četvrtak, 03.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 18.07.2016. u 21:10 Daliborka Mučibabić

Za 0,6 hektara na Autokomandi najmanje 6,8 miliona evra

Direkcija za građevinsko zemljište prodaje parcelu koju je Petar Matić, vlasnik „MPC holdinga”, pre šest godina vratio gradu i sada traži 130.450 dinara za kvadratni metar
Макета будућег тржног центра

Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga”, ima razlog da otvori šampanjac. Oglašavanjem prodaje 0,6 hektara na Autokomandi, placa koji mu je najveći suparnik na tržištu nekretnina Petar Matić ispred nosa uzeo pre osam godina, a potom gradu vratio 2010. Miškoviću je Direkcija za građevinsko zemljište pružila šansu da konačno suvereno zagospodari najatraktivnijim voždovačkim zemljištem između autoputa, Bulevara oslobođenja i trase unutrašnjeg magistralnog poluprstena. Hoće li se Miškovićeva kompanija takmičiti znaće se 16. avgusta kada je zakazano otvaranje ponuda. Da bi se domogao i preostale parcele od 6.421 kvadratnog metra (0,6 hektara), jedan od najbogatijih Srba koji već poseduje pet hektara na Autokomandi moraće da se „isprsi” i plati najmanje 837.624.201 dinar (6,8 miliona evra), odnosno 130.450 dinara (1.060 evra) za kvadratni metar, pod uslovom da bude jedini ponuđač. To je iznos početne cene, a njenu tržišnu vrednost procenio je Sekretarijat za finansije – Uprava javnih prihoda Beograda. Upućeni u tržište nekretnina smatraju da je kvadrat zemljišta na Autokomandi precenjen i da bi jedino Mišković imao interesa da ga kupi.

Jer, kaže naš sagovornik, reč je o maloj parceli okruženoj zemljištem u Miškovićevom vlasništvu i saobraćajnicama pa bi bilo teško osmisliti projekat koji se ne uklapa u ideje „Delte” za Autokomandu. Njegovo obrazloženje ima smisla zato što ta kompanija već godinama najavljuje da će graditi šoping mol „Delta planet” od 175.000 kvadrata na pet hektara. To je dvostruko više od „Delta sitija”, za 40.000 kvadrata prostranije od „Ušća”, ali ipak manje od budućeg tržnog centra u „Beogradu na vodi” koji će imati 200.000 kvadrata.

Upitani da li su ponovo oko bacili na parcelu od 0,6 hektara gde je dozvoljeno zidati dva objekta – četvorospratnicu od 22 metra i poslovnu kulu visine 75 metara (21 sprat) – u „Delti” nisu direktno odgovorili, ali takvu mogućnost nisu ni odbacili.

– Projekat „Delta planet” moguće je realizovati na postojeće dve parcele. Dodavanjem treće, koja je sada oglašena, celokupna lokacija bila bi upotpunjena što bi omogućilo bolju iskorišćenost postojećih kapaciteta. To bi bilo dobro za projekat, ali nije neophodno – navodi „Delta” u pisanom odgovoru.

Početnu cenu parcele u toj kompaniji komentarišu kao „odraz očekivanja koje zvaničnici grada imaju od ove prodaje”.

– Tržište će pokazati da li je ta procena adekvatna i da li je ova lokacija zaista toliko atraktivna – kažu u „Delti”.

Malo je verovatno da će bilo ko ko poznaje istoriju odnosa na tržištu nekretnina između Miroslava Miškovića i Petra Matića, vlasnika „MPC holdinga”, osporiti da je Autokomanda za „Deltu” oduvek bila tiha patnja. I da će Mišković zgrabiti slobodno zemljište čim mu se za to ukaže prilika. To je učinio pre pet godina tako što je od grada zakupio dva hektara između autoputa i Ulice Triše Kaclerovića i za njih dao milijardu dinara. Do tog placa na Autokomandi Mišković ni tada ne bi mogao da dođe da ga Matić, u paketu sa parcelom koju je Direkcija sada oglasila, nije vratio gradu u februaru 2010. On je takav potez objasnio ekonomskom krizom, ali i činjenicom da su urbanisti planskim dokumentima prepolovili spratnost objekata u toj zoni.

Za taj prostor Matić nikada nije obelodanio planove. Suprotno velikom takmacu, „Delta ril estejt” nikada nije krio da namerava da podigne dve poslovne kule od po 40 spratova i šoping mol. Pokrenuli su izradu plana detaljne regulacije dela centralne zone Autokomande koji je usvojen 2007. godine.

Pre toga, 2005. „Delta” je kupila preduzeće „Autokomanda” za 17 miliona evra i domogla se 3,3 hektara. Da bi podigla šoping mol „Delta planet” i dve kule dvostruko manje spratnosti nego što su prvobitno zamislili, Mišković je morao da obezbedi dodatne hektare na Autokomandi. Ali to mu 2008. godine nije pošlo za rukom. Jer, u borbi sa još dve kompanije Petra Matića, „Delta” je završila na trećoj poziciji ponudivši 1,9 milijardi dinara. To nije bilo dovoljno jer Matić je tada bio spreman da plati dve milijarde, odnosno 300 miliona više od početne cene. Osim što je mogao da se pohvali da je za zemljište dao rekordnu sumu u to vreme, Matić je, zakupivši oko 2,8 hektara, „Deltin” plac od 3,3 hektara zagradio sa dve strane. Zato je ona 2008. bila primorana da projekat svede na šoping mol od 120.000 kvadrata. Kada je grad 2011. ponudio u zakup parcelu od dva hektara od koje je Matić odustao godinu ranije, Mišković je poskočio da se dokopa tog zemljišta i najavio gradnju tržnog centra od 175.000 kvadrata. Ali od tada do danas ni ašov nisu zaboli. Zašto?

– „Delta” je kao investitor spremna odmah da počne izgradnju. Kada će to biti zavisi od formiranja jedinstvene građevinske parcele i dobijanja građevinske dozvole, a odgovor na pitanje zašto to do sada nije završeno mogu da daju samo gradske vlasti – objašnjavaju u „Delti”.

U toj kompaniji tvrde da projekat šoping mola u ovom trenutku ne podrazumeva izgradnju poslovnih kula.

– Nije isključena mogućnost da se ta odluka promeni, ali kako sada posmatramo projekat, to je samo mogućnost – kažu u toj kompaniji.

Doprinos za zemljište još 3,8 miliona evra

Kupac 0,6 hektara obavezan je da ceo iznos za zemljište koje najmanje može koštati 837.624.201 dinar (6,8 miliona evra)  plati u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja o otuđenju građevinskog zemljišta. Osim toga, on treba da da i 467.949.362 dinara (3,8 miliona evra) na ime doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta ako bude sagradio planom dozvoljenu neto površinu – 17.978 kvadrata. Jer, ta taksa u prvoj zoni za komercijalnu delatnost kojoj pripada Autokomanda je 26.029 dinara za kvadrat neto površine objekta.

Doprinos se utvrđuje rešenjem o izdavanju građevinske dozvole, a obračunava ga Direkcija za građevinsko zemljište. Investitor može da ga izmiri odjednom i tada dobija popust od 30 odsto ili da ceo iznos plati na 36 rata.

Komentari11
7b51f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ZIKA
Bas kako neko rece samo neka grade i ulazu do skorije nove nacionalizacije koju ce izvrsiti neki novi klinci koji rastu i razmisljaju ispravno.
nesa
I napravice strahovitu guzvu od koje ce patiti gradjani beograda i svi koji tuda budu prolazili...
Jovanka Voždovčanka
Mi iz ovog kraja, jedva, čekamo da se to izgradi, pa pitamo nadležne iz gradske vlasti, da li se to. namerno, odugovlači sa formiranjem jedinstvene građevinske parcele i davanjem građevinske dozvole, iz nekih, samo, njima znanih razloga? Po čemu se to razlikuju pare domaćeg, od para stranog investitora?
Баба Калина
Ајде мало да мислимо својом главом:ОТКУД домаћем "инвеститору" капитал? Од'45 па на овамо живели смо у некој врсти уравниловке сиротиње (сви смо је имали, ту сиротињу - или : сви смо то били). После су дошле санкције од напреднијег и демократичнијег дела "међународне заједнице". Даље и они млађи знају да су нам рушили све што сироти уз жртву и одрицање направисмо. И сад: домаћи "инвеститори"!
avioni,kamioni,milioni
znaju li ta gospoda (biznismani)kako i sa koliko nula se pisu pomenute cifre!?
Mihailo Vuković
Naspram ovih parcela u Tabanovačkoj ulici se nalazi kat.parc. 2323 , površine 16 ari , čiji vlasnici ne mogu da dobiju ni privremenu građevinsku dozvolu još od 1936 godine . I drugi nemoral koji se ovde razotkriva je disproporcija između naknade koju grad isplaćuje na ime eksproprijacije , i koliko oni traže za prodaju takvog zemljišta .
Zoran Stojkovic
@Mihailo Vukovic; Treci nemoral je... da grad Beograd ni do danas nije isplatio eksproprisano zemljiste na kome je sagradjen most na Adi. Sredstva postoje i sada se grade neki liftovi, tako da ce vlasnici zemljista morati u Strasbur, po pravdu i naknadu. O disproporciji necu trositi reci i prostor.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja