utorak, 13.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:05

Kako su posle sedam godina stećci upisani na listu svetske baštine

Stećak je srednjovekovno nadgrobno obeležje na osnovu koga sagledavamo najdublje korene i poreklo evropskog naroda na centralnom Balkanu, ističe mr Maja Đorđević, arheolog – konzervator
Autor: Rajna Popovićsubota, 23.07.2016. u 22:05
Стећци из 13. века у Радмиљу код Стоца (Фото prof.saxx Википедија 3.0)

Stećci iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore i Hrvatske su zvanično upisani na listu svetske baštine Uneska.

Reč je o srednjovekovnim kamenim nadgrobnim obeležjima koja su pre sedam dana odlukom Komiteta za svetsko nasleđe u Istanbulu, a u kome su sedeli predstavnici 21 zemlje i mnogobrojni posmatrači, proglašeni vrednim kulturnim nasleđem.

Da posao nije bio nimalo lak može se zaključiti i na osnovu činjenice da je trajao sedam godina. Ekipe Međunarodnog veća za spomenike i spomeničke celine ili kraće Ikomosa, morale su da vide svaku od nominovanih nekropola. U BiH ih ima 20, po tri u Srbiji i Crnoj Gori i u Hrvatskoj dve.

Njihove misije su trajale po petnaestak dana, odlazili su sa mnoštvom utisaka i komentara kao i predlozima kako da se zaštite neke od zona, eventualno povećaju ili smanje. Na drugoj strani su radili koordinatori za nominacione dosijee četiri države, za Srbiju sve što je trebalo da se preduzme činili su stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika – Beograd.

Mr Maja Đorđević, koordinator izrade nominacionog dosijea, inače arheolog – konzervator u Zavodu, ističe da su stećci zaslužili da budu upisani na Listu svetske baštine jer zaista predstavljaju jedinstveno svedočanstvo kulturne tradicije i civilizacije.

– Stećak je srednjovekovno nadgrobno obeležje na osnovu koga sagledavamo najdublje korene i poreklo evropskog naroda na centralnom Balkanu. Svedoči o duhovnom životu naših predaka. Kameni isklesani blok je mukotrpno dovlačen iz kamenoloma da bi obeležio grob preminulih – vraća nas u prošlost magistar Maja Đorđević.

Prvi međudržavni projekat
Projekat „Zajedničke nominacije srednjovekovnih nadgrobnih spomenika – stećaka za listu svetske baštine” započet je u novembru 2009. godine i rađen je kao deo poduhvata „Kulturno nasleđe – most ka zajedničkoj budućnosti” koji je sprovodila venecijanska regionalna kancelarija Uneska za nauku i kulturu u Evropi. 
Potom su na red došli ljudi iz struke koji su dobili zadatak da sačine međudržavnu serijsku nominaciju stećaka, naravno iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije. Sastali su se u Sarajevu u aprilu 2010. i sastavili „plan aktivnosti”. Mr Maja Đorđević podseća da je to bio početak prvog većeg međudržavnog projekta u kulturi na Balkanu u 21. veku.
– Unesko je prihvatio preliminarnu listu nekropola 2011, dosije i planove upravljanja smo predali 31. januara 2015. Ikomosovi službenici su ekspertsku misiju preduzeli u septembru 2015, a odluka o upisu na Listu svetske baštine doneta je 15. jula 2016 – pokušava naša sagovornica da sažme u najkraćem sve što je postupak priznavanja stećaka kao kulturne vrednosti podrazumevao.

Prema oblicima stećci su se delili na ploče, sanduke, slemenjake, krstove i stubove. Bilo je na njima ukrasnih motiva: meseca, zvezda, oružja... Figuralne predstave muškaraca i žena, borbe, turniri, scene iz lova su iziskivale veliki trud srednjovekovnih umetnika.

– Stećak je i rodoslovno stablo na kome čitamo imena, sagledavamo svakodnevnu radost i patnju, prepoznajemo istorijski zapis i narodnu priču, bajku koja se uvija sa ornamentalnom lozicom uklesanom na površini kamena. Taj kamen nas povezuje sa dalekom prošlošću – dodaje arheolog – konzervator.

U filmu „Stećci, okamenjeni svedoci vremena” koji je nastao zahvaljujući Dubravku Lorenoviću, članu Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH, o kamenim obeležjima na srednjovekovnim grobljima može se čuti mnoštvo podataka.

On je uz pomoć kamere približio kamene zapise, reljefne prikaze istorijskih događaja, imena porodica i ličnosti i duboko smislene poruke živima koje sa jezičko-literarnog gledišta imaju neprocenjiv značaj. Zabeležena su pojedinačna kamena obeležja, mada su ona uglavnom grupisana u nekropolama, pravilno orijentisana prema stranama sveta.

Odvajane su pojedine porodice, vlastelinske naravno, što je, recimo, slučaj sa pripadnicima feudalnog vrha u Radimlju kod Stoca.

Lorenović daje ideju istraživačima da na svoj način odgovore i dokažu zašto je pogrebna umetnost bila tako duboko ukorenjena baš u bosanskom kraljevstvu s obzirom na to da se stećci nalaze u čisto ilirskom području.

Ono što Lorenović zna i ističe jeste da su se na području antičkog Ilirika od davnina ukrštali uticaji mediteranskog i panonskog kulturnog sveta i u kasnijem razdoblju vizantijskog istoka i latinskog zapada.

Nastanak stećaka se vezuje za drugu polovinu 12. veka, najviše ih je nastalo u 13. i 14. veku, klesani su i početkom 16. veka, ali se ubrzo gube. Prvim popisom od 1951. do 1969. utvrđena je naučno utemeljena brojnost i rasprostranjenost kamenih nadgrobnih obeležja.

Današnja saznanja govore o 3.300 lokaliteta i 70.000 spomenika, od čega u Bih 2.677 lokaliteta sa 60.000 stećaka. U Hrvatskoj je na oko 400 mesta evidentirano 4.400 spomenika. U Srbiji se na 203 lokaliteta nalazi 4.100 stećaka dok u Crnoj Gori imaju 107 lokaliteta sa 3.500 stećaka.

Groblja i obeležja na njima kao drevni svedoci vremena u narodnom pamćenju su sačuvani i pod nazivom mramorje, mašeti, grčki grobovi, divovsko kamenje, s tim da se naziv stećak upotrebljava u novije vreme kao sinonim za stamenost, monolitnost i izveden iz pojma stojećak.

Nekropole u Srbiji koje su upisane na Listu svetske baštine nalaze se na teritoriji opštine Bajina Bašta i Prijepolje.

Mramorje u Perućcu se od 13. do 16 veka nalazilo na periferiji srpske srednjovekovne Raške države, na samoj granici sa Bosnom. U jednom od grobova 2010. nađen je i srebrni novčić bosanskog kralja Stefana Tomaša. U arheološkom nalazištu Rastište kod Bajine Bašte na stećcima je glavni ukras bilo oružje. Na Grčkom groblju u selu Hrta, formiranom na uzvišenju, nađeno je i nekoliko sanduka sa arkadama…

Iako se mnogo toga zna, iako su ispisane silne knjige, nema sumnje da okamenjeni svedoci vremena kriju još mnogo podataka i tajni.


Komentari18
5330c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milosav Popadic
(1)Stoji: i Dalmaciji; Treba: i cijelom dužinom jadranskog primorja od Otranskih vrata do Mletaka. Lijepi grad Berat u Albaniji nosio je ime Beograd. Zidanje Skadra je biser srpske epike. Ovce čuva Todora širom mirom do mora i do suva javora, Bojana, Bojaaa je lijepa pjesma. Bošković, Gundulić, C. Zuzorić, I. Vojnović, itd u Dubrvniku U srpskom groblju u Livnu ima Lovrenovića Srba, a Ivan i Dubravko su Hrvati sa dno kace. Smiljanići, Pletikose itd u Ravnim kotarima, S. Matavulj je iz Matavulja, Mnogi Srbi iz Mostara školovali su se u Trstu, srpski car Stjepan se ženi iz Mletaka, a Kanjoš nosi pobjedu nad divom Furlanom. Pod vanjskim pritiskom su napuštali vjekovna ognjišta, ili mijenjali identitet. Linija najmanjeg otpora? Odnos brojeva je važan. (2) Stoji: 490 srednjovjekovnih grobnica; Treba: 352 srednjovjekovne grobnice. Ne znam kako i zašto. Možda se 490 odnosi na broj dubova u groblju. Opet počinjem okrčke. Ima mnogo dubova, ali nisam ih brojio. Lijepa je Crkvina. Rado bih da i m
Ante
Stecci srpska bastina.. Ajme meni ljudi, pa stvarno ljudi imaju pravo kad se smiju vasoj mitomaniji, kad se ocajnicki trudite dokazati valjda da su oni iz Afrike dosli u Evropu i sreli Srbe. Na Velebitu ima nekoliko nazalista tih nadgrobnih spomenika, i ni na jednom nista sto se moze povezati s Srbima. Ni Hrvatima hahaha...primorski.kraj, kamenit, logicno da se kamen upotrebljava i za to. Koja su sve plemena i narodi kopirali i uzimali.od drugih, mozda i izumrlih, to vise nitko sa sigurnoscu ne zna. Niti su granice bile fiksne, narod se izmjestao, seobe, ratovi, mijesanje, sta sve ne. Samo Srbi ostali najkompaktniji narod na svijetu od neolitika. Ma dajte molim vas. To je baština svih na ovim prostorima, a pogotovo ovih na kamenitim predjelima, primorskim podrucjima.
Neuki Neprosveceni
Na Velebitu su u srednjem veku ziveli Srbi.Na steccima postoje natpisi koji su na Srpskom jeziku.Pa zar to nisi ucio iz istorije?
Preporučujem 4
Горчин 2
Пропашћу српске средњовјековне државе почела је пропаст материјалне културе међу којима су били надгробни споменици. Камен је увијек био поуздан грађевински материјал тако да су многи стећци узидани у црккве и стамбене зграде. Стећи су ломљени и дробљени као материјл за посипање и градњу путева. Комунистичка антисрпска власт је била најбезобзирнија у томе. Наљепш примерци стећака су помјерени са својих локација на неке нове локације гдје их никада раније било:на Калемегдану у Београду,у атријуму Земаљског музеја у Сарајеву,у дворишту музеја Херцеговине у Мостару итд. Отргнути из свог природног амбијента на новим локацијама дјелу сасвим нестварно изложени новом страдању од болести 21 вијека графитима. Ова некропола на Радимљи гдје лежи племенити ” Горчин на баштини на племенитом” и моли све пролазнике да не узнемиравају његов вијековни мир. Џаба ништа не помаже ни молбе ни клетве,неко је одбио наново један крак крста,одбио добар комад камена од једног шљемењака. Каква ће бити заштита ?
Milosav Popadic
Srbi od dolaska na Balkan ne zive samo u ''uzoj Srbiji'', nego i u Bosni i Dalmaciji. A da je to istina ocigledan je dokaz nase seosko grobljer u Milavicima, opstina Bileca, koje je i danas aktivno, a u njemu ima 490 srednjovjekovnih grobnica. Samo uz pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini mogu se vidjeti srednjovjekovni nadgrobni spomenici. Radimlja kod Stoca je porodicno groblje srpske plemicke porodice Miloradovic , ciji potomci i dnas zive u okolini Stoca. Katolicka crkva, kao i islam, bila je veoma neprijateljski raspolozena prema steccima kao spomenicima shizmatika, otpadnika, nevjernika, sto nije bio slucaj sa pravoslavnom crkvom, koja ih prihvatala kao svoje.
Vjekoslav
Za komentatora,,srpska baština" Pa nesto se stećci kao srpska baština ne nalaze po ,,užoj Srbiji" od kuda bi po vasoj logici trebali biti šireni na ,,zapadne srpske zemlje" Inaće car Dušan je polovicom četrnaestoga stoljeća vodio rat protiv Bosanskih vlasti.Nije vrag da je na tom ratnom pohodu u predvečerje navale osmanlija išao ratovati protiv srpske braće? Inaće je vojska cara Dušana pobijeđene u srednjoj Bosni kod srednjovjekovnog grada Bobovca!
Горчин
@Vjekoslav,српски цар Душан (1331-1355) ратовао је против босанског бана Стефана II Котроманића,прогонио га је кроз читаву Босну. Пошто га није нашао у Бобовцу,бан је имао брзе ноге, побјегао је у Задар и једва се зауставио у Венецију. Цар га је прогонио све до западних граница српске државе до Ливна. Ту у Ливну сазнао је да му је бан побјегао,ту је преноћио и са собом је повео локалног заповједника тврђаве у Ливну Мрњаву,оца каснијег српског највећег јунака Краљевића Марка кога је поставио за чиновника у источном и савладара у источном грчком дијелу царства додијеливши му титулу краља и савладара у Царству.
Preporučujem 5
Sotir Gardačić
Moraš malo više da se potrudis i da istrazis srednjovekovne države i mape. Tvoja percepcija današnje Srbije sa onom iz Srednjeg veka je pogrešna. Srbija je tada bila primorska zemlja čija obala se prostirala od ušća Bojane do ušća Neretve osim Raguze sa kojom se najviše poslovalo.
Preporučujem 26

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja