sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:57

Otkriven hram na Venčacu iz doba Nemanjića

Tragajući za ostacima dvora srpskog despota Pavla Bakića, arheolozi pronašli živopisanu crkvu iz treće četvrtine 14. veka
Autor: Ljiljana Stojanovićutorak, 19.07.2016. u 20:05
Владика шумадијски Јован освештава крст на локалитету Дворине (Фото: Владан Миливојевић)
Детаљ фреске пронађен у шуту (Фото: Владан Миливојевић)

Aranđelovac –  Tragajući za ostacima dvora poslednjeg srpskog despota Pavla Bakića, koji je do 1525. godine stolovao na Venčacu, a potom prebegao u Ugarsku, arheolozi su na lokalitetu Dvorine došli do (ne)očekivanog otkrića – monumentalne crkve srpsko-vizantijskog stila Milutinovog ili Uroševog doba, najverovatnije iz prve polovine 14. veka. Na to ukazuju monumentalna arhitektura, trodelni oltarski prostor i ostaci vrhunskog fresko-slikarstva.

– Mi smo znali da tu postoji veća crkva, ali nismo mogli da pretpostavimo da se radi o ovako kvalitetno zidanoj crkvi, niti ovolikih dimenzija, a ona je sigurno duga više od 20 metara. Ni sada nemamo sve tačne podatke, ali ono što je sigurno to je da je crkva troapsidalna, najmanje 13 metara širine, bar oltarski prostor sa odvojenom proskomidijom i đakonikonom, da je hram imao četiri slobodna zidana stupca koja su nosila kupolu, zidanu pripratu, a možda i zidani trem – rekao nam je kustos Narodnog muzeja u Aranđelovcu Vladan Milivojević, sa kojim smo se sreli na samom lokalitetu kada je vladika Šumadijski Jovan služio Svetu arhijerejsku liturgiju i osveštao novopostavljeni krst i zvono.

Crkva je, kako smo se uverili, bila živopisana. Deo fresko-slikarstva sačuvan je u donjim zonama, na coklu, ali najlepši fragmenti pronađeni su u šutu i to sa licima svetitelja sa neke kompozicije, među kojima je prepoznat lik Sv. Petra, dok ostali tek treba da se identifikuju. To je izuzetno važan podatak, jer su lica svetitelja putokaz ka određenoj slikarskoj školi ili majstoru živopiscu, na osnovu koga se, dosta pouzdano, može datirati neki spomenik kulture i istorije.

– Po preliminarnim procenama radi se o vrhunskom živopisu, nastalom negde u trećoj četvrtini 14. veka, što nameće zaključak da sama gradnja crkve može da bude pomerena nešto ranije, o čemu svedoči i arhitektura. Ovako izuzetno građenu crkvu sa omalterisanim zidovima od kamena, dimenzije do metar, a negde i do dva metra širine, vrhunski oslikanu, nije mogao da podigne bilo ko u srednjem veku, osim vladara, neko iz vladarske porodice ili najviša vlastela. To sve ukazuje da je ovaj prostor u tom periodu bio veoma značajan i da je tu aktivno živelo neko stanovništvo – objašnjava Milivojević.

Ovo otkriće baca novo svetlo na crkveno graditeljstvo srpsko-vizantijskog stila nemanjićkog doba, bar u pogledu njegovih poznatih granica, pa je razumljivo da su sada u opticaju razne pretpostavke o tome ko je hram podigao i čemu je služio, jer je mogao biti manastirska ili dvorska crkva, pridvorica, a kasnije, u 17. veku, čak i venčačko-rudnička mitropolija. Nema podataka ni o tome do kada je crkva postojala. Ono što se zna, to je da je crkva, pre no što je pala ili srušena, opljačkana. Odneta je podnica od vrlo kvalitetnog kamena, debljine 10 centimetara, a verovatno su poskidani i neki drugi vredni kameni delovi. Za sada se ne zna ni ko je to uradio, niti kada se to dogodilo, ističe kustos.

Istraživanja na lokalitetu Dvorine su započeta 2004. godine. Arheolozi su bili povedeni pričom o dvoru Pavla Bakića na osnovu predanja, ali i nekih istorijskih zapisa. Tragalo se na mestu gde su se videli ostaci neke građevine i tokom naredne dve kampanje 2007. i 2011. otkriven je objekat većih dimenzija sa podrumom i spratom za stanovanje ili za neku drugu funkciju. Tada su počela istraživanja i na takozvanom Madžarskom groblju iz druge polovine 18. i početka 19. veka, koje se nalazi tridesetak metara južnije od pomenutog objekta, kada su ispod grobova pronađeni ostaci hrama. Zbog malog obima istraživanja crkva se nije mogla datovati, niti sagledati njena veličina. Tek ove godine, Narodni muzej u Aranđelovcu organizovao je novu kampanju pod rukovodstvom docenta, dr Dejana Radičevića, sa odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Iako nevelika po obimu, ona su donela velike rezultate, koji će sigurno promeniti istoriju ovog kraja Šumadije.

– Menja se pogled na ovaj lokalitet. Predanje kaže da je ovde živeo Pavle Bakić. Međutim, nije to jedino mesto na Venčacu za koje narod vezuje Bakićeve dvore. Ali, ukoliko je Bakić ovde i boravio, on je već došao na mesto gde su postojali crkva i nekakve zgrade. Bakić je na Venčacu bio u prvoj polovini 16. veka, a najmanje vek i po pre toga ovde postoje neki objekti. Sasvim je moguće da je on tu stolovao, ali nikakvih potvrda o tome nema – ističe Milivojević.

Što se tiče predanja o crkvi, danas meštani sela Banje, u čijem se ataru nalaze Dvorine, odnosno Madžarsko groblje, ne znaju ništa. Ono je potpuno iščezlo iz pamćenja. Međutim, đeneral Jovan Mišković, zabeležio je u 19. veku narodno predanje da je na tom lokalitetu postojala stara crkva, koja je bila posvećena Sv. Iliji. Današnja crkva u Banji, podignuta 1896. godine, takođe je posvećena istom svecu, tako da bi ona mogla biti naslednica srednjovekovnog hrama pod Venčacom, smatra Milivojević. Budući da relevantnih tragova o crkvi gotovo i nema, on se jedino uzda u turske deftere, koji za ovaj kraj nisu izdati, a koje treba pregledati. Možda se u njima krije odgovor na mnoga pitanja i nedoumice. Bez obzira na to, otkriće hrama na padini Venčaca promeniće pogled na istoriju ovog kraja, od Rudnika do Kosmaja, jer u Šumadiji ne postoji nijedan srednjevekovni spomenik srpsko-vizantijskog stila.


Komentari3
7153e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
U susednom selu G. Tresnjevica postoji ostaci grobova koji su pripadali srednjovekovnoj vlasteli. Blizu ovog localiteta je podzemni sloj okamenjenog korala koji datira iz davnog geoloskog vremena kada se ovde Panonsko more pretapalo iz Kolubarskog podrucja u Moravski . Moj brat Milosav Bozic ( pokojni ) i ja smo prikupljali podatke o tome.( Bregovi morskog peska ,nalazista gline itd .) ali smo se odselili za Australiju. Molim kostusa Vladana Milivojevica da mi se javi na bozicwongar@gmail.com
Zoran Vucicevic
Moj mejl je snagazoran@gmail.com
Preporučujem 0
Zoran Vucicevic
Postovani gospodine Bozicu, pisem knjigu o srednjovekovnoj Srbiji, pa bi mi znacilo svako ukoliko biste bili voljni da nesto od licno stecenih saznanja podelite sa mnom. U pisanje se nisam upustio radi licne promocije, vec radi afirmacije srpske kulture. Srdacan pozdrav, advokat Zoran Vucicevic, Beograd
Preporučujem 0

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja