata. Iz Janja su, samo radi informacije, košarkaši Miroslav Raduljica (selo Pribeljci, odakle i moja baka Milica), Darko Miličić (selo Strojice), vaterpolista Nikola Rađen (Strojice), vladike Mitrofan (Ljuša) i Rakita (Babići). Inače Janj je skup sela, etnički srpskih smeštenih na visoravnima, odnosno kraškim poljima od 600 do 1200 metara nm, podno planine Vitorog (1907 m) na 400 km kv. Iz svakog sela danas ima barem po jedan doktor nauka. Šipovo je geografski uz Mrkonjić grad, koji je dao svetskog rekordera u košenju Lazu laketu i višestrukog pobednika na Rajcu Sladojevića.
Чедомир
Милане одличан коментар. Да ти мало помогнем Владика Ракита је Атанасије. Иначе има још много тога за додати. Ти значи водич поријекло из Прибељаца. Да ли долазиш у Јањ?
Preporučujem 3
Zoran Popovic
Cdo da se nije pojavio Vucic koji tvrdi da je rekorder u kosidbi.
Зоран Николић ( Ваљево )
Дивна ли си, Србијо! Откосом миришеш кад си своја, добродетељна и благородна, вредна и вешта, кад јеси битије своје по науму Творчевом...Остани таква, не дај се!
Lazar Siriški
Pozdrav Srbiji iz Češke a takodje i Zoranu
Preporučujem 7

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja