utorak, 26.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:03
MISTERIJA LONDONSKOG APARTMANA 212

Da li je Čerčil smanjio Veliku Britaniju na jedan dan

Novinari Bi-Bi-Sija tvrde da nema dokaza da je Čerčil proglasio teritorijom Jugoslavije sobu gde je rođen Aleksandar Karađorđević
Autor: Bojan Bilbijaponedeljak, 18.07.2016. u 22:00
Краљ Петар Други Карађорђевић, краљица Александра и принц Александар (Фото royalfamily.org)

Pre 71 godinu, tačnije 17. jula 1945, rođen je u Londonu jugoslovenski prestolonaslednik Aleksandar Drugi Karađorđević. Od tada živi i legenda da je apartman 212 u hotelu „Kleridžiz“ premijer Vinston Čerčil proglasio na jedan dan teritorijom Jugoslavije, kako bi sin kralja Petra Drugog Karađorđevića bio rođen na „tlu otadžbine“. Ova priča navodi se na sajtu prestolonaslednika, u mnogim knjigama o dinastiji Karađorđević, pa čak i u zvaničnoj istoriji hotela „Kleridžiz”. Međutim, ne postoji nijedan dokaz, odnosno pisani trag o ovakvoj Čerčilovoj odluci – tvrde novinari Bi-Bi-Sijevog magazina, koji su se povodom godišnjice rođenja princa Aleksandra bavili ovom temom

Bi-Bi-Sijev magazin podseća da su u aprilu 1941. Nemačka i njeni saveznici napali i okupirali Jugoslaviju i sedamnaestogodišnji Kralj Petar Drugi napustio je zemlju sa svojom vladom i otputovao u London preko Atine, Jerusalima i Kaira. Dalje se navodi da su se Kralj Petar i njegova supruga, kraljica Aleksandra, uselili u jedan od tada najmodernijih hotela u Londonu, „Kleridžiz“, gde je četiri godine kasnije kraljica zatrudnela. (Valja napomenuti, preciznosti radi, da su se Petar i Aleksandra upoznali aprila 1942, a venčali u martu 1944. godine, tako da nikako nisu mogli da zajedno žive četiri godine u apartmanu „Kleridžiza”.) Da bi se naslednik krune rodio na tlu zemlje kojom će vladati, prema legendi, premijer Čerčil kralju Petru ponudio je da delić Velike Britanije – odnosno njihov hotelski apartman – privremeno postane Jugoslavija.

Da je ova ponuda zaista učinjena, analiziraju dalje britanski novinari, moglo bi se očekivati da postoji i neki dokaz za to. Ali ničeg takvog nema ni u Čerčilovom arhivu, koji sadrži milione digitalizovanih dokumenata, niti u arhivu koji čuva zapisnike britanskog parlamenta. O ovom dogovoru nema traga ni u Čerčilovoj biografiji čiji je autor ser Martin Gilbert, niti u dnevnicima ser Alena Laselsa, ličnog sekretara britanskog kralja Džordža Šestog, kuma princa Aleksandra Drugog Karađorđevića. Ne postoji čak ni novinski članak kojim se odluka premijera saopštava britanskom narodu, tvrde istraživači Bi-Bi-Sija. Samo se u jednom dokumentu iz 1945, pohranjenom u Nacionalnom arhivu, pominju Jugoslavija i „Kleridžiz“. Reč je o pismu dr D. Protića, savetnika jugoslovenske ambasade, britanskom ministarstvu spoljnih poslova od 23. jula te godine, gde se navodi da je kraljica Aleksandra rodila sina u tom hotelu i kojim se obaveštava o njenoj zvaničnoj adresi.

U razrešenju misterije novinarima Bi-Bi-Sijevog magazina nije pomogao ni sam princ Aleksandar, koji takođe ne poseduje dokumente o „slučaju apartman 212”.

„Nažalost, svi dokumenti su odavno nestali iz kancelarije mog oca. Ti dokumenti su uključivali i one ratne, posebno veliku prepisku sa Čerčilom, Ruzveltom, Staljinom, i još mnogo toga. Dokument o privremenoj secesiji prostorije koja se odnosi na moje rođenje takođe je nestao. Kada sam se rodio nisam dobio britansku krštenicu, jer sam tehnički rođen u Jugoslaviji”, rekao je prestolonaslednik za Bi-Bi-Si.

U njegovoj kancelariji kažu za Bi-Bi-Si da je Čerčilova ponuda najverovatnije učinjena u maju 1945, tokom sastanka sa kraljem Petrom Drugim. Ali, dr Bob Moris, ustavni stručnjak Univerzitetskog koledža London, koji je proveo skoro 40 godina kao državni službenik u Ministarstvu unutrašnjih poslova, objasnio je da „ne postoji sila, bilo da je premijer ili ko drugi, koja može da označi teritoriju Ujedinjenog Kraljevstva kao privremeno tuđu, jer bi to zahtevalo odluku parlamenta“.

Mladi prestolonaslednik dobio je po rođenju kraljevski jugoslovenski pasoš, a ne britanski, dodaje Bi-Bi-Si. Ali, sa njim je bilo teško, a potom i nemoguće putovati nakon što su komunisti zavladali Jugoslavijom. Titova vlada je ukinula monarhiju krajem 1945, a oduzela je kraljevskoj porodici državljanstvo i imovinu 8. marta 1947. godine.

U slučaju prestolonaslednika Aleksandra iskorišćen je zakon iz 1705. da se njemu i njegovim potomcima dodeli britansko državljanstvo. Po ovom zakonu državljanstvo je dato majci kralja Džejmsa, Sofiji, kao i svim njenim potomcima. A Aleksandar je njen daleki potomak. Kao britanski državljanin, potom je postao i oficir britanske vojske, a kasnije radio u SAD. Jugoslovensko državljanstvo mu je uručeno 12. marta 2001. godine – upravo u apartmanu 212 „Kleridžiza“. Preselio se sa porodicom u kraljevsku palatu u Beogradu, na svoj 56. rođendan, 17. jula 2001. godine.

Komentarišući tekst Bi-Bi-Sijevog magazina, predsedavajući Krunskog saveta Dragomir Acović kaže za „Politiku“ da su zabune u definicijama uvek dovodile do problema.

– Popularna priča je glasila kako je Vinston Čerčil proglasio hotelski apartman za teritoriju Jugoslavije. Svako ko išta zna o istoriji i pravnom sistemu, zna da je nemoguće da premijer jedne zemlje, makar i privremeno, otuđi deo teritorije. Radi se o nečem potpuno različitom, sa sličnim efektom, ali različite kategorije – objašnjava Acović.

Prema njegovim rečima, bilo koja prostorija u kojoj se nalazi diplomatsko predstavništvo eksteritorijalna je u odnosu na teritoriju i zakone zemlje domaćina.

– Svaki prostor u kome boravi šef strane države stiče automatski svojstvo eksteritorijalnosti i u njemu ne važe zakoni zemlje domaćina. U Ustavu Kraljevine Jugoslavije nije postojala nikakva ekskluzivna klauzula koja bi uslovljavala gde mora biti rođen naslednik, kojoj veroispovesti mora da pripada, ili s kim može ili ne može stupiti u brak. Tako da cela ta priča, kako ju je objavio Bi-Bi-Si, predstavlja posledicu jedne konfuzije, a ne menja ništa na stvari – ističe naš sagovornik.

Apartman u kome je boravio kralj Petar Drugi, dodaje Acović, formalno je bio eksteritorijalan, jer je on boravio u njemu i za to nije bila potrebna nikakva odluka vlade ili parlamenta Velike Britanije.

– Da li se to moglo smatrati teritorijom Jugoslavije, bilo bi isto kao kada bi neko pitao da li se zgrada srpske ambasade u Londonu može smatrati teritorijom Srbije. Dok je tu ambasada Srbije, tu važe zakoni Srbije, a ne zakoni Britanije. Kada ambasador izađe na ulicu, onda je on na teritoriji Britanije, ali njegova ličnost zadržava puni imunitet – kaže Dragomir Acović.


Komentari82
25221
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milka Ninkov
Karadjordjevici "pogubili" tako vazna dokumenta, prepisku ! Kako nisu pogubili ono sto se odnosi na kvazi kraljevu imovinu, ali samo u Srbiji, nesto se ne oglasavju o ostalim destinacijama ! SRAM VAS BILO-NI SRPSKI NEZNATE, cak ni koliko nasi Kinezi !
mp
ne gospodjo Ninkov nisu Karadjordjevici pogubili nego je neko unistavao dokumenta koja su se odnosila na njih. Mozda mozete da objasnite otkud predmeti koji pripadaju ovoj porodici u sefu kod Tita? ili zasto parnicenje oko Titove zaostavstine traje tako nenormalno dugo ..Oduvek mi je bilo odvratno kad krene Srbadija da duma i zakljucuje na osnovu rekla kazala..sta drugo reci 2016e godine nego da nasem brukanju koji smo slepci, neuki i nikakvi ..tome nema brate kraja. Ni jednu priliku da se obrukamo mi ne propustamo
Preporučujem 7
Protokolarna Kraljevina
Za Srbe i sve građane Srbije najbolje rešenje je PROTOKOLARNA Kraljevina u kojoj bi Kralj ima samo protokolarnu funkciju, a vlast bi pripada narodu, preko NEPOSREDNO izabranih predstavnika u Gornjem i Donjem domu.
ne Nenade
To je bilo posle II svetskog rata. Hunta je htela da ih vrati, pa su se nesto predomislili, ali zakoni po kojima im je zabranjen ulazak u zemlju i dalje vaze.
Petar Stanimirovic
Bez kralja-ne valja.Ovu zdravu seljačku mudrost saopštio je na našoj TV jedan stari originalni šumadijski seljak u narodnoj nošnji,sa sve šajkačom i guberom na sebi,pre tridesetak godina.Tu svoju misao čak je i razvio i obrazložio:kralju treba samo jednom kupiti opremu,a ovim našim republikanskim političarima ,svaki čas-pošto se stalno menjaju.Nema šta-zdrava logika.U XX veku Srbija je načinila dve istoriske i fatalne greške:svoj pobednički kapital iz I svetskog rata uložila je u projekat Jugoslavija-umesto da je definitivno pobola kočice svoje nacionalne države i teritorije.Druga fatalna greška bila je prihvatanje politike levih partija da se u II svetskom ratu kroz oslobodilačku borbu sprovede i socijalna revolucija.Društvo je definitivno podeljeno na partizane i četnike..Zrtve se i danas sabiraju odvojeno.Rezultat-Jugoslavije i socijalizma nigde, nacionalne države na Balkanu cvetaju, a Srbiju u avnojevskim granicama i danas čerupaju. A 1217 godina ???
Леон Давидович
О монархији или републици о чему људи углавном имају супротна мишљења рекао бих да ту заправо не постоји законитост, правило које би рекло да је једно доказано боље, а друго лошије. Код монархија се јавља проблем малог броја потенцијалних наследника престола, а тиме је и избор квалитета владара сведен на мали број . Нема гаранције да ће се увек родити способан владар. Историја је показала да је било свакојаких монарха. Што се тиче република ту је могућност избора велика али и ту се врло често догађа избор лошег владара. Предност република је можда само у томе што се лакше решити таквог владара. Изађе му мандат, више га не бирају и слично. Рекао бих да успех неког друштва зависи пре свега од квалитета, вредности владара, а не од тога да ли је монарх или бирани председник. Данас су монархије, бар европске, сведене на формалну власт монарха, али у прошлости монарси су имали ву власт. Ту власт је исто тако пратила борба за власт, отац на сина и обрнуто, брат на брата итд.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja